Навршила се и наша ДЕСЕТА успешна година рада!
Нама никада није био битан број већ сој! Од циљева које смо зацртали у Батајници на оснивачкој скупштини 3. октобра 2015. године нисмо одступили.
И даље нам је звезда водиља борба за културу памћења и национални идентитет, односно ширење здравог патриотизма. Не одустајемо од чувања наше традиције, културе, вере, писма, обичаја... јер то нас чини Србима. Подижемо и друштвену одговорност, али строго се дистанцирамо од политичих дешавања.
Опет наглашавамо да смо самофинансирајуће удружење које се финансира од својих чланова. Тако да нам свакако обезбеђује слободу и потребан мир у раду удружења.
У првој години рада имали смо око 46 активности, што свакако није мало за удружење које је тек почело са радом. Док смо у другој години рада имали десетине итекако успешних акција. Више од половине наших активности нису у Београду, што значи да смо и путовали. Некад аутомобилом, некад аутобусом или пак комбијем.
И у трећој години рада се нижу успешне акције и хиљаде пређених километара да би на крају сабрали 72 активности. Наравно, у четвртој години не стајемо већ још јаче делујемо, док је у петој години рада услед пандемије вируса корона дошло до смањења активности из оправданих разлога. Слично је било и у шестој години рада. У седмој години рада услед породичних обавеза такође смо смањили број активности. У осмој такође, али је било неких занимљивијих акција.
Девета година рада је била лагано буђење.
У даљем тексту ћемо навести наше активности у десетој години рада.
ОКТОБАР 2024.
Поткрај десетог месеца, тачније 29. октобра имали смо у београдском Дому Војске промоцију спота "Васкетов јуриш". Било је то вече посвећено лику и делу Ивана Васојевића "Јагуара", активног подофицира Војске Југославије који је бранио отаџбину 1999. године, током НАТО агресије, у јужним деловима Косова и Метохије. Погинуо је на Васкрс, током Битке на Кошарама, спашавајући свог младог војника, у заседи.
Имали смо пуну подршку породице Васојевић, од почетка реализације ове идеје, као и на самом крају када је сам спот имао премијеру у Београду. Такође, највећи терет ове приче изгурали су радници "Застава филма".
Овде су нам сарадници из Управе за односе са јавнишћу МОД помогли, јер је и сам Иван Васојевић био њихов припадник и логично је било да они стану иза тога.
Велика сала је била скоро пуна, а сама промоција је била препуна емоција. Вокали део је употпунио Уметнички ансамбл "Станислав Бинички" са Катарином Божић. Сем ње на сцени је била и наша Милица Досковић.
За говорницом су се обраћали људи из Војске, Застава филма, Иванови саборци, рођаци и председник СРБС-а, као покретач целе идеје.
НОВЕМБАР 2024.
Крајем једанаестог месеца у Гавриловском храму на Топчидеру прославили смо нашу крсну славу Мратиндан, 24. новембра. Била је то лепа прилика да се окупимо у нашој духовној резиденцији и прославимо нашег свеца - Стефана Дечанског, једног од најуспешнијих србских владара у средњовековној династији Немањића. Ваља рећи да се Стефан Дечански убраја у свето србско тројство поред Светог Саве и Кнеза Лазара.
ДЕЦЕМБАР 2024.
Традиционално крајем године идемо у насеље Бусије, на рубу Земуна, односно северозападни део Београда. Разлог доласка је обележавање Дана уставности РСК, најзападније србске државе.
Срби у СР Хрватској су видели да суживот са Хрватима није могућ, јер је режим Фрање Туђмана хтео етнички и верски чисту државу. Заправо, власт коју је формирала странка ХДЗ је била покретач растурања Југославије, као и ратова који су произашли из тог процеса. Светски моћници су желели нестанак СФРЈ, али и и елиминацију србског народа са њихових вековних огњишта.
Иако многи заборављају и после толико деценија своје корене, као и наше жртве и јунаке из времена 1991-1995, ми то не можемо. У православној цркви Св. Ћирила и Методија принесемо жито и присуствујемо парастосу за све оне који су уградили своје животе у темеље крајишке државе раних деведесетих година 20. века. Такође, испред цркве постоји споменик, на коме полажемо цветне венце. Гусламо и певамо наше завичајне стихове.
Наравно, ништа без наше поруке са транспарента: У КНИНУ СУТРА И ДОВИЈЕКА, јер све се одвија под мотом "Крајина живи".
ЈАНУАР 2025.
