Почетком 1990. године промјењен је друштвено-политички систем у социјалистичкој Југославији. Тачније једностраначки систем је замјењен са вишестраначким системом... поред сувјереног дотагашњег владара Савеза Комуниста Југославије, осниване су нове политичке партије. Невоља је у томе што тадашња власт у својим законима није предвидјела санкционисање шовинистичких и сепаратистиких идеја односно странака.
Тако се и десило да ликови сумњивих намјера још сумњивије прошлости изашли јавно на политичку сцену и загрмели да "хоће промјене... хоће слободну и неовисну државу... хоће бољи живот..." итд.
Април и мај 1990. године донио је промјену власти у СР Хрватској. Савез Комуниста Хрватске који је предводио Ивица Рачан мирно је прихватио пораз на републичком нивоу, а и сам Рачан је своје гласове предао своје гласове Фрањи Туђману, који је предводио Хрватску Демократску Заједницу.
Иронија је у томе што Срби из авнојевске Хрватске су и гласали за Рачана надајући се да ће он моћи да се супростави Туђману и да заустави сепаратизам и рат који је већ био у најави, пошто су Туђманови говори били такви да је са симпатијама гледао на клеро-фашистичку НДХ и сликао се поред Анте Павелића, Анте Старчевића...
Посљедња нада авнојевских Срба била је савезна војска ЈНА и Генералштаб у Београду... Међутим, када су и они окренули главу у прољеће 1991. године све је било јасно... рат послије пола вијека се води тамо гдје се (није ни) завршио.
Остваривање Тисућљетног сна...
Многи Срби из урбаних средина: Карловац, Госпић, Загреб, Дубровник, Сплит, Шибеник, Сисак, Славонски Брод, Кутина, Осијек, Ријека, Вуковар, Задар, Бјеловар... су под великим притиском (уз прећутно одобрење власти ХДЗ-а) напуштали своје домове и одлазили у СР Босну и Херцеговину, СР Србију, или пак враћали се на своју ђедовину.
У страху од напада хрватске полиције, касније и паравојске ЗНГ који су из дана у дан бивали све учесталији формирана је крајишка војска, а касније и држава, односно у Книну је 19. децембра 1991. године проглашен Устав РС Крајине - најзападније србске државе која је обухватала: Сјеверну Далмацију, Лику, Кордун, Банију, Западну Славонију, Источну Славонију, Барању и Западни Срем.
Уз симболичну помоћ Београда РСК је опстајала свега четири године... Током 1992-1994 било је неколико злочиначких акција гдје су убијани и прогањани крајишки Срби као што су: "Миљевци 92", "Масленица 93", "Медачки џеп 93" итд.
У Крајини гроб до гроба, тражи мајка сина свога...
Али 1995. године су западни моћници одлучили да ријеше србско питање у Хрватској. Још од почетка политичке кризе у Југославији западна машинерија је сатанизовала Србе као бастарде и варваре, тако да је "Олуја 95" фактички била оправдана.
Има још нешто... хрватска филијала им је стално слала вести такве да испада да су Срби из СР Србије дошли у Хрватску да отимају Хрватима њихову земљу, а никада нису споменули да Срби на том простору обитавају вијековима, у прилог чему говоре бројни споменици и православне светиње... Манастир Крупа је сазидан деценијама прије Косовског боја... далеке 1317. године.
Прије "Олује 95"... хрватске снаге су покориле Западну Славонију почетком маја мјесеца 1995. године у злочиначкој акцији "Бљесак". Тада је скоро 20.000 Срба морало да напусти своја огњишта, а њих 283 је убијено, док их је 1.450 Срба је одведено у концентрационе логоре.
Збогом задна у пламену зоро...
Питер Галбрајт, амерички амбасадор у Хрватској је добио некакав задатак да крајем јула 1995. године убједи руководство у Загребу и Книну да потпишу некакав фамозни план "Z-4" који је предвиђао широку аутономију за Србе у авнојевској Хрватској... Додуше, то је било само обећање.
Парадокс је у томе да су крајишки представници (Милан Бабић и др.) то и потписали 2. аугуста 1995. а сам Галбрајт наредни дан отишао у Загреб да обавјести Туђмана и хрватску Владу о томе, наишао је на затворена врата, јер је све било спремно за остваривање стољетног сна.
У ноћи између 3. и 4. аугуста 1995. године НАТО пакт је са својим авионима почео да дејствује по крајишким комуникацијама и радио-станицама и тиме олакшао Хрватима пут до Книна. Када је сванило преко 135.000 бојовника уз помоћ Петог муслиманског корпуса из Бихаћа започиње агресију на РС Крајину. Видјевши да не може дуго издржати, руководство РСК наређује евакуацију...
