Јавни школски час у Кнез Михаиловој улици 04.08.2019 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика од 12.11.2015

Данас: 197
Јуче: 1046
Недељно: 3355
Месечно: 15358
Годишње: 108802
Укупно: 433968

Највише посета
25.8.2018 2808
























































5. август 2019.


Јавни школски час у Кнез Михаиловој улици 04.08.2019


Почетком 1990. године промјењен је друштвено-политички систем у социјалистичкој Југославији. Тачније једностраначки систем је замјењен са вишестраначким системом... поред сувереног дотагашњег владара Савеза Комуниста Југославије, осниване су нове политичке партије. Невоља је у томе што тадашња власт у својим законима није предвидјела санкционисање шовинистичких и сепаратистиких идеја односно странака. Тако се и десило да ликови сумњивих намјера још сумњивије прошлости изашли јавно на политичку сцену и загмели да "хоће промјене... хоће слободну и неовисну државу... хоће бољи живот..." итд.

Април и мај 1990. године донио је промјену власти у СР Хрватској. Савез Комуниста Хрватске који је предводио Ивица Рачан мирно је прихватио пораз на републичком нивоу, а и сам Рачан је своје гласове предао своје гласове Фрањи Туђману, који је предводио Хрватску Демократску Заједницу. Иронија је у томе што Срби из авнојевске Хрватске су и гласали за Рачана надајући се да ће он моћи да се супростави Туђману и да заустави сепаратизам и рат који је већ био у најави, пошто су Туђманови говори били такви да је са симпатијама гледао на усташку НДХ и сликао се поред Анте Павелића...

Посљедња нада авнојевских Срба била је савезна војска ЈНА и Генералштаб у Београду... Међутим, када су и они окренули главу у прољеће 1991. године све је било јасно... рат послије пола вијека се води тамо гдје се (није ни) завршио.

Многи Срби из урбаних средина: Карловац, Госпић, Загреб, Дубровник, Сплит, Шибеник, Сисак, Славонски Брод, Кутина, Осијек, Ријека, Вуковар, Задар, Бјеловар... су под великим притиском (уз прећутно одобрење власти ХДЗ-а) напуштали своје домове и одлазили у СР Босну и Херцеговину, СР Србију, или пак враћали се на своју ђедовину.

У страху од напада хрватске полиције, касније и паравојске ЗНГ који су из дана у дан бивали све учесталији формирана је крајишка војска, а касније и држава, односно у Книну је 19. децембра 1991. године проглашен Устав РС Крајине - најзападније србске државе која је обухватала: Сјеверну Далмацију, Лику, Кордун, Банију, Западну Славонију, Источну Славонију, Барању и Западни Срем.

Уз симболичну помоћ Београда РСК је опстајал свега четири године... Током 1992-1994 било је неколико злочиначких акција гдје су убијани и прогањани крајишки Срби као што су: "Миљевци 92", "Масленица 93", "Медачки џеп 93" итд.

Али 1995. године су западни моћници одлучили да ријеше србско питање у Хрватској. Још од почетка политичке кризе у Југославији западна машинерија је сатанизовала Србе као бастарде и варваре, тако да је "Олуја" фактички била оправдана. Али има још нешто... хрватска филијала им је стално слала вести такве да испада да су Срби из СР Србије дошли у Хрватску да отимају Хрватима њихову земљу, а никада нису споменули да Срби на том простору обитавају вијековима, у прилог чему говоре бројни споменици и православне светиње... Манастир Крка је сазидан деценијама прије Косовског боја... далеке 1371. године.

Прије "Олује 95"... хрватске снаге су покориле Западну Славонију почетком маја мјесеца 1995. године у злочиначкој акцији "Бљесак". Тада је скоро 20.000 Срба морало да напусти своја огњишта, а њих 283 је убијено, док их је 1.450 Срба је одведено у концентрационе логоре.

Питер Галбрајт, амерички амбасадор у Хрватској је добио некакав задатак да крајем јула 1995. године убједи руководство у Загребу и Книну да потпишу некакав фамозни план "Z-4" који је предвиђао широку аутономију за Србе у авнојевској Хрватској... Иронија је у томе да су крајишки представници (Милан Бабић, премијер РСК) то и потписали 2. аугуста 1995. а сам Галбрајт наредни дан отишао у Загреб да обавјести Туђмана и хрватску Владу о томе, наишао је на затворена врата, јер је све било спремно за остваривање стољетног сна.

