Смишљене лажи у ове дане

сурвале се на нас ко лишће бреза,

па ткају ћилим од мрзовеза

подвикну са Чегра, Стеване!

Неправда боли, тужне зоре свићу

да дан нам никад не сване бијели

и Дрина заувијек браћу да дијели.

Загрми са Чегра, Синђелићу!

Ресавом када сјеверац дува

лобање с куле свијетле ко свици,

вјечити свједок Чегарској бици

то Стеван Чегар кроз в'јекове чува.

Србија опет недужна гине.

На царском друму незвани свати.

На чело стани, слободу врати,

опет нам требаш, васкрсни, Сине!

Не дај да лоза роду се затре!

Упали фитиљ на барутану.

Да срећни дани опет нам свану.

Разгори, Војводо, Чегарске ватре!

Аутор: Зорка Чордашевић из Бијељине

  (Златни Орфеј, 2019)