Извештај из Мишара 11.08.2019 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика од 12.11.2015

Данас: 99
Јуче: 476
Недељно: 3929
Месечно: 19070
Годишње: 128396
Укупно: 453562

Највише посета
25.8.2018 2808
























































14. август 2019.


Извештај из Мишара 11.08.2019


Надирањем Турака Османлија из Мале Азије урушила се србска средњовековна држава. Србска земља је била подељена на некакве пашалуке и санџаке... Устали су Срби јер није се могло више трпити османлијског зулума: Прва брачна ноћ, Трећина приноса и Данак у крви, итд. Сваки турски ага и паша у својој зони одговорности је имао неограничених права и моћи.

Први србску устанак је заправо покренут на Сретење 1804. године, када су турске дахије посекли неколико србских кнезова мислећи да ће тако застрашити Србе и спречити побуну која је планирана за пролеће... али то је донело супротан ефекат, устанак је букнио раније. 

Наш просветитељ Доситеј Обрадовић је написао свечану песму за Карађорђеве устанике, која је имала следеће стихове:

"Востани Сербије давно си заспала,
у мраку лежала сада се пробуди
и Сербље возбуди"

Била је то порука уствари захвалност дивјунацима са Мораве, Саве, Тимока и Дрине који су после четири века тамновања повели борбу против Турака за обнову модерне србске државе и успели су. Скоро десет година је устаничка држава опстајала и имала своју власт: Правитељствујући Совјет. Све до Ниша и Бијелог Поља... и Неготина и Сребренице била је слободна територија.

 

Један од значајних окршаја тог времена је свакако и Бој на Мишару, где се Вожд Kарађорђе показао као одличан стратег, далеко бољи него француски Наполеон Бонапарта рецимо, јер за разлику од њега Карађорђе никада на бојном пољу није имао бројчану и техничку надмоћност. О њему се брзо прочуо глас, тако да су многе турске паше дрхтали на спомен његовог имена, јер никада нису знали када може да их пресретне са својим хајдуцима.

Средином августа 1806. године када је Карађорђе хтео да спречи инвазију Турака из Босне на Београд дошло је до жестоке битке на Мишарском пољу код Шабца у Мачви. Србске устанике поред Ђорђа Петровића су предводили: Јаков Ненадовић, Милан Обреновић, Лазар Марковић и Сима Ненадовић... док је турску војску предводио Сулејман-паша Скопљак заједно са Синан-пашом Сијерчићем, Мехмед-паша Куленовић, Мехмед-паша Видајић и др.

Тајна Карађорђевог успеха против Турак су били шанчеви, а Турцима ноћна мора и дуго година нерешива енигма.

У Мишарској бици која је започела 13. августа 1806. године, Карађрође је на ограду постављао стелце са пушкама у два реда који су имали помоћ иза још два реда који су их мењали. Одредио је групу људи за извлачење рањеника...

Сулејман-паша Скопљак је чекао да се његове војске прикупи више и да онда крене у напад. Првобитно је турска коњица кренула у напад прешавши реку Думачу, а за њима пешадинци, док је турска артиљерија дејствовала са десне стране Думаче по србским положајима. Турска коњица коју је предводио Кулин-капетан из Босанске Крајине се испред србских шанчева уплела у дивљу лозу и испревртала се.

Пристигла је и турска пешадија па су заједно су кренули на шанчеве. Срби су отворили жестоку ватру из пушака и тако зауставили први удар Турака. Завладала је пометња међу Турцима и Сулејман-паша Скопљак шаље хоџе и дервише који подижу морал турским војницима и креће нови снажан удар на србске шанчеве...

Карађорђе даје знак својој коњици да крене у напад који су са два крила предводили прота Матеја Ненадовић, Лазар Мутап и поп Лука Лазаревић. Лазаревић је кренуо на шанац да помогне пушкарима, а Ненадовић на турску артиљерију која је побегла... па су навалили на Скопљаков штаб и разбили његову гарду. Како је србска коњица имала велики успех, Карађорђе наређује отварање шанца и јуриш србске пешадије, којој није било тешко да сломи турске пешадинце код којих је завладала паника. Тиме је битка у предвечерје 15. августа 1806. године била решена убедљивом србском победом.

