Навршила се и наша четврта успешна година рада!
Можемо да се похвалимо не само са са квантитетом акција, већ и са квалитетом. И бројност нам је порасла мало. Али нама никада није био битан број већ сој! Од циљева које смо зацртали у Батајници на оснивачкој скупштини 3. октобра 2015. године нисмо одступили.
И даље нам је звезда водиља борба за србски национални идентитет, односно ширење националне свести. Не одустајемо од чувања наше традиције, културе, вере, писма, обичаја... јер то нас чини Србима. Подижемо и друштвену одговорност, али строго се дистанцирамо од политичих дешавања.
Опет наглашавамо да смо самофинансирајуће удружење које се финансира од својих чланова. Тако да нам свакако обезбеђује слободу и потребан мир у раду удружења.
У првој години рада имали смо око 46 активности, што свакако није мало за удружење које је тек почело са радом. Док смо у другој години рада имали 70 итекако успешних акција. Више од половине наших активности нису у Београду, што значи да смо и путовали. Некад аутомобилом, некад аутобусом или пак комбијем.
И у трећој години рада се нижу успешне акције и хиљаде пређених километара да би на крају сабрали 72 активности. А посетили смо многа места и стигли чак до далеке Чешке Републике, у срце Европе... Добили смо нове чланове у Врању и Руми.
У даљем тексту ћемо навести наше активности у четвртој години рада.
Већ по традицији нишка екипа Србског Светионика одлази 3. октобра 2018. године у село Игриште крај Куршумлије где постоји споменик Другом пешадијском пуку "Књаз Михаило" Моравске дивизије, који је једини од србске војске добио титулу Гвоздени пук.
Тамо су били лепо дочекани од чланова удружења "Гвоздени пук - Игриште", као и мештана тог планинског села. А такође тог дана дошло је доста људи из околних места и припадници Војске Србије са чак четири генерала. (186. акција)
У Јошаничку Бању одлазимо и нишки и београдски део субота 6. октобар 2018. године где смо посетили манифестацију Дани Милунке Савић, наше најславније хероине икада односно најодликованије жене у историји ратовања. Била је наредник у Гвозденом пуку и прошла многе битке у ослободилачким ратовима Србије почетком 20. столећа. Пред њом су салутирали у ставу мирно многи генерали и краљеви.
Наша делегација је тог дана положило венац на споменик Милунке Савић у самом центру Јошаничке Бање. Начињена је једна групна фотографија свих учесника, а онда је крено и марш "Стазама Милунке Савић"... тачније шетња од споменика па све до њене родне куће која је почела да се обнавља у протекле две године.
Оно што је задивљујуће у самој колони учесника било је скоро половина деце школског узраста, што свакако даје наду да можемо да створимо културу сећања на славне претке. А на циљу, односно код Милункине куће приређен је пригодан програм где је заблистала и наша Ана Читлучанин у улози славне Милунке Савић. Начињена је и једна фотографија код њене куће од учесника Похода на Кајмакчалан ове и прошле године. (187. акција)
10. октобра 2018. године у Нишу је организована једна трибина у Дому Војске Србије која је посвећена учешћу 549. мбтр из Призрена у одбрамбеном рату на Косову и Метохији 1998-1999 када су албанске банде из ОВК нападале Србе на светој србској земљи желећи да их истребе до последњен. Жестоки окршаји до последњег војника су вођени на србско-албанској граници где је много србске крви проливено подно Проклетија.
Сала у нишком Дому војске је била пуна, док су за говорницом говорили бивши учесници рата и генерали тога времена. Оно што радује свакако је и присуство већег броја младих људи. То је пут којим треба ићи. (188. акција)
Трећа октобарска акција била је 20. октобра 2018. године у Братунцу, где смо присуствовали концерту у окрвиру Духовних свечаности које је организовало Светосавска Омладинска Заједница Братунца. Наступали су и нама омиљени Косовски Божури са Иваном Жигон тако да смо уживали у гласовима. Сем њих и оркестар Србче је наступао.
