Извјештај са 24. парастоса за Бљесак 01.05.2019 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика од 12.11.2015

Данас: 115
Јуче: 1023
Недељно: 5773
Месечно: 21234
Годишње: 144876
Укупно: 470042

Највише посета
25.8.2018 2808
























































1. мај 2019.


Извјештај са 24. парастоса за Бљесак 01.05.2019


Србија је на врхунцу моћи била средином 14. стољећа. Било је то у вријеме владавине цара Душана Силног Немањића када се простирала на двије трећине Балкана. Његова сестра Јелена зидала је православне манастире у западним дијеловима царства тачније Далмацији. Пред Душановим ратницима су многе војске поклекле и бјежале главом без обзира. Технолошки, војно, економски, духовно Србија је била велесила једна од најмоћнијих држава тадашње Европе.

Након Душана на престол долази његов син Урош Нејаки који нажалост није имао ту очеву харизму и храброст. Великаши су то осјетили и почело је распарчавање свега онога што су Немањићи у два стољећа сакупљали. Турци Османлије су из Мале Азије почели да надиру и да покоравају све хришћанске народе. И србско царство урушило у Маричкој бици 1371. године и послије на Косову Пољу 1389. године. Ишли су све до Беча, када су поражени.

Свуда гдје су Турци успостављали своју власт било је ужасно јер су поданици били у робовском положају. Аге и бегови су узимали су трећину приноса, жену од младожење за прву брачну ноћ, србску дјецу су потурчавали и правили Јањичаре од њих итд. Сеобе Срба су биле неминовне. У годинама након Косовског боја сваких неколико деценија из Старе Србије се исељавао један дио становништва и одселио на сјевер или запад Балканског полуострва. Тако је у Хазбуршкој монархији настала Војна Крајина од Срба, посебна област под управом Бечког двора. Њихова обавеза је била да ратују за Аустроугарску против Османлија. Војну Крајину су сачињавали: Лика, Банија, Славонија, Срем, Банат...

Тамо гдје су Срби долазили подизали су православне цркве, манастире... Рецимо један од таквих манастира био је Манастир Пакра Славонији 1477. године, затим Манастир Лепавина подинут 1550. године... али Срби су ове крајеве преко Саве насељавали и прије тих сеоба, у прилог томе говори црква  Рођења Пресвете Богородице у селу Копривна код Осијека, подигнута 1288. године. Наредних вијекова због терора Османлија пуно Срба насељава плодну славонску равницу.

Завршетком Првог свјетског рата, долази до распада Аустроугарске, па Славонија улази у састав прве јужнославенске државе: Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Слобода је кратког вијека била, свега двије и по деценије, јер су Њемачка и њени савезници априла 1941. године напали Краљевину Југославију и распарчали је. Славонија улази у састав усташке Независне Државе Хрватске, која је створена са циљем истребљења Срба православаца, јер су управо они чинилили више од половине становника НДХ. Почињени су страшни злочини над Србима уз благослов Ватикана. Један од највећих логора и фабрика смрти Јасеновац налазила се управо у Западној Славонији. Ослобађањем земље 1945. године Славонија улази у састав НР Хрватске, односно потпада под патронат Загреба.

Свега 45 година је било привидног мира, да би Загреб добио финансијску, медијску и логистичку подршку са Запада и осамосталио своју авнојесвку републику. Број Срба је опет био "превелик", па су Фрањо Туђман и сарадници рјешли да то може да се смањи ратом. Прво су почистили Билогору у јесен 1991. године спроводећи етничко чишћење које су назвали "Откос". А касније "Бљесак", злочиначка акција с почетка маја мјесеца 1995. што је био увод у аугустовску "Олују"...

Званичници те Хрватске су се пред свијетом правдали да је то полицијска акција и да има локални карактер, јер желе осигурати пролазак возила аутопутем... што је само био јадан изговор за јефтине Западњаке којима су они заправо служили. Статистика говори овако:

283 Срба убијено,
20.000 Срба протјерано,
5.000 кућа уништено,
150 радњи уништено,
65 цркава уништено,
20 гробља уништено,
1.450 Срба заробљено
450 бораца СВК погинуло
сви индустријски погони уништени...

 

Оно што највише боли у тој несрећи јесте мирис и укус издаје. Тачније, Србима у западној Славонији, која је била саставни дио РС Крајине није помогао ама баш нико. Србска Војска Крајине није реаговала баш као ни Војске Републике Србске... за Војску СР Југославије да не причамо.

