Извештај са парастоса жртвама "Олује" 05.08.2019 - www.srbskisvetionik.org.rs

6. август 2019.


ИЗВЕШТАЈ СА ПАРАСТОСА ЖРТВАМА "ОЛУЈЕ" 05.08.2019


У време када се десила "Олуја" над Крајином била сам мала девојчица, тек стасала за школу. Нисам разумела шта се то дешава. Зашто старији у кући стално гледају увече телевизор, зашто опсују, зашто бака плаче, зашто тате нема данима, па опет дође... У наш градић је долазило пуно људи читаво време рата, али тада у августу 1995. су и улице биле закрчене. Нису имали више где да буду. Прво је школа била препуна, онда стари хотел... Људи су им давали оно што су имали: храну, средства за хигијену, воду... Касније су прогнаници одлазили полако тамо где им је Црвени крст Србије одређивао, јер ни код нас није било посла и фирми које би прехраниле толики број људи.

Тек када сам дошла на студије у Београд упознала сам мало боље неколико људи из западних србских крајева. Они су ми испричали свако своју причу о томе како изгледа њихов завичај, долине и планине, језера и реке, животиње, куће и улице... све је то слично као код нас у селима. Буквално су нам иста и презимена, јер смо сви од истог корена. Како су морали да напусте све своје и оду у колони у беспуће. Где је ко могао, тако су се сналазили.

Касније када сам добила стални интернет (АДСЛ уређај) имала сам шансу да прочитам нешто више о трагедији Срба који су живели ван Републике Србије: Босна и Херцеговина и Хрватска... Било ми је то све ужасно и била сам запањена. Како је неко могао толико зла да учини својим комшијама само зато што су друге нације? Какви су то богомољци тј. верници ако руше туђе светиње? Зашто су правили логоре за мучење и убијање људи?

Имала сам дуго жељу да дођем на парастос жртвама "Олује" већ годинама, јер је то један од највећих прогона мог народа. Но, увек у то време је било неког посла код мојих на имању, а тамо није било организованог парастоса. Пронађох тако и сајт zlocininadsrbima.com

Видела сам да они често најављују тај парастос и да се боре за културу сећања, а истовремено нису оптерећени политиком и идеолошким предрасудама. Прошле године сам их контактирала и упознала неколицину људи који воде тај портал. Тако сам прошле године успела да дођем први пут на парастос у цркви Светог Марка на Ташмајдану. У међувремену сам се и удала за Крајишника и почела да учим и да слушам о Крајини и Крајишницима.

Ове године обукох црну мајицу ЗЛОЧИН КОЈИ ТРАЈЕ - ОЛУЈА - ЗЛОЧИН БЕЗ КАЗНЕ и понесох транспарент по директиви. Стигла сам испред платоа цркве Светог Марка и видех Мићу Прелџију. Он иако није из тих крајева поштује и воли Крајну више него многи Крајишници који су заборавили своје корене.

Њему дадох транспарент, а он пронађе пар помагача и развукоше испред цркве велики транспарент ЗЛОЧИН КОЈИ ТРАЈЕ... где је та порука била исписана на четири језика, уз слику колоне која је у центру. Држали су то двадесетак минута док сам ја сликала и снимила пар видео прилога. Председник Србског Светионика није могао доћи из оправданих разлога, а много људи је питало за њега, вероватно због тога што су видели транспарент.

Када су се црквена звона огласила био је то знак да уђемо у цркву и да свештенство СПЦ почиње са служењем парастоса. У цркви су били радови, тако да централи делови цркве су били ограђени. Са стране су стајали људи и држали упаљене свеће. Молебан за душе оних две хиљаде мученика, чије душе лете деценијама изнад Балкана и опомињу. Није дуго трајало, свега двадесетак минута.

Онда изађосмо напоље јер су представници удружења "Суза" били на челу колоне која је отишла у оближњи парк, где су полагани венци. Нажалост, правог споменика жртвама "Олује" још увек нема, па се полаже цвеће на нешто што подсећа на споменик. По завршетку свега разиђосмо се кућама.

Жао ми је што није дошло више људи тог дана у цркву. Изгледа да још немамо културу сећања на завидном нивоу, јер док сам се враћала кући видела сам доста људи по кафићима, којима је очигледно националана свест на ниском нивоу... дошло ми је да заплачем од јада.

 

 

Милијана Чучковић
06.08.2019.

 


РАТ И ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У ХРВАТСКОЈ 1990-их ГОДИНА

Вуковар - Госпић - Бљесак - Олуја - Грубори - Медачки џеп - Сисак - Миљевачки плато

Породица Радосављевић - Бојан Весовић - Бјеловар - Плитвице - Паулин Двор - Масленица

Породица Зец  - Породица Рокнић - Породица Олујић - Божићни УставКорански мост

Караџићево - Логор Лора - Логор Рибарска колиба - Осијек  - Афера Шпегељ - Максимир

Задар - Откос - Удбина - Слободан Зуровац - Логор Керестинец - Пакрачка пољана

Вариводе - Дан устанка - Борово Село - Књигоцид - Книн је пао у Београду - Јесење Кише

 



ХРВАТСКА ОЛУЈА НАД КРАЈИНОМ - АВГУСТ 1995.

Маша Торбица - Гордана Веселиновић - Милош Дегенек - Марта Дрпа - Саво Стијеља - Јана Батало

24 године касније - Затворите прозоре - Бојан Арбутина - Данијела Стефановић - Марија Радић

Ђурђица Поповић - Радован Мирић - Стево Радошевић - Милан Марчетић - Керуша Дена - Анка

Весна Дамјанић - Снежана Келеува - Невенка Добрић - Дражен Спасић - Кристина Безбрадица

Осмех на сликама - Ранко Кнежевић - Слађана Комазец - Богдан Пантић - Јанко Ћакић - Саво Бура

Хронологија Олује - Наташа Дракулић - Милка Павлица - Книн - Рајић Вуковић - Траговима августа

Милијана Јовановић - Изјаве Личана - Нина Аралица - Видео документи - Ђурђа Смољановић

Александра Кресовић - Гордана Попадић - Душко Дејановић - Сестре Вуковић - Миле Ромчевић

 



Посећено је: 1407  пута
Број гласова: 10
Просек: 5,00
Оцените нам овај чланак:






PARASTOS   OLUJA   KRAJINA   DEVEDESETE   KRAJISNICI   BEOGRAD  
CRKVA SVETOG MARKA   HRVATSKI ZLOCINI  


ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Најава другог Колубарског марша 13.12.2015

Трибина: Четврт века од Божићног Устава 24.12.2015

Светосавска свечаност удружења Завичај 24.01.2016

Најава 44. Косидбе на Рајцу, за 17. јул 2016

Организован је превоз из Београда на Седми Церски марш 14.8.2016

Позив на поклоничко путовање у Пребиловце 6.8.2016