Ређале су се песме попут: "Ђенерале, ђенерале", "Са Косова зора свиће", "Видовдан" и др. Била је то прилика да се дружимо и са Србским Витезовима, који су придошли из Шида преко Бањалуке. Такође, сретосмо и нашу сарадницу Радојку Филиповић. (189. акција)
На Зебњак по тешком и незодном времену отишли смо 21. октобра 2018. године, где се обележавало 106. година Кумановске битке... Бој изнад векова, том битком Првог балканског рата ослобођен је највећи део Вардарске Македоније, односно Скопље, некадашња средњовековна престолница србских владара. Кумановска победа означила је крај турске ере на Балкану.
Тог дана вероватно због временских неприлика није било пуно људи на Зебрњаку, али смо ми нашли начина да ипак дођемо и положимо венац на споменик србским ослободиоцима. (јубилара 190. акција)
Пета акција у октобру је била посета 63. Београдском сајму књига. Ситуација је слична као и прошле године, само што смо могли да одвојиомо један дан само. Две књиге смо купили, једну добили на поклон. Обишли смо и сараднике, продиванили по коју родољубиву. (191. акција)
Последња акција у октобру била је посета Лазаревцу 30. октобра 2018. године. Тамо смо имали радну посету, односно разговор са Оцем Марком испред цркве Св. Димитрија, затим са директором Туристичке организације Лазаревца, али и обилазак неких значајних кота за наш пети Колубарски марш, који се приближавао. Ту нас је провео наш другар Сава (192. акција)
Прва новембарска акција била је 4. новембра 2018. у Храму Светог Архангела Гаврила на Топчидерском брду. Тамо смо дошли на позив Оца Јована да учествујемо у пригодном програму поводом обележавања Стољетнија завршетка Великог рата. Наши чланови и сарадници су обукли униформе војника и официра Војске Краљевине Србије и били носиоци културно-уметничког дела, поред нас помогли су чланови АКУД "Иво Лола Рибар" и другари Игора Радовановића.
Тако смо оживели јунаке попут Милунке Савић, Живојина Мишића, Душана Пурића. Развијено је србско колце. Радује и присуство будућих официра Војске Србије, односно то су духовна деца Оца Јована. (193. акција)
Недељу дана касније, 11. новембра 2018. наша друга новембарска акција, а то је Марш победе у Београду, заправо шетња од 21 км од споменика Незнаном јунаку на Авали, преко Булевара ослобођења и Храма Светог Саве све до Новог гробља на Звездари.
Било нас је око 40-ак на почетку, али касније су нам се придруживало још родољуба на Аутокоманди, углавном парохијана Оца Јована. Тако да смо уз помоћ градског СУП-а успешно стигли до врачарског платоа, где смо направили малу паузу и сликали се код бесмртног Вожда Карађорђа. Певали смо химну "Боже правде".
У парку Петра Бојовића, Александар Алемпијевић је одржао историјски час о славном војводи ослободиоцу Београда 1918. године, а онда смо наставили Рузвелтовом улицом до Новог гробља. И тамо смо имали још два исторјска часа.
Један је одржао Отац Јован о руском цару Николају Романову, спасиоцу Србије у Првом Светском рату, а други је испричао Милан Чучковић код споменика србским ратницима из ослободилачких ратова 1912-1918. Поред тога наши чланови и сарадници су одржали и ту пригодан програм док је Отац Јован одслужио парастос. Начињена је и заједничка фотографија. Дошли су и Србски Витезови из Шида на овај Марш победе. (194. акција)
Трећа новембарска акција била је у Сремским Карловцима. Тамо се 18. новембра одржавао парастос за вуковарске Србе који су 1991. године убијени од хрватских паравојника.