Срби су добили велики ратни плен док су Турци изгубили скоро 3.000 војника и много официра...

Прота Никола Смиљанић је направио после битке једној великој турској групи заседу и потукао их. Иначе, код Турака је било доста француских официра који су помагали Османлијама, али безуспешно. Карађорђе је са овом победом подигао себи углед и показао се као одличан војсковођа.

 

*   *   *

 

213 година касније...

 

Мали број Срба нажалост има свест о томе шта је значила Мишарска битка за нас, нашу историју и наше претке... још мањи број има жељу да се тим прецима одужи. Важније су трице и кучине, петпарачке приче и лични хедонизам од нечег узвишеног и светог. Јер управо они Карађорђеви устаници а наши чукун-чукун ђедови су крвцу лили и животе уграђивали у темеље наше слободе.

Знам ја и то да је наш образовни систем већ деценијама наопак и направљен тако да наша деца из школе изађу слепа поред здравих очију, али да видимо данас у ери модерне технологије где Срби сами показују интересовања...? Заправо ту долазимо до поражавајућих одговора.

Државно обележавање Мишарске битке је увек фиксно 13. августа, ове године то пада уторак (радни дан) што је тотално погрешно, јер ако је нешто државно онда мора бити увек недеља, да ли пре или после тог датума, није толико битно. Битно је да ако се обележава нешто на државном нивоу мора да буде доступно и свим људима, онима у Врању и Суботици, Ужицу и Пожраревцу... Овако је то сведено на локални ниво где очигледно представник Министарства за рад, борачка и социјална питања треба да добије дневницу.

Представници Србског Светионика дођоше у славни Мишар (недалеко Шабца) у недељу 11. августа 2019. године око 11:00 сати. За сваки случај смо то јутро у нашој локалној цркви упалили свеће Мишарским јунацима, јер поучени ранијим искуствима на циљаном месту није било могуће.

Тражили преко интернета било какву информацију везано за обележавање Мишарске битке, али нажалост тога није било. Било је извештаја од ранијих година... што нам свакако није значило ништа. Тек по доласку у Мишар видесмо један плакат прекопута споменика Мишарским јунацима који је подигнут почетком 20. века.

На плакату су наведене информације везано за Мишарске свечаности 2019... у десет дана све разбијено: књижевне вечери, спортске игре, фолклор, полагање венаца, литургија и помен итд. Ко има времена све то обићи? Само онај ко живи у Мишару и околини. Да је среће све би било сабијено у један продужени викенд... петак увече за фоклорна и књижевна дешавања, субота за спортска надметања, а недеља за парастос, полагање венаца и беседу.

Испред споменика Мишарским јунацима уз саму магистралу запажамо групу људи која је здушно пратила надметање у навлачењу конопца (стара србска игра са вишебоја)... преко звучника су одјекивале песме које су имале више везе са Првим светским ратом и нешто новокомпоноване... а најмање са Карађорђем, Првим србским устанком и Мишарским бојем.

На наше питање упућено жени код звучника: "Ко је задужен за организацију данашњих дешавања?", добили смо одговор да стоји Месна заједница Мишар...

Отишли смо још и до Музеја у Мишару да видимо има ли каква поставка везано за Бој на Мишару... а тамо смо затекли тек поражавајућу слику јер улазак у Музеј је био затворен, а испред Музеја табла која је људским немаром пропала.

Једноставно, туга и чемер... срамота много људи, поготово оних који су запослени у државним институцијама.

 

Зна ли Карађорђе на небу за кога се борио?

 

 

Милан Чучковић
12.08.2019.

 




Посећено је: 143  пута
Број гласова: 10
Просек: 5,00

Оцените нам овај чланак:









ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Најава: Обележавање 211. годишњице Боја на Мишару у Шабцу

Извештај из Мишара 13.8.2017






















Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена,
Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре,
кличе Србство: Устани Лазаре!

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те васкрсло Косово, најсветије поље Србиново!