У ноћи између 3. и 4. аугуста 1995. године НАТО пакт је са својим авионима почео да дејствује по крајишким комуникацијама и радио-станицама и тиме олакшао Хрватима пут до Книна... када је сванило преко 135.000 бојовника уз помоћ Петог муслиманског корпуса из Бихаћа започиње агресију на РС Крајину... Видјевши да не може дуго издржати, руководство РСК наређује евакуацију... Борбе у јужном дијелу РСК су трајале један дан пошто је Книн био са три стране опкољен, њима је стигло наређење о заузимању резервних положаја... сјеверозападни дијелови РСК су се борили три дана. Народ је у колонама кренуо у беспуће.

5. аугуста 1995. хрватска војска улази у напуштени град Книн, крајишку престолницу. У колонама је била сама нејач, војска се одвојено повлачила од народа, а хрватски авиони су дејствовали по колонама цивила, мада су и колоне пресјечене на више мјеста гдје су пси рата ножевима и пушкама радили свој посао... хиљаде је мртвих Срба. Војска Републике Србске се упустила у борбу са Хрватима и муслиманима тек када су прешли на њену територију... слабог успјеха су имали у томе. Више од 250.000 Срба је тако напустило свој завичај.

Режим Слободана Милошевића је крајишке Србе већином послао на Космет, ради побољшања националне структуре. Тамо су их албански терористи прогнали  већ пар година касније.

Ријетко да се неко вратио на своје огњиште, многи су и данас расути по свијету, од Чилеа до Јапана... зато се и са правом каже да је ОЛУЈА ЗЛОЧИН КОЈИ ТРАЈЕ!

 

*  *  *

Култура сјећања је оно што немамо... питање да ли смо икада и имали. У жељи да то створило основано је удружење Србски Светионик пре 4 године. У београдској Кнез Михаиловој улици већ смо имали један историјски час крајем априла ове године. Тематика је била варварско бомбардовање и агресија на нашу отаџбину, пошто се навршавала 20. годишњица тог ужаса.

Недјеља 4. аугуст 2019. године је био добар повод да опет подсјетимо суграђане на тужну 24. годишњицу од почетка злочиначке акције "Олуја 95". Скуп је био пријављен у полицији, а благословен од црквених отаца. Пошто знамо да наша акција би могла да буде злоупотребљена, тако акцију нисмо оглашавали јавно, већ смо позиве послали провереним људима. Десет нас је дошло са разних крајева Београда. Са нама је и отац Јован био из Гавриловског храма са Топчидера.

Миланче и Маркан су дошли раније, чисто да виде каква је ситуација. Полицајци из ПУ Стари Град су већ били на договореном мјесту. Код њих је била очигледна мала сумња у нашу работу тог дана, али наравно када смо развили наше транспаренте онда је и њима било лакше... јер ми нисмо никога вређали, никоме пријетили, нити радили било шта што је у супротности са нашом вјером и кућним васпитањем.

Пар људи је касније дошло... Деки и Мићко, они и поред својих обавеза су дошли да подрже ову нашу акцију јер су упућени у причу и схватају своју улогу у томе. Занимљиво ми је то што и прошли и овај пут нас облијећу странци... Разумљиво, они су другачије инфромације добијали о нама протеклих деценија... од осталих суграђана, само један човјек, поријеклом из Дрвара нам је пришао и придружио се.

Ми смо мирно стајали 45 минута и држали транспарент на коме пише: ЗЛОЧИН КОЈИ ТРАЈЕ на четири свјетска језика... са сликом оне аугустовске колоне и потписом нашег портала www.zlocininadsrbima.com

Мало касније смо показали и наш други транспарент ПЛАЧИ ВОЉЕНА ЗЕМЉО... на коме се налазила слика дјетета које вири из камиона прогнаних крајишких Срба. Поред те слике лијево и десно су исписана су имена мјеста са простора што сматрамо нашим завичајем, уствари одакле смо све протјерани.

Отац Јован је већином ћутао, али је касније поразоварао са једним Африканцем, који је имао разумјевања за наше недаће са Хрватима и једним Русом...

Поред тога са нама је био и један доктор Васић, који је 1993-1995 провео у Книну у болници и лијечио наше људе, углавном рањене.

Тако смо стајали више од 45 минута, довољно за један школски час, довољно да суграђане и туристе подсјетимо на један тужан моменат наше историје и нестанак најзападније србске државе.

На крају и Отац Јован рече како нам је ово била одлична акција... и јесте, без скандала и без големе фрке.

 

Слиједећа активност је одлазак на 10. Церски марш у недјељу 18. аугуста 2019. у Шабац.

 

 

Милан Чучковић
05.08.2019.

 




Посећено је: 99  пута
Број гласова: 25
Просек: 5,00

Оцените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Јавни школски час у Кнез Михаиловој улици 24.04.2019
























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена,
Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре,
кличе Србство: Устани Лазаре!

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те васкрсло Косово, најсветије поље Србиново!