На самом парастосу није било више од 40 људи, који су долазили из Новог Сада, Београда, па и самог Вуковара. Прота је одржао парастос и одржао беседу. Слободан Јаковљевић је принео жито, а Љубинко Стојановић свеће присутнима. Нажалост мали број људи има свест о култури сећања. (195. акција)
У суботу 24. новембра 2018. четврти пут смо обележили нашу крсну славу, нашег заштитника Св. Краља Стефана Дечанског и то на достојан начин у Храму Св. Архангела Гаврила. (196. акција)
У недељу 25. новембра 2018. године отишли смо пут Новог Сада где смо обишли новооткривени споменик Краљу Петру I Карађорђевићу - ослободиоцу на новосадском Тргу Републике. Поред тога погледали смо историјску поставку у Змај Јовиној улици.
А након тога смо посетили споменик србском војнику - ослободиоцу у Ветернику, предграђу Новог Сада. Тамо смо срели и Србске Витезове, са којима смо начинили пар слика. (197. акција)
Последња акција у новембру месецу била је 27.11.2018. на православном Богословском факултету у Београду, када смо присуствовали хуманитарном концерту "За децу Косова и Метохије", где су наступали Фенечки Бисери, Јасмина Стоиљковић и Србски Православни Појци.
Организација је била одлична, а учесници још бољи, тако да свако ко је присуствовао те вечери могао је да ужива. Песме су биле лепе, а емоције искрене. Ми смо уз дозволу организатора покачили наше заставе са националном и видовданском тематиком. (198. акција)
Прва акција у децембру месецу била је посета Лазаревцу 4. децембра 2018. године, тачније брду Кременица у селу Бистрица. Тамо смо са групом родољуба које су предводили Удружење за неговање традиције Гвозденог пука одали почаст Миливоју Стојановићу Брки, легендарном комаданту Другог пешадијског пука "Књаз Михаило" из Моравске дивизије, који је једини од педесет пукова Војске Краљевине Србије у ослободилачким ратовима почетком 20. века добио титулу - Гвоздени пук.
Управо је комадант Брка у једном јуришу свог пука на то брдо Кременица погинуо, погинуо предводећи своју јединицу.
Ми смо дошли да чујемо историјски час и обавимо наше завршне договоре око петог Колубарског марша, који је био заказан пет дана касније. Иако је време било прилично суморно нама није било тешко да нашу дужност обавимо.
Већ у недељу 9. децембра 2018. године наша друга децембарска акција, када смо у Лазаревцу, код Спортско-рекреативног центра "Колубара" окупили преко 160 учесника петог Колубарског марша који су дошли из Лесковца, Ниша, Сокоца, Требиња, Београда, Ваљева, Ужица, Шида и др.
Сви заједно смо препешачили 21 км од Врача брда, преко брда Човке, па до Кременице. Успут смо имали историјске часове посвећене Колубарској бици која се одиграла у јесен 1914. године, када су по трећи пут водиле жестоке окршаје аустроугарска војска са србском војском на тлу Шумадије. Била је то једна од најтежих битака наше војске, али уједно и наша највећа победа чији је главни стратег био бесмртни Живојин Мишић.
Посетили смо манасти Ћелије, где смо положили венце за наше јунаке, затим на брду Човка смо код споменика имали историјски час и певали песме из Великог рата које је предводила Сташа. Да би на самом крају путешесвија дошли на Кременицу, где су нас дочекали припадници Војске Србије са војничким посним пасуљом.
Тамо нам је Миле Лазаревић причао о Бркиној погибији, Пеђа је рецитовао песме о својим прецима Топличанима, Чуле је најхрабријима додељивао медаље, Сташа опет певала...
После свега обављеног спуштамо се у центар Лазаревца у храм Св. Димитрија где нам је отац Марко Митић држао одличан историјски час о Колубарској бици. Подељене су захвалнице гостима који су долазили из далека. Све у свему, успешно одржана манифестација.