ТВ Београд је тог 1. маја 1995. године емитовао забавно-музички програм... а читава нација је била у исчекивању 100. вјечитог дербија између Црвене Звјезде и Партизана који се одиграо пар дана касније без икаквих назнака да се догодила трагедија 330 км западно од стадиона...

Колоне западнославонских Срба су се сливале ка Босанској Градишки, јер су имале жељу да пређу преко Моста спаса и докопају се слободе. Многи нису успјели јер су авиони хрватског ратног ваздухопловства бомбардовали колоне злосрећника, тј. сипале смртоносни товар по цивилима... а било је и ножева у употреби од хрватских бојовника.

 

 

*   *   *

 

Двадесетак година касније ми Срби као народ нисмо ништа научили. Нити нас овај историјски увод занима. Слабо памтимо, а још брже заборављамо. Прави шампони, не само Европе већ и свијета. Данас су се многи Срби одлучили да остану код куће јер је било похладно и падала је киша. Да је било љепше вријеме онда би излетишта и шуме биле пуне због Првомајског уранка.

Ми смо обавјештавали путем друштвених мрежа овај 24. парастос за жртве "Бљеска", али тешко је било доћи до цркве Светог Марка на Ташмајдану, баш тешко. Дошло је једва 300 душа у кућу Божју.

Дође Мића са својом земљакињом Мином, Милена запуцала са Фрушке Горе, Миланче из Батаје... Тако да развукосмо новији транспарент КО ИСТОРИЈУ ЗАБОРАВЉА, ОНА МУ СЕ ПОНАВЉА! А није случајно, јер су слике поређане хронолошли, да би људи могли схватити континуитет геноцида над нашим народом који се из 20. стољећа прелио у 21. стољеће. Врло чудно је то што је пар камера снимило тај наш транспарент. Раније телевизије нису ни то хтјеле. Изјаве су давали Драган Пјевач, Саво Штрбац и др.

Црквена звона зазвонише што је био сигнал да уђемо у цркву, што учинисмо. Купимо свијеће и уђосмо напријед према олтару. Свештеник СПЦ је већ почео са служењем парастоса и са разгласа су се чула имена западнославонских мученика. Ни парастос није дуго потрајао... свега пола сата. Али оно што је радовало јесте што свештеник је Бљесак називао правим именом: злочиначка акција, а не операција како то полтронски медији преносе годинама.

Како није никог било да се обрати присутнима изашло се напоље. Да се за часак упале свијеће и формира колона. Отишло се у Ташмајдански парк гдје је било предвиђено полагање цвијећа на "споменик", намјерно стављам наводнике, јер је сваком здраворазумском човјеку јасно да то не може бити споменик... Зна се како изгледа споменик жртвама. Али невоља и овде показује нашу неслогу и јефтиноћу оних који су пристали да им то буде "споменик".

Положени су вијенци цвијећа, а прије тога један од чланова удружења породица несталих и погинулих "Суза", младић од 14 године прочитао је шта је заправо био "Бљесак".

Оно што је занимљиво на овом парастосу јесте да на парастосу није било оних патриЈота који се бусају у груди са "Србијом до Карлобага"... Да ли их је одбило хладно вријеме или нешто друго, не знам, али можда и то није лоше на сву ову невољу.

 

Тако се може описати данашњи ламент.

 

 

 

Милан Чучковић
01.05.2019.

 


РАТ И ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У ХРВАТСКОЈ 1990-их ГОДИНА

Вуковар - Госпић - Бљесак - Олуја - Грубори - Медачки џеп - Сисак - Масленица

Породица Зец - Паулин Двор - Породица Рокнић - Породица Олујић - Божићни Устав -

Караџићево - Логор Лора - Плитвице - Логор Рибарска колиба - Осијек -

Афера Шпегељ - Максимир - Корански мост - Миљевачки плато

Задар - Бјеловар - Откос - Удбина - Слободан Зуровац - Логор Керестинец -

Пакрачка пољана - Вариводе - Дан устанка - Борово Село - Јесење Кише


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 




Посећено је: 483  пута
Број гласова: 20
Просек: 5,00

Оцените нам овај чланак:









ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Извештај са парастоса српским жртвама из Госпића у Новом Београду 18.10.2015

Извештај са парастоса жртвама Откоса 31.10.2015. у Београду

Извештај са парастоса жртвама Бљеска у Београду 22.4.2016

Извештај из Братунца 9.7.2016

Парастос за србске жртве Ливањског поља у Београду 23.7.2016

Извештај са парастоса жртвама Олује, у Београду 5.8.2016






















Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена,
Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре,
кличе Србство: Устани Лазаре!

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те васкрсло Косово, најсветије поље Србиново!