Борбе у јужном дијелу РСК су трајале један дан пошто је Книн био са три стране опкољен, њима је стигло наређење о заузимању резервних положаја... сјеверозападни дијелови РСК су се борили три дана. Народ је у колонама кренуо у беспуће и неизвјесност.
Остала си правде жедна, ти колоно непрегледна...
Хрватска војска 5. аугуста 1995. улази у напуштени град Книн, крајишку престолницу. У колонама је била сама нејач, војска се одвојено повлачила од народа, а хрватски авиони су дејствовали по колонама цивила, мада су и колоне пресјечене на више мјеста гдје су пси рата ножевима и пушкама радили свој посао... хиљаде је мртвих Срба.
Војска Републике Србске се упустила у борбу са Хрватима и муслиманима тек када су прешли на њену територију... слабог успјеха су имали у томе. Више од 250.000 Срба је тако напустило свој завичај.
Режим Слободана Милошевића је крајишке Србе већином послао на Космет, ради побољшања националне структуре. Штавише, у 17. минуту Дневника на ТВ Београд је јављено о "некаквом нападу". Прогнане Крајишнике на АП Косову и Метохији су албански терористи прогнали већ пар година касније. Живјели су у гетима.
Ријетко да се неко вратио на своје огњиште, многи су и данас расути по свијету од Чилеа до Јапана... зато се и са правом каже да је ОЛУЈА ЗЛОЧИН КОЈИ ТРАЈЕ!
* * *
Култура сјећања је оно што немамо... питање да ли смо икада и имали. У жељи да то створило основано је удружење Србски Светионик пре 4 године. У београдској Кнез Михаиловој улици већ смо имали један историјски час крајем априла ове године. Тематика је била варварско бомбардовање и агресија на нашу отаџбину, пошто се навршавала 20. годишњица тог ужаса.
Недјеља 4. аугуст 2019. године је био добар повод да опет подсјетимо суграђане на тужну 24. годишњицу од почетка злочиначке акције "Олуја 95". Скуп је био пријављен у полицији, а благословен од црквених отаца. Пошто знамо да наша акција би могла да буде злоупотребљена, тако акцију нисмо оглашавали јавно, већ смо позиве послали провереним људима. Десет нас је дошло са разних крајева Београда. Са нама је и Отац Јован био из Гавриловског храма са Топчидера.
Миланче и Маркан су дошли раније, чисто да виде каква је ситуација. Полицајци из ПУ Стари Град су већ били на договореном мјесту. Код њих је била очигледна мала сумња у нашу работу тог дана, али наравно када смо развили наше транспаренте онда је и њима било лакше... јер ми нисмо никога вређали, никоме пријетили, нити радили било шта што је у супротности са нашом вјером и кућним васпитањем.
Пар људи је касније дошло... Деки и Мићко, они и поред својих обавеза су дошли да подрже ову нашу акцију јер су упућени у причу и схватају своју улогу у томе. Занимљиво ми је то што и прошли и овај пут нас облијећу странци. Разумљиво, они су другачије инфромације добијали о нама протеклих деценија, док од осталих суграђана, само један човјек, поријеклом из Дрвара нам је пришао и придружио се.
Ми смо мирно стајали 45 минута и држали транспарент на коме пише: ЗЛОЧИН КОЈИ ТРАЈЕ на четири свјетска језика... са сликом оне аугустовске колоне и потписом нашег портала www.zlocininadsrbima.com
Мало касније смо показали и наш други транспарент ПЛАЧИ ВОЉЕНА ЗЕМЉО, на коме се налазила слика дјетета које вири из камиона прогнаних крајишких Срба. Поред те слике лијево и десно су исписана су имена мјеста са простора што сматрамо нашим завичајем, уствари одакле смо све протјерани.
Отац Јован је већином ћутао, али је касније поразоварао са једним Африканцем, који је имао разумјевања за наше недаће са Хрватима и једним Русом...
Поред тога са нама је био и један доктор Васић, који је 1993-1995 провео у Книну у болници и лијечио наше људе, углавном рањене.
Тако смо стајали више од 45 минута, довољно за један школски час, довољно да суграђане и туристе подсјетимо на један тужан моменат наше историје и нестанак најзападније србске државе.
На крају и Отац Јован рече како нам је ово била одлична акција... и јесте, без скандала и без големе фрке.
Слиједећа активност је одлазак на 10. Церски марш у недјељу 18. аугуста 2019. у Шабац.
Милан Чучковић
05.08.2019.