Трећа децембарска акција је била свечана академија "Крајина живи" коју смо организовали у београдској општини Стари Град 17. децембра 2018. године поводом Дана проглашења Устава РС Крајине. Тиме смо желели да подсетимо све наше Крајишнике и суграђане да Крајина живи у свима нама упркос свему.
То је дан када је створена наша најзападнија србска држава на идеалима наших предака који су се као граничари борили против Турака, и ту земљу крвљу платили од Бечког двора.
Програм на свечаној академији је био одличан, а учешће су узели: Саво Штрбац, Душко Дејановић, Лука Мркобрада, КУД "Петрова Гора Кордун", Никола Ђапић и др. док је програм одлично водила Бојана Вучић. Педесетак присутних је било веома задовољно оним што су видели и чули. Закључак свега је био традиционални поздрав: "Догодине у у Книну".
Последња децембарска акција је у Нишу, када су наши чланови посетили концерт Снежане Спасић и етно групе Наисса 26. децембра 2018. године, који су песмом обележили свој вишедеценијски рад на пољу чувања традиције, културе и наслеђа србског народа. Нишка екипа Србског Светионика је понела јако лепе утиске са овог концерта.
Тиме је спуштена завеса на календарску 2018. годину, али смо ми и у наредној 2019. години наставили још жешће са нашим активностима.
Прва акција у јануару 2019. године било је обележавање 103. годишњица Мојковачке битке у Београду. Ми смо 6. јануара 2019. године на Бадњи дан отишли у Храм Св. Архангела Гаврила на Топчидеру где је одржан парастос за јунаке црногорске рашке војске који су зауставили Аустроугаре на Бојној Њиви, Улошевини, Развршју на Божић 1916. године.
Одмах након тога смо се упутили на Ново гробље на Звездари, где смо положили цвеће, бадњак и одржали историјски час код гроба сердара Јанка Вукотића.
Друга акција у јануару 2019. године била је одлазак на концерт Србски Православни Појци, који се одржао у Коларчевој задужбини на у центру Београда. Појци додуше већ традиционално одржавају свој концерт 12-ог дана јануара и то називају Новогодишњи.
Нама је то била прилика да уживамо у духовној и националној односно етно музици коју изводе: Марко, Радован, Марија, Немања, Милица и остали чланови. Али истовремено смо видели драге људе који су долазили из разних крајева Србије, тачније из свих србских земаља.
Новина на овом концерту јесте наступ подмлатка Појаца што представља свакако вредно дело, јер оно што Србији треба јесте да омладина заправо учи наше наслеђе и традицију а не да учи туђе и тако губи своје.
Трећа јануарска акција била је за Јовањдан 20. јануара 2019. на београдском Новом гробљу на Звездари, када смо одавали почаст и захвалност србским војводама: Живојину Мишићу и Петру Бојовићу, и генералу Павлу Јуришићу Штурму.
Поред нас дошли су и представници других удружења који негују сећања на ослободилачке ратове Србије почетком 20. века, као и припадници Војске Републике Србије. У нашој делегацији била је и Велика Валентина, која је ономад препешачила четврти Колубарски марш од 21 км...
Прва акција у фебруару била је у Бањалуци 3. фебруара 2019. године када смо посетили споменик у Дракулићу, данас је то бањалучко предграђе, а некад у време Другог светског рата било је одвојено. Баш тада усташки злотвори су пре 77 година направили ставичан покољ над србским цивилима, углавном жене, деца и страрци... и то све хладним оружјем.
Ми смо дошли једним аутомобилом и поред полагања венаца са осталим делегацијама раширили смо наш подсетник НЕ ЖЕЛИМО ДА ИХ ЗАБОРАВИМО... транспарент где су побројана већа стратишта у НДХ. Упознали смо и Сандру Благић, нашу Србкињу која такође ради на стварању културе сећања.
