Кајмакчалан - srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 1.370
Јуче: 2.091
Недељно: 6.158
Месечно: 26.206
Годишње: 114.940
Укупно: 649.155

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у мају

Извештај са трећег Чегарског марша 26.05.2019

Извјештај из Земуна 11.05.2019

Најава: Академија "Црвена линија" биће у Београду 08.06.2019

Извјештај са 24. парастоса за Бљесак 01.05.2019

Извештај са другог Чегарског марша 27. маја 2018

Извештај са Сокоца 20.05.2018

Извештај из Дома Војске Србије 15.05.2018

Извештај из Ниша 07.05.2018

Извештај са парастоса за жртве Бљеска 1. маја 2018

Извештај са Чегарског марша 28. мај 2017

Медијска гостовања у Нишу 24. и 25. маја 2017

Извештај са Новог гробља 17.5.2017

Београдска пројекција филма "Ви идите, ја нећу" 15.5.2017

Извештај из Метохије 13. и 14. мај 2017

Извештај из Ниша 10.5.2017

Извештај са парастоса жртвама "Бљеска" у Београду 1.5.2017

Извештај из Вишеграда 22.5.2016



Кајмакчалану у походе


Кајмакчалан је највиши планински врх (2.521 м.н.в) планине Ниџе, која се налази у централном делу Балканског полуострва, у Македонској области на граници између данашње Северне Македоније и Републике Грчке.

Управо тај планински врх је за наш народ имао велики значај и са посебним пијететом причамо и певамо о њему.


Србска војска након повлачења током Првог светског рата у историји познато као Албанска голгота, опорављала се на грчком острву: Крф и Видо, француска Корзика, Тунис у Африци итд. После тога, бродовима до Солуна је пребачено преко 150.000 војника који су у другој половини септембра 1916. године ослободили Кајмакчалан и тако закорачили на праг отаџбине. Зато и кажемо да је за Србе Кајмакчалан КАПИЈА СЛОБОДЕ.

Две године касније србски војници су мало ниже, код Доброг Поља пробили Солунски (Македонски) фронт и извели победоносни јуриш, те за два и по месеца ослободили домовину, као и србске земље окупиране од Аустроугарске, која се распала.


Удружење Србски Светионик, још од 2016. године сваке године организује манифестацију КАЈМАКЧАЛАНУ У ПОХОДЕ, којом желимо да одамо захвалност нашим прецима, али и осветлимо пут потомцима. Циљ је да обиђемо неколико важних места наше историје. Па тако поред спомен-крипе и капеле на Кајмакчалану обилазимо Војничко гробље у Солуну, Споменик савезничким војницима у Евзонију (Поликастро)... и спомен-костурницу Удово, или војничко гробље у Битољу зависи од маршуте.

Све информације у вези путовања можете добити путем:
- телефона: +381 63 283563 (Станко)
- електронске поште: srbskisvetionik@gmail.com
- портала: srbskisvetionik.org.rs

Каква су наша искуства била можете погледати и прочитати овде доле:



Извештај са Кајмакчалана 17.9.2016
Кајмакчалану у походе - други пут
Обележавање 100 година пробоја Солунског фронта
Кајмакчалану у походе - четврти пут

 
 



































Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!