Извештај са трибине у Нишу 10.10.2018 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика од 12.11.2015

Данас: 236
Јуче: 775
Недељно: 3172
Месечно: 13096
Годишње: 146959
Укупно: 305360

Највише посета
25.8.2018 2808
























































14. октобар 2018.


Извештај са трибине у Нишу 10.10.2018


Певај Србијо земљо јунака
Певај Србијо земљо битака


 

 

Овако иду стихови једне познате националне песме која се врти на патриотским медијима већ деценијама, са разлогом.

Срби су одувек били ратници, али никад освајачи, конкистадори, колонијалисти и сл. Одувек смо се бранили на овој балканској ветрометини, од Турака, Шваба, Бугара, Арнаута... свих оних који су желели да отму нашу дедовину, или поробе наше сународнике.

Арнаутска племена су већ више од једног столећа активни у тој геноцидној мисији отимачине наше свете земље - Косова и Метохије, а убијање Срба је њихова древна дисциплина, која је некад била више заступљена, а некад мање, али никада није престајала.

Крајем 1990-их година Албанци на Космету су добили велику помоћ западних сила и уз помоћ матице Републике Албаније су силовитно насрнули на Србе на читавом простору Косова и Метохије, а највећи удари су били на граничним караулама, јер су граничари спречавали тај илегални шверц оружја из Албаније на Космет.

У току рата 1998-1999 који се водио за одбрану наше земље од агресије са југа, односно Албаније било је пуно јунака за пример, а међу њих спада и славна јединица тадашње Војске СР Југославије (Србије и Црне Горе) - 549. моторизована бригада из Призрена. Они су претрпели стравичне ударе и имали жестоке окршаје са албанским терористима ОВК и њиховим помагачима, углавном плаћеницима из НАТО земаља, али и регуларном Војском Републике Албаније на планини Паштрик, изнад Призрена.

Иако је та сила која је ударила на њих била и бројнија и технички опремљенија, никоме од војника 549. мтбр није било на памети да се повуче, јер су добро знали кога бране, ко је иза њихових леђа.

Била је Србија! Заправо србска нејач, коју није имао нико да брани сем њих. Свима је у глави била Лазарева клетва и Обилићев завет.

Иако је одлука највишег државног руководства из Београда 10. јуна 1999. године била у најмању руку чудна, потписујући несрећни Кумановски споразум, по коме се наша војска и полиција, па и администрација морају повући из наше јужне покрајине... Војска, поготово припадници Војске СРЈ који су били на граници са Албанијом нису се никако мирили са том одлуком, да после небројених жртава морају да напусте свету земљу и оставе кости својих ратних другова албанским терористима.

Деценије су прошле тако у окупацији и геноцидисању србског народа од стране Албанаца уз помоћ КФОР-а и ЕУЛЕКС-а, које се с' времена на време само појачавало, као на пример Мартовски погром из 2004. године.

Последњих година се о борбама и јунацима са Косова и Метохије, који су крваврили 1998-1999 све више прича... Добијају чак и мурале, а један од таквих мурала урађен је скоро у граду Нишу.

 

 

*    *   *

Објављено је на друштвеним мрежама да ће у Дому Војске Србије у Нишу бити одржана једна трибина о 549. мтбр, где ће говорити њени бивши припадници, као и генерали из тог времена. Наравно да ме то заинтересовало и да сам пожелела да дођем.

Могу рећи да сам пријатно изненађена одзивом с обзиром да је била пуна сала, осим припадника славне призренске 549. моторизоване бригаде Војске СР Југославије било је и доста младих људи.

Добродошлица организатора Младена Станковића је била достојанствена на нивоу задатка. Говор добродошлице генерала М. Симовића је као и увек надахнут и пун поука.

Генерал ВЈ Божидар Делић је спомињао како је тада Војска СР Југославије имала велики проблем са снабдевањем и да је често Општина Призрен излазила у сусрет, тако што је преко својих рачуна набављала све потребно. Генерал Делић је због тога могао бити кажњен, али је генерал Небојша Павковић успео да га спаси казне.

Закључак генерала Божидара Делића на овој трибини је био тај да је Европа умрла на Косову и Метохији 1999. године.

Поред тога на трибини су изнети и неки занимљиви подаци, о којима се мало зна, а то је да су припадници Војске СРЈ правили и преко 100 комада дневно макета тенкова и оклопних возила, па је код НАТО авијације стварало мишљење да су они нешто нама наудили, а уствари су "пуцали у празно". Била је то вешта варка на коју су се англо-саксонски паметњаковићи пецали као шарани.

Занимљиво је то што је генерал Симовић рекао да се ништа не дешава случајно, па ни то што смо дошли и присуствовали овој трибини, што ме је дирнуло јер и ја размишљам на тај начин.

Међу гостима који су се обратили присутнима био је и један руски добровољац Алберт Андиев, који је дошао да помогне свом братском народу и био спреман да погине ако треба. У Русији га зову "Србином", а код нас га зову "Рус".

За говорницом су били борци, од којих је један после рата хапшен и спроводен у Хашки трибунал, како би лажно сведочио против војних и полицијских официра... а нудили су му читаво богатство и нови идентитет, наравно није пристао.

Исповест, догађаји и ситуације које је прошла наша бригада те кобне 1998-1999 су ван свих људских могућности. И најмање је што можемо рећи ХВАЛА ВАМ НА ПОЖРТВОВАНОСТИ И ХЕРОЈСТВУ!

За мене главно питање је било како су преживели 24 напада из ваздушног простора? Бог их је чувао јер су и они срцем и душом бранили сваки педаљ наше отаџбине!

Могу поновити само ништа није изгубљено док се о овоме прича и док има генерација које ће то примати срцем и преносити будућим покољењима. Била ми је част присуствовати а овом приликом се и захваљујем Младену Станковићу на позиву!

Хвала и браво за идеју и организацију!

 

 

Сташа Митић
13.10.2018




Посећено је: 211  пута
Број гласова: 65
Просек: 5,00

Оцените нам овај чланак:




























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена,
Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре,
кличе Србство: Устани Лазаре!

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те васкрсло Косово, најсветије поље Србиново!