Исти дан смо обишли и гроб Милана Тепића у Комленцу код Босанске Дубице, као и село Драксенић, у истој општини где су усташе такође пре 77 година направиле грозоморан покољ србске нејачи у цркви.
Друга акција у фебруару била је Сретењски марш... нова манифестација коју смо покренули у славу бесмртног Вожда Карађорђа Петровића и његових устаника који су пре 215 година започели ослобађање Србије од Турака и националну револуцију.
Кренули смо из Орашца, где је заправо био и збор народних првака и харамбаша на Сретење 1804. године... Одржали смо историјски час и положили венац.
Затим смо у колони пошли преко Аранђеловца ка Тополи, где се налази још један Вождов споменик и црква.
Сви учесници који су долазили из разних крајева Републике Србије и Републике Србске, нико није одустао препешачили су 20-ак километара, по лепом времену. На циљу смо имали још један историјски час од Александра Алемпијевића и ручак у ресторану на ободу Тополе.
Трећа фебруарска акција била је у Храму Светог Архангела Гаврила 20. фебруара 2019. године, када смо организовали промоцију књиге "Овејани Србин", коју је приредио Милован Лукић из Панчева за свог суграђанина Владимира Фијата, учесника Великог рата као добровољац у Војсци Краљевине Србије.
Иако промоција није била претерано посећена, била је прилика да се и публика укључи и направимо једну трибину о Првом светском рату и минулој стогодишњици наше велике победе. Присутни су отишли задовољни.
Прва акција у марту месецу била је обележавање Мартовског погрома 17. марта 2019. када се навршило 15 година од великог таласа албанског насиља над преосталим Србима на Косову и Метохији. Било је то прво у храму Светог Архангела гаврила на Топчидеру, где смо присуствовали парастосу за све убијене и прогнане Србе са Космета тог ужаса.
Други део је уследио увече, када смо у Народном позоришту у Београду посетили академију сећања на Мартовски погром, где је пригодним програмом направљено једно вече препуно емоција и туге за тај страшан 17. март 2004. године у нашој јужној покрајини, у нашој колевци.
Друга акција у марту месецу била је 23. марта 2019. године када смо у Гавриловском храму на Топчидеру увече присуствовали академији сећања за агресију и бомбардовање Србије и Црне Горе пре 20 година.
Поред нашег председника, оца Јована говорио је и официр Војске Србије нама неке непознате детаље из тог времена.
Наредно јутро, смо поново у београдском Гавриловском храму где смо присуствовали парастосу за 20. годишњицу геноцидне акције "Милосрдни анђео", коју су чланице НАТО савеза извели у пролеће 1999. године над нашим народом. Црква је била пуна, беседио је Отац Јован, а ми смо спонтано имали пригодна програм и раширили наш транспарент са мотивима НАТО агресије и тог времена.
Истовремено у Нишу, наша делегација је положила венац на споменик свим жртвама НАТО агресије у овом граду. А након церемоније државног обележавања, наше чланице су отпевале код споменика и чувену песму "Јунаци са Кошара", посвећену свим херојима са границе према Албанији.
У априлу смо имали пет акција. Прва је била прве суботе 6. априла 2019. када смо у Храму Св. Архангела Гаврила имали посетили и помогли парастос за Априлско бомбардовање србских градова, које су у првом наврату 1941. радили Немци и Италијани, а у другом наврату 1944. године радили Американци и Британци.
И у једном и у другом је било много жртава. С тим да се о овом другом врло мало и ретко прича.
Друга акција је била у Шиду 14. априла 2019. посетили смо и учествовали на другом Сремском маршу, који је организовало удружење Србских Витезова. Екипа слична ко и прошле године, ми дођосмо са два аутомобила, па смо поред историјски часова и дружења имали са људима који радо посећују оваква дешавања.
