У Баранди по други пут 19.2.2017 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 149
Јуче: 445
Недељно: 3.147
Месечно: 16.760
Годишње: 38.935
Укупно: 848.268

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у марту

Извјештај са помена за сарајевске Србе у Београду 15.03.2020

Обележавање 20 година од НАТО агресије

Обележавање 15. годишњице Мартовског поргома у Београду

Посета нишком удружењу РВИ и породицама палих бораца 05.03.2019

Вук Петровић: Како сам провео зимски распуст

Зов карауле у Инђији 24.03.2018

Извештај из Ниша 18.03.2018

Извештај са парастоса за жртве Мартовског погрома 17.03.2018

Извештај из Новог Сада 15.03.2018

Извештај са парастоса жртвама НАТО агресије у Београду 24.3.2017

Обележавање 13. годишњице Мартовског погрома у Београду

Извештај са парастоса жртвама Мартовског погрома 17.3.2016

Извештај из Ваљева 6.3.2016



19. фебруар 2017.


У Баранди по други пут 19.2.2017


Још давно, пре двадесет и кусур година, када сам дошао у Београд због ратних околности, јер је ратни вихор газио моје родно место, похађао сам основну школу и био добар ђак. Моји родитељи тада у великом граду нису могли да ми приуште скупоцене патике, тренерке, пернице, сладолед или слаткиш сваки дан, као што је то био случај са већиом остале деце у школи. Било је важно да имам три оброка дневно и удобну одећу, обућу. Школа је заправо представљала припрему за живот... а ја сам тада научио једно од најважнијих правила које и дан данас памтим: "Није срамота бити сиромашан, већ јефтин".

Касније, када сам постао зрео човек и дошао до свог динара, никада нисам шкртарио када су деца у питању. Напротив, мени је увек жеља помоћи другима у невољи, ако им новац може помоћи... јер није скупо што се новцем плаћа.

Зато сам са радошћу прихватио позив пријатеља из удружења Личана "Завичај", када су споменули да ће њихова манифестација "Крајина, Косово и Метохија у крилу Светосавља" бити хуманитарног карактера. Још када су рекли да је то за породицу која живи у тешким условима, са четверо мале деце, знао сам да ћу им помоћи и више него што сам обећао.

Уследила је она чувена посета на крају јануара 2017. године, када смо посетили породицу Марјан-Новаковић и доживели једно невероватно лепо искуство, а тај извештај сам емотивно написао, па је многе људе расплакао... Ту видите шта значе хероји мира и ко су прави борци.

Овај пут смо дошли у измењеном саставу, јер три момка од прошли пут нису могли доћи са нама. Али свеједно, посета је опет била фасцинантна, јер сада нас деца Новаковића нису гледала као странце, већ као другаре. Тако смо пут Баранде пошли са два аута: Беслаћ, Александра, Бранко, Милена, Ђурђа и ја.

Знајући већ шта им све треба, купљено им је оно најнужније: храна, хигијена и мало играчака... јер поента је бар на мало да улепшамо тој деци живот. Уз пут смо баш диванили о томе како живе у скромним условима и како никоме од нас није тешко одвојити неки динар за такве хуманитарне акције.

Стигосмо на циљано одредиште, неки минут раније, па нас опет на капији дочека жена црне косе и веселог лица: Личанка Милица, пореклом из Подума. А сви њени укућани бијаше на броју: муж Небојша и дечица Бранка, Ђорђе, Никола и Марко. Већ су они знали ко смо... Обрадовали су нам се, не зна се ко више... али и нама је срце скакало у грудима.

 

Александра је купила деци свашта, па и играчке... Беслаћ је то отворио, а ја склапао, пошто Бранко не може да толико чучи... Било је наравно "провокација" тј. шале на мој рачун око склапања тих играчака, али нема везе. Мени је било важно да малишанима улепшамо ову зимску недељу. Ја сам испред Србског Светионика донирао брашна, уља, шећера, соли, и мало еурокрема... да мама Милица некад децу обрадује са палачинкама. Личанке су купиле књижице и хране. Милена је читала деци текст из сликовница, па нам је било занимљиво да их слушамо.

Још раније смо чули да је Бранка о нашем прошлом доласку написала један састав, па сам тражио да нам сада прочита на глас, што је она учинила. Да се разнежи човек како деца размишљају и колико је њима то значило. Међутим, Бранка је била добре воље па нам је опет рецитовала једну песмицу, опет о Светом Сави. Тражила је да се у њену свеску сви потпишемо, што смо и учинили.

 

Никола је добио један леп буквар и играчку делфина. Јесте да тек нагодину креће у школу, али њему слова односно читање баш иду добро и много је паметан. Марко се малко стидео, али нисмо му били сада толико страни.

Мајка Милица ми је била симпатична, када је описивала свога оца, прелџија по хобију и слободбом уверењу... знао је да уђе у коло и да буде поред цура, а увек са њим је ишла његова тамбурица. Жену је пронашао у буковачком кршу, на Цетини врелу.

Ђорђе је као и прошли пута био весео и баш вољан за дружење са нама. На крају ме питао, када смо се поздрављали: "Могу ли да те пољубим?"... Ма можеш рођени, одговарам, а мени срце веће од Велебита. Сликали смо се пред крај наше посете, са србским и руским заставама. Онако једна групна слика, да сви виде.

Након Баранде, свратили смо у село Врбовски, које административно припада београдској општини Палилула. Ту нас је повела Александра, да видимо у каквим условима похађају деца на крај велеграда. Школа нема чак ни грејање како ваља, а ни паркета. Бојлер да не причам. Заиста тужно. Она има амбиције да им помогне, са својим удружењем.

Одлазећи на таква места човек буде пресрећан са оним што има. Наравно, што не значи да треба то своје да љубоморно чува за себе... већ баш онако како нас вера православна и црквени оци уче, да поделимо то са онима, којима и то наше мало њима ће пуно значити.

 

 

Милан Чучковић
19.2.2017.

 


 

Ова дефиниција успјешне особе по Емерсону украдена је директору једне компаније.

Дијелим је даље једнако свима онима којима је успјех у послу све што су постигли у животу као и онима којима је посао једна од ствари која их свакодневно тишти:
"Пуно и често се смејати, задобити поштовање интелигентних људи и љубав деце, постићи да Вас уважавају искрени критичари и да издржите изадају лажних пријатеља, да цените лепоту;
проналазите оно најбоље у другима, за собом оставите бар мало бољи свет било у виду здравог детета, уређеног врта, или побољшаних социјалних услова, знати да бар један човек лакше дише зато што Ви живите."

А ово је дјелић састава који нам је Бранка данас поклонила:
"Памтим оно што сам научила од њих: Да будем добар ђак и да поштујем родитеље. Волела бих да ми дођу више пута да се дружимо... Једва чекам да видим како изгледа мамина Лика и обичаји."

Хвала Удружењу "Матрона", "Српској солидарности храном" и "Србском Светионику" на данашњој акцији.

 

 

Ђурђица Поповић
19.2.2017

 





Посећено је: 2492  пута
Број гласова: 35
Просек: 5,00
Оцените нам овај чланак:






HUMANITARNA AKCIJA   BARANDA   NOVAKOVIC   MARIJAN   PORODICA   DECA  
BANAT   OPOVO  


ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Извештај из Баранде 28.01.2017
























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!