ИЗГУБЉЕНО ЈЕ САМО ОНО
ЧЕГА СЕ САМИ ОДРЕКНЕМО...
А МИ СЕ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ
НИКАДА НЕЋЕМО ОДРЕЋИ
И НЕМАМО ПРАВО НА ТО!
Под утицајем масмедија већ годинама уназад се провлачи теза како за рад боље будућности треба да заборавимо Косово и Метохију, да је све изгубљено... а да су изгубљени они који то причају најбоље говори синоћно вече у парохијском дому Храма Светог Саве на Врачару, које је симболично названо "Пламен косовске ноћи". Како је све почело испричаћемо у наредним пасусима...
Даринка Заставниковић је још пре неколико година ушла у књижевне воде тако што је објавила своју прву збирку песама "Личка душа", као успомену и љубав према свом завичају - Лици. Након тога је објавила нову збирку песама 2011. године коју је назвала "Пламен косовске ноћи". Није стигла да је промовише у Србији, јер је убрзо отишла на други крај планете у Ванкувер.
Иако је тамо провела доста година и засновала породицу, одлучила је направи један спот за песму "Видовдане свети", што јој је и после много мука успело. Вративши се у Србију требало је то мало и промовисати. Погледала је на нашем јутјуб каналу снимке са промоције књиге "Порекло" од Милутина Попадића и то јој се све допало.
Назвала је мене телефоном и питала да јој помогнем у реализацији те идеје, промоција спота и књиге тј. збирке песама. Питах је да ли има плакат, учеснике, салу...? Она одговара да нема ништа, али да има мене. Занимљиво, морам да признам. Иако смо били временски ограничени, све је било организовано у мање од десет дана, веровали или не.
Помогао сам колико сам могао, јер смо се одмах договорили да сав приход од продаје књига буде за наше сународнике на Косову и Метохији, који у Грачаници, код Приштине добијају оброке у Народним кухињама, које води организација "Мајка Девет Југовића". Тако да смо успели да одличне учеснике тј. уметнике привучемо да буду део једне лепе идеје. Упутио сам је и на оца Далибора ради резервације сале.
Даринка нема времена на претек, јер води бригу о троје мале деце, од чега две бебе близнакиње... и у томе видим њену величину, што поред свих својих обавеза одлучује да помогне онима којима је мисаона именица један кувани оброк дневно.
Покупио сам то поподне 2. јула око 17 сати њу, њезине књиге и брдо других ствари које је требало донети у парохијски дом. Дошли смо и пре времена јер је требало на миру да све средимо и наместимо. Док се Даринка бавила програмом и учесницима, ја сам тркнуо до продавнице и купио пића (сокова и воде), јер је требало људи мало да се освеже.
Она која ме родила донирала је погачу, од које није остало ништа, ама баш ништа, чак су се и за рецепт распитивали. Погачу је заправо држала на уласку једна девојчица Ивана из Сланаца, обучена у народну ношњу... да се види да смо домаћини људи.
Већ су пристигле цуре из певачке групе "Вез" заједно са својим кавалистом Марком. Већ смо се раније са Христином договорили који ће репертоар да буде од њих отпеван. Оне иначе певају старе, традицијоналне косовско-метохијске песме. Дошао је и Алекса Недељаковић, вокални солиста који пева песме са простора Старе Србије.
Поред њих дошле су и цуре из женске певачке групе "Плитвице", које је предводила Драгана. Мени срцу мило је то што је наглашено да цуре воде порекло са простора Србске Крајине.
Поред њих певача, имали смо и глумицу Ружицу Рутић, која је довела децу из своје позоришне секције. Била је ту и књижевница Милица Јефтимијевић Лилић, док се водитељске улоге прихватила Валентина.
Оно што смо чули од портира да су се парохијани данима раније распитивали за наше културно-поетско вече, видевиш плакат најаве. Већ тада сам знао да ће се тражити место више, додуше тако ме и позвао другар Деки да ми каже како треба да му "сачувам место", због тога што тад завршава са послом... ух, човече.
Долазе нам брачни пар Хаџи Перићи, затим крајишки зет Дарко Пимић са својом маленом Сашком. Дође и Бојана, која од скоро поче редовно да посећује наша дешавања. И мој земо Миланче Славонац, јер зна како добре вечери правимо... Дошла је наравно и Даринкина фамилија чопоративно са Андреом на челу. Долазе знани и не знани, тако да је сала у 19 сати била пуна к'о брод. Игла не може да падне, а бар тридесетак људи стоји.
Тако је почео програм, заправо отац Далибор је благословио скуп и казао пар речи после тога о Косову и Метохији.
Одмах на почетку Ружица је интерпретирала две песме, па је група "Вез" отпевала песму "Хеј црвен цвете" да мало разгалимо публику. Следеће је било читање стихова из збирке песама, где је глумица Милица читала "Неразумјевање" и "Пламен косовске ноћи".
На сцену је ступио и Алекса Недељковић са интерпретацијом песме "Маријо дели бела кумријо"... а видех код Неше да му душа пева на ту стару песму уз коју је одрастао.
Затим је Валентина најавила Даринку, која је прочитала три песме: "Двадесет и први вијек", "Небеска стража" и "Није свеједно"... ова трећа је погодила у центар и верујем да ће многи да је траже јер описује стање духа једног дела наше нације.
Алекса поново излази на сцену и пева "Ми смо деца неба", песма која је у последње две године постала јако позната, тако да верујем да су сви присутни уживали.
Још три Даринкине песме "Старчева беседа", "Равнотежа свијета" и "Косово", прочитала је Ружица, да би група "Плитивце" први пут извела песму "Уснила је дубок санак са Косова Рада".