Куриозитет је да смо ми овде раширили први пут наш нови транспарент ДОГОДИНЕ У БИТОЉУ, СКАДРУ, ПРИЗРЕНУ, САРАЈЕВУ, КНИНУ... Што је наравно изазвало велико одушевљење учесника марша.
Наши чланови су трећег викенда априла месеца 2019. путовали на Косово и Метохију где су посетили наше националне и православне светиње. Пружили подршку и утеху за наше сународнике који доле опстају упркос свему.
Посетили су царски град Призрен, Газиместан, спавали у Ораховцу, а обишли Вискоке Дечане, Зочиште, Пећаршију, Грачаницу, Архангеле, Љевишку, Будисавце и др.
Пре Васкрса, имали смо једну акцију радним даном у сред Београда, тачније Кнез Михаилова улица је у питању. Наравили смо један јавни школски час везано за НАТО агресију и страдање нашег народа уопште.
Веровали или не, али успели смо да утишамо престолницу на тих пар минута, тек толико да се посетиоци главне пешачке улице утишају и бар мало размисле о порукама са наших транспарената. Занимљиво је и то што је свако од нас имао једну различиту мајицу за неко страдање. Тако је наша акција је успела у потпуности. Радићемо још оваквих акција.
Поред тога, посетили смо 23. априла 2019. године и место Таково код Горњег Милановца. Тамо смо посетили споменик Таковским јунацима, нашим славним прецима који су пре 204 године подигли Други србски устанак, против Турака Османлија и тако добили аутономију од Султана, 15 година борбе.
Време нам је било идеално, а ми смо уживали у пејсажима.
Прва акција у мају нам је традиционални одлазак у цркву Св. Марка на Ташмајдану где Удружење породица погинулих и несталих "Суза" организује парастос за све србске жртве у злочиначкој акцији "Бљесак" с' почетка маја 1995. године, када је 283 Србина убијено, а скоро 20.000 западнославонских Срба прогнано.
У цркви је било присутно око 300 душа, углавном долазе једноте исти. А ми смо понели наш транспатент КО ИСТОРИЈУ ЗАБОРАВЉА, ОНА МУ СЕ ПОНАВЉА... где је нас пар држало на степеништу испред цркве.
Чудно нам је било то што је пар ТВ камера хтео то да сними... Ранијих година нису хтели ни да сниме. Нама је било необично што је овом парастосу присуствовала и једна Кинескиња.
Друга мајска акција била је на Земунском гробљу, 11. маја 2019. године где су Удружење Козарчана из Београда са Удружењем "Јадовно 1941", организвовали по први пут парастос за Козарчане који су доведени ту у концетрациони логор усташке НДХ и били убијени.
Веома добар и поучан историјски час је одржао Никола Милованчев из Љубљане, где је у својој беседи наводио многе непознате чињенице и детаље, тим пре што је био лично сведок одвођења мртвих козарских Срба у камионима до гробља... А поред њега упечатљиву песмицу одрецитовао је др Рајко Срдић.
Трећа акција у мају је била трећи Чегарски марш у Нишу, где смо успешно испешачили 12 км од Трга Краља Милана до Чегарског споменика. Циљ је био да подсетимо Нишлије и србске родољубе на један важан датум наше историје и лик Стевана Синђелића, који је пре 210 година, у борби са Турцима пуцњем у буре барута уздигао себе и саборце у легенду.
Имали смо седморо деце у колони са нама који су све то својски испешачили и наравно на крају добили златне медаље. Људи који су учествовали у самом маршу знају се већ са ранијих дешавања, тако да је и атмосфера била права породична. Чика Селе нас је домаћински дочекао и причао приче које су увек занимљиве. А наше цуре су својим гласовима учинили да нам се и душа окрепи.
Прва јунска акција била нам је у Храму Св. Архангела Гаврила 8. јуна 2019. године када смо организовали парастос за све јунаке што су бранећи Србију, бранили и нас на караулама према Албанији 1998-1999...