Почетком године после дуже времена смо отишли у Србску Спарту. Разлог томе је било обележавање 109. годишњице Мојковачке битке.
Наиме, током Првог светског рата, када је Аустроугарска напала Краљевину Србију, одмах су се на страну ставили Руска империја и црногорска краљевина. Када је дошло до повлачење Срба преко албанских гудура према Грчкој, Војска Црне Горе је храбро стала изнад мојковачких брда те у жестоким окршајима на Бадњи дан и Божић 1916. успела да задржи уз надчовечанске напоре хорде Хабзбуршке монархије. Губици су биле страховити, али је циљ испуњен.
Памтећи ову жртву србских дивјунака под заповедништвом сердара Јанка Вукотића, команданта Рашке дивизије црногорске војске, ми смо дошли 12. јануара баш у Мојковац на манифестацију посвећену том догађају.
Имали смо снега до колена, један краћи историјски час и прилику да видмо неке нове коте, односно гробља где су похрањене кости из тог времена. У повратку смо посетили и манастир Куманицу.
МАРТ 2025.
Поткрај зиме традиционално имамо проглашавање победника односно доделу медаља на нашем Сабору поетских витезова. Ово је било пети пут за редом 12. марта на Топчидеру, у Гавриловском храму.
Богу драгом хвала, Сабор никада није ни замишљен као комерцијални, а ово је корисна ствар да упознамо људе сличних размишљања и осећања. У сваком случају вреди чути ситхове у седам категорија: духовне, љубавне, јуначке, родољубиве, мученичке, породичне и завичајне.
Крајем трећег месеца наши представници су били у нишком насељу Дуваниште. Тамо је било освећење храма Светом Василију Острошком.
Ова православна светиња је позната по томе што има мермерне плоче где су усклесана имена наших хероја који су нам бранили Србију од ШТС... односно НАТО агресије која је имала копнену инвазију, преко Јуничких планина и Паштрика. Оба продора су успешно заустављена, а сам НАТО је понижен. На крају је потписивањем Кумановског неспоразума 10. јуна 1999. дошло до повлачења наших снага и администрације из јужне србске покрајине у централне делове земље.
Овом догађају освећења сем црквених отаца СПЦ односно Нишке епархије присуствовали су и највиши команданти Приштинског корпуса, на челу са генералом Владимиром Лазаревићем.
МАЈ 2025.
Почетком петог месеца, традиционално долазимо на Ташмајдан у београдску цркву Св. Марка. Мотив доласка у овом периоду је одавање поште србским жртвама у злочиначко-терористичкој акцији "Бљесак".
Загреб је од Запада у пролеће 1995. добио зелено светло да доврши посао етничког чишћења србског живља у Западној Славонији. Тако је Фрањо Туђман послао скоро 30.000 бојовника на северозападни део РСК, где је један део био под заштитом мисије УНПРОФОР-а.
Иако се ова акција тумачи, чак и у домаћим медијима као "војна", треба рећи да је за неколико дана убијено најмање 283 Срба, а прогнано 20.000 из својих домова. Почињена су зверства над цивилима, за које три деценије нико није одговарао. Треба знати да је са подручја Билогоре и Западне Славоније 1991-1995 прогнано близу 100.000 Срба.
Солидарност са нашим народом ћемо увек показивати, нису нам битне округле годишњице, као ни број жртава. Жртве "Бљеска" су дуго времена у мраку, а ми немамо право на заборав. Како је Славонија страдалнички крај, тако смо послали поруку са нашим транспарентом "КО ИСТОРИЈУ ЗАБОРАВЉА, ОНА МУ СЕ ПОНАВЉА"... јер наш народа, а поготово млади нараштају морају да схвате континуитет геноцида: 1914, 1941, 1991, 1995, 2004...
Друга акција у мају нам је била посећивање хуманитарног концерта "Срцем за Бранка" 17. маја. Наиме, наш сарадник Бранко Антић је оснивач и председник Српске Солидарности, хуманитарне организације која највише помаже наше сународнике, а поготово децу на Косову и Метохији.
Како је Бранко тешко оболео од тумора, то су његови саборци из удружења хтели да му на неки начин покажу да су уз њега. Направљен је концерт у малој сали дворане Дома синдиката, где су се појављивали млади људи које је Бранко задужио својим радом протеклих десетак година.
Ми смо уживали у самом концерту, стиховима, нотама, извођачима, док Бранково стање нас никако није радовало. Међутим, њему осмех није силазио са лица... и поред суморне свакодневнице, њему је ово био празник.
