Последњи плотун у Београду 12.06.2019 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика од 12.11.2015

Данас: 54
Јуче: 274
Недељно: 2426
Месечно: 12751
Годишње: 93498
Укупно: 418664

Највише посета
25.8.2018 2808
























































17. јун 2019.


Последњи плотун у Београду 12.06.2019


"Слабо памтимо, а брзо заборављамо!"

Овако би се у једној реченици могла описати национална свест и култура сећања нашег народа. Нажалост, морам да додам. Јер зато нам се и понављају лоше ствари и догађаји из прошлости. Историја, као учитељица живота (лат. "Historia magistra vitae est") нас Србе као лоше ђаке тера на понављање лекција. Шта рећи о народу који је заборавио милион и три стотине хиљада погинулих и несталих сународника само у Првом светском рату... Шта учинити да се посраме они који су заборавили два милиона наших сународника из Другог светског рата...

Како допрети до оних који не смеју да забораве ни наше жртве и мученике из последње деценије 20. века... За десет година имали смо ратове на подручију бивише Југославије 1990-их на у свим бившим југославенским републикама, где је био циљ да србски народ истерају и опљачкају и да их сабију у тзв. Београдски пашалук. Најтеже је било у Србији и Црној Гори 1998-1999 када се 14 земаља чланица НАТО пакта обрушило на СР Југославију, отимајући србску националну и духовну колевку: Косово и Метохију... предајући то Албанцима.

Постоји данас неколицина појединаца, мали број удружења који се боре против заборава и да се укаже поштовање онима који чувају Србство и веру православну. То су свакако витези модерног доба, а међу њима је и Невен Милаковилић Ликота, који већ дуго живи у Бару, на југу Црне Горе. Његово име је опет велим нажалост непознато широј јавности нашег народа... а морало би да се њему поклони далеко већа пажња, јер управо је он писао стихове борцима са карауле Кошаре, нашим новим дивјунацима са Космета који су успели да зауставе злочиначку операцију "Стрела 1" у пролеће 1999. године, односно копнену инвазију шиптарских терориста са њиховим помагачима: Војска Републике Албаније, бритаснки и амерички војници из НАТО пакта, француска Легија странаца, арапски добровољци итд.

Своје стихове Невен Милаковић ликота је преточио у збирке песама које је објављивао протеклих година. Добар део јавности, они који имају интернет чули су за песму "Вила са кошара", песма је ушла у уши када је објављен снимак Данице Црногорчевић (р. Никић) која је ту песму извела са пуно емоција у Бару, на његовој промоцији 2014.  године. Била је то само једна од Невенових песама посвећена ратницима са Кошара... која је почела да пробија медијски мрак, јер на званичним медијима овакве песме и песници су годинама били непожељни.

Касније су и Србски Православни Појци Невенову песму "Апостолима са Кошара" извели пре две године на једном свом новогодишњем концерту у Београду пред пуном салом. Точак истине се почео одмотавати, јер се та песма брзо завртела и почела да равномерно стоји у рангу чувене "Виле са Кошара", коју је Невен и написао на основу приче и сведочења чачанског добровољца Ненада Станића који је тешко рањен на Кошарама 1999. године...

 

*  *  *

Управо су Србски Православни појци заједно са Невеном Милаковићем Ликотом заказали у београдском Дому Војске Србије промоцију његових стихова, односно књига 12. јуна 2019. године на двадесету годишњицу  завршетка жестоких борби на Кошарама.

Дилеме није било да ли ћемо ићи, јер била је то прилика да упознамо Невена, одамо поштовање преживелим борцима и родитељима чији су синови оставили кости подно Проклетија. А бонус је свакако уживање у гласовима: Милице, Марије, Радована, Марка, Немање и осталих чланова чланова "а капело" састава Појаца.

Дођосмо у Дом Војске Србије мало пре него што је заказан почетак... поздравимо се са познатим људима на улазу, а онда уђосмо у салу где препознадох тета Лозанку са којом се издиваних малкице. Поздрављају ме и директор Стевица Карапанџин и Биљана Пашић. Како је почео програм, тако се ја измакнух из првог реда и заузмем положај у задњим редовима, где сам могао да имам добру позицију за снимање. Циљ и јесте био да да одређене ствари снимам и публикујем како би промовисали млађим нараштајима.

Водитељка је поздравила учеснике, а онда су се ређали сам Невен Милаковић читајући своје стихове, док су Појци певали неке његове песме које дирају у срце. Оно што је мене лично радовало јесте што су и гусле се чуле те вечери у Дому Војске, односно ратници са Кошара су ушли у легенду, јер кога гусле опевају постаје бесмртан.

Прилику да се обрати присутнима добили су и србски официр Душко Шљиванчанин, некадашњи командант јуначког 53. пограничног батаљона који је на Велики петак 1999. године примио најтежи ударац када је стотинак момака од 18-23 године зауставило хиљаду непријатељских бојовника, али наши хероји су успешно одржали положај, веровали или не.

Поред њега за микрофон је изашао и Ненад Станић, добровољац из Чачка који је тада као младић храбро изашао са саборцима да се бори и чува сваку стопу србске отаџбине. Како и сам вели није нешто речит, вероватно су га и емоције продрмале, али је управо његова исповест пре неколико година је натерала Невена да напише "Вилу са Кошара" и тако отгне од заборава јунаштво једне генерације... Заправо, многи србски борци са Кошара причају о нечем необјашњивом што се десило тог пролећа 1999. године која им је помогла да преживе у врлетима Јуничких планина, где се дешавало да се за један дан измене сва четири годишња доба.

Појци су на крају поделили и захвалнице односно поклоне онима који су заслужни за помоћ што се овака догађај одржао. А дружење је настављено на коктелу у Атријуму Дома Војске Србије.

Овакве ствари нам је увек драго да подржимо јер јунаци са Кошара су пре 20 година бранећи Србију бранили нас.

 




Посећено је: 132  пута
Број гласова: 15
Просек: 5,00

Оцените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Зов карауле у Инђији 24.03.2018

Извештај са парастоса за јунаке са Кошара и Паштрика 9. јуна 2018
























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена,
Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре,
кличе Србство: Устани Лазаре!

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те васкрсло Косово, најсветије поље Србиново!