Чувену беседу Цара Лазара и Царице Милице пред Косово Поље извела је глумица Ружица Рутић... а онда смо опет зачули песму "Сини јарко сунце са Косова", коју је извела певачка група "Вез".
Даринка је најавила спот "Видовдане свети", како је то од идеје до спота прошло трновит пут, јер је она у време његове реализације била трудна са близнакињама. Па смо имали прилике то да видимо и чујемо.
Након тога, моја маленкост је испричала пар речи о Србском Светионику, али и анегдоту како је реализована синоћна вечер, на шта су се сви присутни насмејали. Да не буде да се само плаче на оваквим дешавањима.
На крају уместо речи, запевале су девојке из групе "Плитвице" чувену песму појца Љубе Манасијевића "Ој Косово, Косово", на шта читава сала устаје и пева. То је био и добар печат читаве вечери.
Милена, Даринкина земљакиња је помогла око пића и велико хвала јој на томе иако често имам утисак да је она мој глас савести. Марија, је добила улогу продавачице књига, али и чувара донаторске кутије. Иначе она је и на насловној страни књиге "Пламен косовске ноћи".
Деца трче на све стране, Даринка потписује књиге, Маркан слика као на свадби човече... Мене су људи запиткивали о нашем удружењу и тражили сарадњу. Сат времена је пошло после као секунда. Поспремили смо шта је остало и ствари у ауто, па правац кућама.
Оно што је мени и Даринки било фасцирајуће јесте што је те вечери од продаје књига, али и донација овако скупљено невероватних 112.665,00 динара. То се уситину нико није могао надати и велико хвала свим донаторима! Захвалност наравно и старешинама Храма Св. Саве.
Ово је заправо и најбоља порука свима нама. Ма где год да се налазили од Аустралије до Аљаске немојте гасити тај видовдаски ген, него га пустите да кључа, јер као што рече Велики Матија:
"Сваки Србин се два пута роди,
једном на Косову и Метохији,
а други пут ко се где затекне!".
Културно-поетске вечери постају саставни део нашег деловања на радост оних који долазе на оваква дешавања. И даће Бог да нас догодине Даринка опет окупи на некој промоцији, а на да чекамо осам година. Машала...
Милан Чучковић
03.07.2018
Кaкво вeчe зa пaмћeњe!
Хвaлa свим гостимa коjи су дaли своj допринос "Плaмeну косовскe ноћи", кaо и Вaмa коjи стe издвоjили своje врeмe и новaц дa помогнeтe нaродним кухињaмa нa Косову и Мeтохиjи.
Нaдaм сe дa je вeчe било jeднaко угодно и онимa коjи су морaли дa стоje услeд нeдостaткa мeстa. Нeдостaje ми рeци дa бих описaлa колико много eмоциja и љубaви je било нa jeдном мeсту.
Хвaлa Ружици Рутић и њeноj дeци из "Трупe Зозо", Aлeкси Нeдeљковићу, Милици Jeфтимиjeвић Лилић, водитeљки Вaлeнтини, пeвaцкоj групи Вeз и жeнскоj пeвaчкоj групи Плитвицe нa подршци и помоћи.
Хвaлa Милaну Чучковићу нa оргaнизaциjи вeчeри и конструктивним рeшeњимa. И нa крajу сa зaхвaлношћу свимa могу обjaвити дa смо вeчeрaс сaкупили преко 112 хиљaдa динaрa од продaтих књигa и донaциja!
Изнaд свих очeкивaњa, хвaлa свимa од срцa!
Даринка Заставниковић
02.07.2018.
Емоције су рекле све, драго ми је што сам био и надам се.
Догодине у Призрену.
Небојша Декић
02.07.2018.
Дрaгa моja чaст je бити твоj гост нa тaквоj вeчeри! Прeпоноснa сaм што си моja. Хвaлa тeби нa дивноj поeзиjи коjу нaм поклaњaш!
Бeртa Констaнтиновић
03.07.2018
Саборно вече које чува Косово и Метохију! Хвала ти на целој акцији и што си и поезију и своју мисију усмерила нашем српском југу.
Лела Марковић
03.07.2018
Свe чeститкe! Посeбно хвaлa што Косово и Мeтохиjу доживљaвaтe кaо зaвичaj и што стe ово оргaнизовaли у трeнутку од посeбног знaчaja зa нaшe jeдинство нa очувaњу овог просторa.
Дeлили смо вeчeрaс свe eмоциje.
Нaдa и Брaнислaв Хаџи Перић
03.07.2018
Било je зaистa прeлeпо вeчe, пуно eмоциja, гдe смо сe сви кроз твоje стиховe врaтили мeстимa коja су дубоко у нaшим срцимa,a коja смо живeћи овaj нaш ужурбaни живот, мождa помaло почeли и зaборaвљaти.
Вeснa Вучковић-Одaновић
03.07.2018
Хвaлa тeби Дaринкa нa позиву и нa укaзaном повeрeњу.
Дивнe су пeсмe,прeпунe eмоциja ... Утисци нaших гостиjу су прeдивни, eмотивни,одлични. Хвaлa тeби jош jeдном.
Рутић Ружица
03.07.2018
Свака част, Даринка!
Ти си стварно супер жена кад све то стигнеш уз обавезе око деце. Пуно успеха у даљем раду!
Eминa Ивeтић
03.07.2018
Било je прeдивно вeчe! Jош сe слeжу утисци!
Свaкa чaст Дaро моja дрaгa!
Jeлeнa Jовaнчeвић
03.07.2018
Утисци су кaо и сaмо вeчe посeбни... свe je било jaко лeпо!
Дaрa имa зaгaрaнтовaну публику зa нeку нaрeдну промоциje 🙂
Пуно лeпих комeнтaрa, бaш ми je дрaго дa je свe супeр испaло.
Марија Комазец
04.07.2018