Трећа акција у мају месецу била је у источним деловима Босне, тачније у селу Јошаница код Фоче, доњи део Подриња.
Раних деведесетих година 20. столећа, муслимански екстремисти су по налогу централе СДА и Алије Изетбеговића почели са сепаратистичким активностима и илегалним наоружавањем банди, односно стварањем паравојних формација. Муслиманске снаге су о Никољдану 1992. направиле помор Јошанице, малог планинског села где је било десетине убијених цивила србске националности.
Ипак, деценијама после рата у БиХ, Јошаница је успела да васкрсне, сагради православну цркву и обнови сеоски сабор. Ми смо позив добили од Душанке Лаловић (р. Вишњић), која је и сама преживела пакао муслиманског терора, а изубила мноштво рођака у директном терору ткз. Армије БиХ.
Ми смо тамо заиста лепо дочекани и драго нам је што смо дошли. Носимо лепе утиске. Бонус овог путешесвија је била посета Вишеграду, односно Добруну и Мокрој Гори.
ЈУЛИ 2025.
Последњег викенда седмог месеца посетили смо Херцеговину, прапостојбину многих Срба.
Разлог нашег доласка је био отварање спомен-бисте у селу Тули, код Требиња, за Александра Н. Кисина, јунак који је у два рата бранио србску нејач деведесетих година 20. века. Прво је био припадник доњовакуфске 19-те бригаде Првог крајишког корпуса ВРС, у Босни. Касније је 1999. био припадник "Соколова", односно 72. специјалне бригаде, те је ратовао на Кошарама, где је смртно рањен у једном јуришу на непријатељски бункер.
Овај догађај је изазвао велику пажњу не само братства Кисина, већ и других родољуба, па се окупило више стотина људи дошли из разних крајева, не само БиХ, већ и Србије и Црне Горе. Са породицом Кисин се знамо од раније, још из Гајдобре и било нам је свима драго што смо дошли тако.
Сем Требиња, ми смо посетили и Невесиње, место познато по славним Митровданским биткама и јунацима у Отаџбинском рату. Домаћин нам је био Милан Шиљеговић, који нам је показао спомен-музеј и испричао мноштво прича везано за овај крај средње Херцеговине.
АВГУСТ 2025.
Сваки пут, почетком осмог месеца ми долазимо на београдски парастос жртвама "Олује" - хрватског погрома над Србима у Книнској Крајини (РСК). Овај пут је била тридесетогодишњица највећег злочина над прекодринским Србима у 20. стољећу.
НАТО пакт је и овај пут дао слободу Туђману да 1995. слично као у Западној Славонији да почисти србски народ у Северној Далмацији, Лици, Кордуну и Банији. Били су то најтужнији дани Теслиног народа, јер су хрватски бојовници уништавали све што има предзнак србски.
Имовина како цивилна, тако и духовна, скупа са културно-историјским споменицима је нестајала у пламену, пљачки и скрнављењу. Колоне избеглица су на више места пресечене, па је крволочна пешадија имала прави "гушт" клања србске нејачи. Наравно, Хрватима су се придружили солдати Петог корпуса муслиманске ткз. Армије БиХ скупа са авијациом НАТО пакта. Последице су несагледиве.
Заборављајући овакве догађаје у прошлости, постоји реална опасност од понављања. Уместо културе памћења Срби негују заборав. Е баш зато долазимо деценијама редовно на парастос који организује Удружење "Суза".
Светомарковска црква је била пристојно попуњена, а ми смо срели познате људе којима не треба објашњавати зашто њихов долазак на оваква дешавања је борба против светских лажи и манипулација. Такође, поново смо раширили транспарент на четири светска језика: "ЗЛОЧИН КОЈИ ТРАЈЕ!".
Друга акција у августу је била Десети "Марш на Цер", који се одржава у Лозници, средњи део Подриња.
Церска битка је прва србска победа у Великом рату. Тада су аустроугарске трупе напале Краљевину Србију, од Црне Баре до Лознице. Тачније, чим су Хрвати и муслимани у одорама црно-жуте монархије крочиле на тло Јадра и Мачве кренила је серија покоља над цивилним становништвом. Друга армија у садејству са Трећом успева да за кратко време порази и понизи Пету и Шесту армију Аустроугарске војске. Генерали Степа Степановић и Павле Јуришић Штурм су надмудрили Оскара Поћорека и Либоријус Франка.
Окупаторске снаге су се у паници и нереду повукле у паници и нереду у Босну, док је вест о србској победи одјекнила широм Европе.
