Косовска битка на Видовдан 1389. године спада у ред најзначајнијих бојева Срба, јер након тога уследила је пропаст Србског царства, које су претходних векова створили и одржавали владари династије Немањића. Турци Османлије су и дошли на Балкан да покоре све хришћанске народе и због њихове неслоге они су успевали у томе.
![](http://cegarskimars.rs/SLIKE/1690/SeobaSrba.jpg)
Срби су морали да се беже, односно претворили су се у Номаде, који су се селили углавном на север, односно запад, па су тако налазили уточиште у Аустроугарској, а неки чак касније и у Новорусији.
Они Срби који су остајали на својој вековној земљи, они су робовали под Турцима и сневали су један сан, а то је слобода! Устанци су били редовни на сваких десет-двадесет година, јер србски народ није трпио зулума.
![](http://www.novosti.rs/upload/images/2015//02/14/dru-sretenje.jpg)
Све док Карађорђе није у Орашцу на Сретење 1804. године повео велики устанак, односно националну револуцију за ослобођење од Турака није успела да се Србима пробуди нада. Где је он стао, наставио је Милош Обреновић у Такову на Цвети 1815. године, па је тако 1830. године добијена извесна самосталност, односно Књаз Милош је добио наследну титулу кнеза од Стамбола.
Потоњи владари и Карађорђевићи и Обреновићи су ојачавали Србију, која је призната и као краљевина. Односно од Великих сила на Берлинском конгресу јула 1878. године призната је државност, као и Црној Гори. Оно што су многи други балкански народи само могли да сањају.
![](https://cdni.rbth.com/rbthmedia/images/web/rs-rbth/images/2013-07/top/Berliner_kongress_673.jpg)
Почетком 20. века све више се у Београду размишљало да се ослободе делови Старе Србије који су остали под робством Турске царевине. Тако је и генерал Радомир Путник, као начелник Врховне команде добио од Краља Петра Карађорђевића добио почетком 1910. године налог да се сачини ратни план по којој би се то могло извести у најкраћем року.
Паралено на са тиме Влада Краљевине Србије је радила на склапању војно-политичког савеза са Краљевином Црном Гором, Грчком и Бугарском, како би се сви балкански народи ослободили од османлијског робства. Прво је Црна Гора објавила рат Турској 8. октобра 1912. године, а девет дана касније и Србија и Бугарска исто чине. Грчка се укључила у рат 18. октобра те године.
Широм Краљевине Србије већ 3. октобра 1912. године објављује се мобилизација, која је довела до невероватно великог одзива са 99,99%... што се сматра незабележено у историји ратовања. Ради се о томе да су Срби хтели да заврше са Османлијама и њиховом страховладом на овим просторима... и наравно да се испуни вековна жеља предака, да се освети Косово.
Врховна команда упућује Прву србску армију према Куманову, јер је ту велика турска војска под командом Зеки-паше чекала Србе. Трећа србска армија под командом тада пуковника Боже Јанковића кренула је према Приштини и у осудном боју 22. октобра 1912. ослободила тај град од Турака и Арбанаса, ослобођени су и Газиместан, Грачаница, а наредних дана читаво Косово и Метохију!
На Куманову, код Овче-поља 23. октобра 1912. године дошло је и до те осудне битке - БОЈ ИЗНАД ВЕКОВА. Срби и Турци равноправни на бојном пољу где су Срби уз мало среће потукли Турке који су се изубили у магли.
![](http://srbskisvetionik.org.rs/SLIKE/Akcije/2017/KUMAN/23.JPG)
Један од кључних момената битке је улазак 2.000 четника, под командом Војводе Вука који су силовито јуришали, а Турци крећу у повлачење. У јеку најжешћих борби Дринска дивизија првог позива, под командом Павла Јуришића Штурма (који је ту и рањен) у централном делу фронта извршава одлучујући пробој турских снага, који су разбијени и кренули у паничну бежанију. Битка је практично решена.
Након битке Радомир Путник добија од Краља Петра чин војводе, а пуковници Живојин Мишић, Павле Јуришић Штурм и Петар Бојовић постају генерали.
* * *
Београдски и нишки део нису били у могућности да ове године дођу на Зебрњак, светилиште за нас Србе. Тако да је само мала чета од Врања пошла пут Куманова око 9 сати. Стигли смо на Зебрњак, а ветар је стално дувао и није престајао све време.
![](http://srbskisvetionik.org.rs/SLIKE/Akcije/2018/KUMAN/8.jpg)
Бројност је ове године подбацила, да ли ради временнских неприлика или шта, али неочекивано мање људи. Одслушали смо програм којим је обележена велика годишњица значајне Кумановске битке и обишли читав спомен-комплекс. Положили смо цвеће и отишли. Чудно је како је све брзо завршено.
![](http://srbskisvetionik.org.rs/SLIKE/Akcije/2018/KUMAN/9.jpg)
Након Зебрњака посетили смо и манастир Св. Ђорђа у Ст. Нагоричану. Ова православна светиња је задужбина србског краља Милутина из 13. столећа... иако је саградио 1071. године визатијски цар Роман.
![](http://srbskisvetionik.org.rs/SLIKE/Akcije/2018/KUMAN/17.jpg)
Након тога се упутисмо кући.
Надам се да ће догодине бити више људи и да ову битку достојно обележимо.
Зоран Петровић
22.10.2018.