Одмах након Првог светског рата створена је прва јужнославенска држава: Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918. године, која је десетак година касније променила име у Краљевина Југославија, на чијем челу се налазила династија Карађорђевић. Иако је она сазидана на идеалу јединства јужнославенских народа које је пропагирао највише сам Краљ Александар Први Карађорђевић, политичке кризе и потреси су били чести. Заправо, Хрвати и Словенци су у ту државу угурани вољом Великих сила, јер се Аустроугарска 4. новембра 1918. године распала у парампарчад.

Тако је и сам Краљ Александар убијен од хрватских и бугарских шовиниста у француском Марсељу 9. октобра 1934. године, јер су и Бугари поред Хрвата имали територијалне грамзивости на србски етнички простор. А већ пет година касније ствара се Бановина Хрватска, која је заузимала највећим делом србске територије. Тридесетих година 20. века у Европи почиње да буја фашизам односно нацизам, највише у Италији, Немачкој и Шпанији... идеологије које су у основи имале мржњу и нетрпељивост према "неподобним народима", где су спадали: Јевреји, Срби, Руси, Пољаци, Чеси и др.

Тако је Немачка по директиви свог канцелара Адолфа Хитлера 1. септембра 1939. године напала Пољску и увукла прво Европу, а касније и цео свет у рат. Касније су Италија и Немачка 27. септембра 1940. године у Берлину потписале са Јапаном војно-економско-политички споразум  који је у историји познат као Тројни пакт, чији је циљ био нова подела света. Том пакту су наредних месеци врло брзо пришли и наши суседи Мађарска, Бугарска, Румунија и Албанија.

У Бечу су представници југославенске краљевине 25. марта 1941. године потписали споразум са Немачком о проласку њених и италијанских трупа кроз нашу земљу јер су хтели да нападну Грчку, а што су вешто комунисти касније прогласили приступање Југославије Тројном пакту. Већ два дана после 27. марта 1941. у Београду и другим србским градовима букнуле демонстрације које су организовали британски и совјетски обавештајци... Влада је пала, а на престол се доводи малолетни Краљ Петар Други Карађорђевић. Управо то је разљутило Адолфа Хитлера који је рекао да треба муњевито сломити Југославију, односно Србе.

Већ 6. априла 1941. у зору кренуо је напад на Краљевину Југославију са свих страна под шифрованим именом "Директива 25". Немачки и италијански авиони су страховито бомбардовали Београд и друге србске градове: Нови Сад, Подгорицу, Чачак, Сплит, Сарајево, Бањалуку, Ваљево, Скопље и др. Убијено је на десетине хиљада цивила, а причињена је огромна материјална штета. Отпор од старе југославенске војске која је била у расулу пружан је око две недеље, а млади Краљ Петар је евакуисан преко Египта у Лондон. Касније су током рата настала два покрета отпора: ЈВуО и НОВЈ.

Југославенска територија је раскомадана: Бачка и Бараља су припале Хортијевој Мађарској. Немачка је анексирала Словенију, Црна Гора је стављена под италијански протекторат, Тимочка Крајина и Јужна Србија су припојене Бугарској, а Косово и Метохија предато Албанији. Банат и ужа Србија били су под немачким протекторатом. Највећи део Краљевине Југославије: Славонија, Босна и Херцеговина, Банија, Кордун, Лика, Загорје, Горски Котари, део Далмације и Срем ушли су у састав нове усташке државе: Независне Државе Хрватске која је настала по благослову Ватикана. Други део Далмације припао је Италији.

У свим тим областим почињени су страшни злочини над Србима, односно геноцид. Касније како се Други светски рат одвијао Немачка и Силе Осовине су губиле на свим фронтовима... Септембра 1943. године капитулирала је Мусолинијева Италија... а наредне године Савезници су планирали инвазију на Балкан. Онда су амерички и британски бомбардери испуштали своје смртоносне товаре по Србима односно бомбе по србским градовима највише у пролеће 1944. године, али и касније у јесен исте године. Образложење је било да треба ослабити немачке снаге, које су тада уствари претрпеле минималне губитке.

Југославенске послератне (комунистичке) власти које је предводио Ј. Б. Тито никада нису се бавили детаљно злочинима над Србима, често су скривали националности жртава и злочинаца, а Савезничко бомбардовање 1944. године је заташкавано у име неких бољих односа са њима.

*   *   *

Србски Светионик је удружење које у свом опису деловања има посећивање или организовање парастоса, где је циљ створити културу сећања на жртве како нам се историја не би поновила.

Тако смо ове године у београдском Храму Светог Архангела Гаврила на Топчидеру дошли на парастос за све невино настадале жртве жртве у априлским бомбардовањима 1941. и 1944. године као и јунаке из Југославенског Краљевског Ваздухопловства који су херојски пружали отпор почетком априла 1941. против немачких бомбардера.

Парастос је служен одмах након литургије. Није било пуно, али није ни важно. Битно је да људи који су дошли да су знали зашто су дошли. Тако су упаљене свеће док су свештеници служили парастос. На послетку је отац Славко одржао слово о априлском бомбардовању и споменуо имена јунака пилота.

По завршетку су парохијани се послужили житом. које су принеле две жене из старе београдске породице.

Милан Чучковић
06.04.2019.