Исто вече, мало касније одржана је Академија сећања "ЦРВЕНА ЛИНИЈА", која је такође била посвећена нашим дивјунацима са Кошара, Паштрика, Ђеравице и др. јер су управо они зауставили албанске терористе и њихове помагаче (НАТО пакт) у копненој агресији "Стрела 1" и "Стрела 2"...
На самој академији обратили су се Лозанка Радоичић, Михаило Меденица, Ђура Елчић и Отац Јован... док су вокални део улепшали браћа Попадић: Милош и Милутин, као и Косовски Божури са Иваном Жигон... Наша Ана Читлучанин је маестрално одрецитовала стихове "Отаџбина" од Ђуре Јакшића.
Два дана касније у Дому Војске Србије у Београду је организована промоција књиге "Последни плотун" од Невена Милаковића Ликоте, песника који је својим песмама успео да преточи приче јунака са Кошара у стихове који су почели да одзвањају и ван Балкана. На самој промоцији чули смо Невена, Србске Православне Појце, гуслара, војнике и официра Војске СР Југославије, који су тада 1999. године јуначки борили против непријатеља. Било је то једно емотивно вече...
Прва и једина акција у јулу месецу била је 13. јула 2019. године, односно дружење Крајишника на Ади Циганилији, које је симболично названо Крајинада. Било је то 13. пут за редом... уз традиционалне крајишке игре, ногомета на врућини и врућу јањетину посетиоци су могли да уживају.
Почетак августа месеца увек је резервисан за дане сећања на етничко чишћење Срба из РС Крајине у злочиначкој акцији "Олуја 95" коју су извеле хрватске војно-полицијске јединице уз помоћ НАТО авиона и муслиманске војске, када је прогнано преко 250.000 Крајишника. Прво смо 4. августа 2019. у београдској Кнез Михаиловој улици одржали један јавни час.
А онда дан касније у Цркви Светог Марка на Ташмајдану присуствовали парастосу и молитвеном сећању на скоро 2.000 убијених Срба Крајишника, које је организовало удружење "Суза" из Београда.
Трећа акција у августу месецу 2019. године била је посета Мишару код Шабца где смо покушали да присуствујемо обележавању једне од најзначајнијих битака у Првом србском устанку, где је Карађорђе са својим устаницима победио Турке. Оно што смо ми тамо затекли нас је растужило, јер је више него очигледан немар и државних институција и појединаца и организација у том крају.
Четврта акција у августу 2019. године била је одлазак на десети Церски марш 18. августа, када смо по шести пут учествовали и препешачили 35 км од Шабца до Текериша у славу војника Краљевине Србије који су пре 105 година победили аустроугарску војску у Мачви и тиме учинили огроман подвиг.
На крају августа месеца имали смо једно поклоничко путовање по нашим западним етничким крајевима, где смо обишли много места. Прво смо у Славонији посетили манастир Јасеовац и спомен комплекс некадашњег усташког логора за Србе, Јевреје и Роме. Затим смо на Банији дошли у град Глину, па смо посетили нову цркву и спомен плочу за жртве из Другог светског рата.
У Лици смо преноћили у Кореници те обишли Плитвичка језера, спустили се до Смиљана и Велебита, где смо обишли јаме у којима су усташе бацале Србе у лето 1941. године. На крају смо обишли и далматинску Загору и кршну Буковицу, тачније град Книн, и манастире Крка и Крупа. Била је то одлична акција која нам је отворила могућност за даљу сарадњу.
У суботу 7. септембра 2019. отишли смо пут Вишеграда у источну Босну, где смо присуствовали обележавању 77. годишњице од усташког покоља над невиним србским цивилима у Старом Броду и Милошевићима, који су извршили припадници злогласне Црне Легије предвођени Јуром Францетићем.
