Ко смо ми - СРБСКИ СВЕТИОНИК











Статистика од 12.11.2015

Данас: 78
Јуче: 629
Недељно: 4.559
Месечно: 22.146
Годишње: 40.190
Укупно: 574.405

Највише посета
25.8.2018 2808
















































О нама



Удружење СРБСКИ СВЕТИОНИК је невладино, нестраначко и непрофитабилно удружење, основано дана 3. октобра 2015. године, у београдском насељу Батајница.


Наши циљеви су јасни: боримо се пре свега за очување нашег постојања, у том смислу мислимо на очување наше вере, писма, говора, историје, традиције, истине о страдању нашег народа... Боримо за национално свесног поједница, а не за безидејну масу која је лак плен политичарима и манипулаторима који служе политичарима.

Свако од нас мора да буде свестан ко је, шта је, шта му је животни циљ, шта су то национални циљеви и како се изборити за њих, шта је то национални понос. Није ово лак пут, ми то знамо. Али не мислимо да треба да се утопимо у данашњи морални и духовни суноврат нашег народа, него да то зауставимо. А најбољи пут је својим личним примером и ангажовањем. Зато смо и удружење назвали Србски Светионик, да нашим радом осветљавамо пут људима око нас, поготово млађим нараштајима.

Србски Светионик има своје представнике у Нишу, Руми, Опову, Чачку и Врању.

Удружење делује тако што организује разне маршеве, трибине, академије сећања, промоције књига, парастосе и сл. Више пута је било сарадње са Војском Републике Србије, свештенством СПЦ, удружењима и организацијама који имају сличну област деловања. С времена на време удружење се придружује хуманитарним акцијама које организују проверене организације.


ДЕЛОВАЊЕ

Србски Светионик делује кроз разне начине деловања, конкретним активностима које су јавне и прилагођене већини људи.

На свим дешавањима Србског Светионика забрањено је ношење политичких тј. страначких и навијачких обележја, као и конзумација алкохолних пића.


Маршеви

Маршеви су пешачења која представљају спој физичке активности са духовном нотом, историјских часова и дружења учесника, тако да могу да учествују и деца старија од 7 година, али уз присуство родитеља.

Колубарски марш је манифестација која је покренута децембра 2014. године у славу војводе Живојина Мишића и јунака Колубарске битке који су дали огроман допринос у Првом светском рату за слободу нашег народа. Дужина маршруте је различита и варира од 20 до 30 км. Место одржавања је: Љиг, Лазаревац, Мионица...

Чегарски марш је манифестација која је обновљена маја 2017. године у Нишу у славу војводе Стевана Синђелића и јунака Чегарске битке који су дали доприос у Првом устанку и борби против турских завојевача. Дужина маршруте је 12-15 км. Пешачи се од Трга Краља Милана до споменика на брду Чегар изнад Ниша.

Београдски марш или Марш победе је манифестација која је покренута новембра 2016. године у славу војводе Петра Бојовића и ослободилаца Београда 1918. године, јер управо њихова жртва је довела до ослобађање Краљевине Србије и осталих територија под Аустроугарском где су живели Срби и други јужнославенски народи. Дужина маршруте је 22-25 км, а пешачи се од Споменика Незнаном јунаку на Авали до Новог гробља на Звездари.

Кајмакчалану у походе је манифестација која је започета септембра 2016. године на стогодишњицу велике битке за ослобађање Кајмакчалана у Првом светском рату од немачких и бугарских снага. Манифестација се одржава у славу војника Дринске дивизије Војске Краљевине Србије, који су изгинули на капији слободе. Пешачи се са грчке стране укупно око 11 км, а коначни циљ је посета спомен-капели на самом врху Кајмакчалана и крипти која се налази у близини.

Сретњски марш је манифестација која је покренута фебруара 2019. године у славу вожда Карађорђа и његових хајдука из Првог устанка који су покренули револуцију за ослобођење од Турака после вишевековног робства. Пешачи се од Орашца до Тополе у дужини 22 км.

Поред ових маршева чланови Србског Светионика посетили су: Сремски марш, Топлички марш, Мојковачки марш, Легетски марш, Церски марш, Поход на Мачков камен, Стазама Милунке Савић... итд.


Академије

Академије могу бити свечане или меморијалне где је циљ да се на један достојан начин поклони пажња јунацима или жртвама, а истовремено осветли пут генерацијама које долазе. Програм академије је увек сачињен од пригодних прича, песама, рецитација, беседа и сл...

ОД АМБИСА ДО ТРИЈУМФА је академија која је одржана у београдском Дому Војске Србије 7. децембра 2017. године, у част војводе Живојина Мишића и јунака Колубарске битке, где је циљ био да се грађани престолнице Србије подсете на важност ове битке.

КРАЈИНА ЖИВИ је академија која је започета децембра 2018. године у Београду, а настављена и наредних година. Посвећена је проглашењу Устава РС Крајине, где је био циљ подсетити грађане престолнице на стварање најзападније србске државе.

ЦРВЕНА ЛИНИЈА је академија која је одржана 8. јуна 2019. године у београдском Храму Светог Архангела Гаврила на Топчидеру поводом двадесетогодишњице од завршетка жестоких борби на Косову и Метохији, где је циљ да се покаже поштовање јунацима који су гинули на граници са Републиком Албанијом 1998-1999, а исто тако и породицама чији су најмилији своје животе уградили у темељ наше слободе.


Промоције књига

Промоције књига су организоване за ауторе који у својим књигама баштине патриотизам и духовност.