Лознички одред као продужница Удружења за неговање ослободилачких ратова Србије до 1918. је и овај пут беспрекорно организовало врло захтевну манифестацију која укључује пешачење 33 км, све до Текериша, где се налази споменик нашим бесмртним дивјуацима на коме пише "ВАША ДЕЛА СУ БЕСМРТНА!".
У Лозници нас већ добро познају, као и наше транспаренте, заставе, па је овде лепо доћи видети србску младост како се дичи славним прецима и захваљује на њиховој жртви.
СЕПТЕМБАР 2025.
У деветом месецу смо имали две акције.
Прва је Пети Гучевски марш, који се такође организује у Лозници. Наиме, након пораза на Церу, генерал Поћорек је поново навалио на Србију 6. септембра 1914. желећи њено уништење. Овај пут је своје трупе усмерио према Гучевској планини, рачунајући да ће се ту лакше пробити до Ваљева, касније до Београда и Ниша. Међутим, испречила се Трећа армија где је немерљив однос у борбама дао јадарски четнички добровољачки одред легендарног Војводе Вука.
Аустроугари после више од месец дана су извојевали пирову победу, док су наши преци стратешки се повукли... касније су их потукли у Колубарској бици средином децембра 1914. и побегли су у Босну.
Браћа Стојнић су водећи људи ове манифестације која из године у годину је све боља, а бројност учесника константно расте. Једноставно, рецепт је такав да се политика избацује, а распршује родољубље. На самом догађају логистика одлично функционише, тако да је ово препорука за долазак малишана и породице.
Лепота ове приче је што долазе Срби са обе стране Дрине, те удружено славе претке и њихов допринос слободи.
Друга акција је била у централним деловима Босне, тачније Добоју. Посетили смо Озрен и учествовали у манифестацији "Стазама егзодуса".
Током Отаџбинског рата 1992-1996 на озренско-возућком ратишту одвијале су се жестоке борбе између ВРС и муслиманске ткз. Армије БиХ. Више пута су они покушали да запоседну Озрен, односно Добој па да каснијом навалом пресеку Србску Републику у БиХ. Херојски су се држали браниоци 3.5 године, односно четири озренске бригаде уз помоћ вучијачке, србачке, крњинске и других јединица све време рата.
Међутим, 10. септембра 1995. ратни вођа босанских муслимана Алија Изетбеговић покреће силну војску преко 23.000 бојовника Тузланског и Зеничког корпуса скупа са муџахединима да освоје јужне делове Возућу и долину Криваје. Много година касније процуреле су информације које говоре да је ту са наше стране била издаја, односно да је Озрен жртвован пред Дејтонски неспоразум.
Иако су нас Добојлије звали више пута на ову манифестацију која се одржава 18. пут, никако Господ да отвори путеве. Овај пут је срећа била на нашој страни, а Ненад Абрамовић се понудио око превоза.
Ујутро је мноштво родољуба са разних страна дошло у село Тумаре, одакле је кренуло марширање према Стогу, планинским путевима. Предводник колоне учесника био је Зоран Благојевић, некадашњи командант 4. озренске бригаде Првог крајишког корпуса ВРС, један од покретача манифестације.
Овде је логистика функционисала врло добро, па нам је то умногоме олакашавало учешће. Више од 23 км је пређено за седам сати, а број учесника је био преко 600. Никаквих инцидената није било, иако смо пролазили кроз муслиманска села под пратњом. На циљу смо учествовали у молитвеном сећању за настрадале жртве овог краја и јунаке који изборише слободу. Било је и краће дружење учесника.
* * *
Тако се завршила и наша десета година рада. Слажемо се да је било мање активности него ли ранијих година, али имамо и добре разлоге, а то је да наши пупољци ничу, па ће они наставити наредних година нашим путем.
Свако ко жели да крене нашим стопама може то да уради. Довољно је да прати наше најаве на сајту и да пође са нама. Свакако прилика да се нешто ново научи и упознају истомишљеници.
Овом приликом желимо да се захвалимо свештенству Гавриловског храма у Београду, као и старешинама црквене општине Бусије. Даници Веселиновић и браћи Стојнић, Николи Ђапићу. И наравно Хелмкаст каналу.
На многаја љета!
СРБСКИ СВЕТИОНИК
12.10.2025.
ДОГОДИНЕ У БИТОЉУ, СКАДРУ, ПРИЗРЕНУ, САРАЈЕВУ И КНИНУ!