Ми смо показали наш добро познати транспарент НЕ ЖЕЛИМО ДА ИХ ЗАБОРАВИМО, на коме су наведена нека од србских стратишта из Другог светског рата. То је уствари подсетник за заборавне Србе. Пошто је РТРС директно преносила читав комеморативни догађај, то је била прилика да пуно људи види.
Наредна акција била је ходочашће 14. и 15. септембра 2019. године одлазак у Македонију, односно Грчку, где смо по четврти пут се поклонили сенама прадедова, обишли смо прво гробље србских ратника у Битољу, а онда походили на Кајмакчалан. Пошто су са нама кренули и млађи нараштаји и њима то био подвиг, доделили смо им златне медаље.
Наредни дан смо обишли војничко гробље Зејтинлик у Солуну, где смо попричали са деда Ђорђем Михаиловићем, који чува гробље деценијама и положили венац на споменик. Пазарили сувенире у продавници прекопута, шетали Солуном више од два сата, видели Егејско море, а онда се окупили код Беле куле и правац аутобус.
У повратку смо обишли и Споменик савезничким војницима у Евзонију. Положили венац и одржали смо историјске часове и певали песме из тог времена: "Ово је Србија говоре гробови ратника" и химну "Боже правде"... Био је то невероватан осећај поноса на наше славне претке.
Крајем септембра 2019. године дошло је до промене у саставу Управог одбора нашег удружења. Зоран Вукас је после 4 године напустио УО, а уместо њега су дошли Отац Јован Бабић и Горан Митровић.
У недељу 29. септембра 2019. године одржали смо помен за све војнике ЈНА који су побијени током 1991. године у СР Словенији и СР Хрватској, код споменика Милану Тепићу на Дедињу у Београду. Били су ту присутни припадници Војске Републике Србије, чланови породице Милана Тепића, као и нека удружења. Ми смо принели жито, а полагани су венци на споменик уз тужне звуке трубе "Тамо далеко".
Након тога смо отишли пут Ваљева, где смо посетили село Горње Лесковице, јер је тамо сахрањен војник Стојадин Мирковић, који је погинуо бранећи касарну ЈНА у Бјеловару исто кад и Милан Тепић.
Посетили смо његову вечну кућу и одслужен је помен. Отац Јован је одржао свима један потресан и емотиван говор, са којим је утешио породицу и рођаке Стојадина. Војник није погинуо узалуд ако није заборављен од отаџбине. Нас су после тога Мирковићи у својој скромној кући дочекали као најрођеније. Еволуцирали смо успомене на Цолета.
Пошто нам је било близу, посетили смо и манастире: Лелић и Ћелије, света места двојице наших великана из прошлог века.
* * *
Овом приликом желимо да се захвалимо и нашим сарадницима: Гавриловском Храму у Београду, сестринству и братству манастира Јасеновац, Крупа и Крка, као и Оцу Драгану Михаиловићу... Милошу и Милутину Попадићу, Ивани Жигон и Косовским Божурима, Михаилу Меденици и Ђури Елчићу, Лозанки Радоичић, Радету Петровићу Игриштанцу и генералу Милосаву Симовићу, Зорану Жугићу и Зорану Ђурашковићу, Мини Костић и Светлани Богдановић, Душку Дејановићу и Бојани Вучић, КУД "Петрова Гора Кордун" и Николи Ђапићу...
Исто тако захвалност иде Туристичкој организацији Лазаревац, Хелмкаст каналу, ТВ Зона, Радио Глас, Нишка ТВ, Другој бригади КоВ Србије, Србским Витезовима из Шида... са којима смо радили неке активности и др.
На многаја љета!
СРБСКИ СВЕТИОНИК
01.10.2019
ДОГОДИНЕ У БИТОЉУ, ДОГОДИНЕ У СКАДРУ, ДОГОДИНЕ У ПРИЗРЕНУ, ДОГОДИНЕ У САРАЈЕВУ, ДОГОДИНЕ У КНИНУ!