ЗОВ КАРАУЛЕ је роман који је написао Ненад Милкић, а промоција је одржана у београдском Дому Војске Србије 8. јуна 2017. године. Сала је била пуна а поред аутора пристутнима су се обратили борци са прве линије: Ђура Елчић и Иван Дражић, затим Синди ћерка капетана Крунослава Иванковића, испред породица погинулих и на крају новинар Михаило Меденица. Вокални део су обогатили Ивана Жигон и Косовски Божури. Атмосфера је била пуна емоција у препуној сали.

ПОРЕКЛО је збирка поезије коју је написао Милутин Попадић, а промоција је одржана у парохијском дому Храма Светог Саве на Врачару 17. јуна 2018. године, где су се поред аутора обратили: рецезент Никола Михаиловић, глумица Ана Читлучанин, новинар Славољуб Савић... док је за вокални део поверен певачкој групи Везак.

ПЛАМЕН КОСОВСКЕ НОЋИ је збирка поезије коју је написала Даринка Заставниковић (р. Дракулић), а промоција је одржана 2. јула 2018. у парохијском дому Храма Светог Саве на Врачару где се поред ауторке обратила глумица Ружица Рутић са својом дечијом секцијом, етно вокалиста Алекса Недељковић, док је Певачка група Вез обогатила вокални део.

ОВЕЈАНИ СРБИН је ратни дневник Владимира Фијата, добровољца у редовима Војске Краљевине Србије у периоду Првог светског рата... који је публиковао Милован Лукић из Панчева. Промоција је одржана у београдском Храму Светог Архангела Гаврила на Топчидеру 20. фебруара 2019. године.


Култура сећања

Парастоси су црквени, православни обреди којима се служи помен за погинуле у ратовима или катастрофама кроз молитву. Удружњење Србски светоник је до сада организовао један парастос, почевши од 2017. године, а то је за погинуле борце на граничним караулама (Кошаре, Ђеравица, Морина, Ђенерал Јанковић, Горожуп и друге...) према Републици Албанији.

Поред тога чланови Србског Светионика често посећују парастосе које Удружење Суза из Београда организује у Цркви Светог Марка на Ташмајдану за погинуле и нестале у ратовима деведесетих година 20. века на простору бивше Југославије.

Неколико пута су чланови Србског Светионика посећивали стратиште Јадовно на планини Велебит, где се одржавао парастос и полагање часног крста за убијене Србе у комплексу логора Јадовно-Госпић-Паг у лето 1941. године.  Обишли смо такође више пута спомен комплекс Јасеновац у Славонији.

Исто тако у граду Нишу када се организују парастоси за жртве бомбардовања и НАТО агресије, чланови Србског а долазе и полажу венце на споменик. Тиме се ствара култура сећања на наше жртве.


Путовања

Србски Светионик је више пута организовао путовања ван земље.

Грчка од 2016. организује редовно путовање где се обилази: Солун, Крф, Кајмакчалан...

Чешка где се обилази Терезин некадашњи аустроугарски затвор и гробље Јиндриховице недалеко Карлових Вари.

Словачка где се обилази војничко гробље Велики Међер.

Румунија, где смо обишли Темишвар и Арад... најозлоглашенији логор током Великог рата на подручију Аустроугарске монархије.

Вардарска Македонија од 2016. године редовно се обилазе се историјски значајна места за Србе где спадају: Битољ, Зебрњак код Куманова, Удово и др.

Босна и Херцеговина где се обилази Дракулић код Бањалуке, Стари Брод код Вишеграда, Пребиловци код Чапљине, војничко гробље "Мали Зејтинлик" на Сокоцу, споменик војницима и цивилима из Сарајева у Бијељини, градић Требиње са својим културно-историјским споменицима и старим православним црквама и манастирима.

Хрватска, где се обилазе наши западни етнички крајеви: Јасеновац у Славонији; Глину на Банији; Кореницу, Плитвице, Смиљан и Велебит у Лици, далматинске православне манастире: Крка и Крупа.


Хуманитарне активности

Хуманитарне активности нису у опису деловања Србског а, али су чланови више пута са пријатељским удружењима помагали (највише) наше сународнике на Косову и Метохији, као и породицу Марјан-Новаковић у банатском селу Баранда.



То су само неки од сегмената нашег деловања. Раније смо деловали као појединци, а сада делујемо као организована група, тим људи, без жеље да приграбимо неку корист.



Водећи људи Србског Светионика су:

МИЛАН ЧУЧКОВИЋ
веб програмер
председник удружења
Телефон: 0637168497

СТАНКО БЕЗБРАДИЦА
машински техничар
председник Упр. Одб.
Телефон: 063283563

ЈОВАН БАБИЋ
свештеник
члан управног одбора
Телефон: 066005994

ГОРАН МИТРОВИЋ
електро инжењер
члан управног одбора
Телефон: 0646522613

МИРОСЛАВ МИТИЋ
дрвни техничар
члан управног одбора
Телефон: 0602880433


 
ОБЕЛЕЖЈА

- Застава Србског а је на подлози црне боје где се налази четири оцила, али окренута једно ка другом. У сред заставе налази се светионик из кога излазе црвено-плаво-беле боје.

- Химна Србског а је песма "Востани Сербије", коју је почетком 19. века написао Доситеј Обрадовић, просветитељ.

- Крсна слава Србског а је Свети Стефан Дечански (Мрато)


КАКО РАДИЛИ ТАКО НАМ БОГ СУДИО!




НАША ПРВА ГОДИНА РАДА

НАША ДРУГА ГОДИНА РАДА

НАША ТРЕЋА ГОДИНА РАДА

НАША ЧЕТВРТА ГОДИНА РАДА
































Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена,
Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре,
кличе Србство: Устани Лазаре!

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те васкрсло Косово, најсветије поље Србиново!