Благословом и љубављу оца Јована Бабића из храма Св. Архангела Гаврила у београдској Хумској улици, скупили су се момци из Београда да у славу Бога пођу на пут да пруже подршку браћи страдалној у Црној Гори. Дана 11. јануара у суботу, на броју осморица момака дођоше у Гавриловски храм на молебан за срећан пут који је одслужио отац Јован.

Идеја је била да омладина испрати пастира наше цркве у сједињењу православног духа две српске државе, у тренутку када једна од њих страда и прима ударце.

Како то бива, када пут са благословом крене онда тако и тече. Са станице Топчидер смо се упутили вечерњим возом ка Подгорици. Спаваћа кола добијају високу оцену за пристојност, а тачност доласка такође. Воз је стигао у минут по реду вожње.

Момци из организације "Млади за Космет" су нас дочекали и одвели до храма Христовог Васкрсења у Подгорици. Благословом високопреосвећеног митрополита Амфилохија, отац Јован је служио литургију, а братство храма му је дало част да њоме началствује. Дивном беседом се наш пастир обратио верном народу и подсетио каква је страдања Господ Исус Христос одмах по рођењу подносио од тамошњег властодршца.

Свештенство храма је оца Јована и браћу угостило након службе и упознало са стањем у Митрополији црногорско-приморској.

Нашироко се може причати о њиховом гостопримству, али и више од тога су браћа из "Млади за Космет" показали. У традиционалној црногорској каменој кући изнад Подгорице, уз гусле и сјајну храну, дух православља, младости и снаге је струјао између окупљених. Размењивана су искуства наших пастира о помагању угроженима, о заборављеним српским крајевима и борби за опстанак.

Вече је донело молебан за православни народ који страда у Црној Гори, а који је, благословом преосвећеног епископа диоклијског Методија, служио наш отац Јован.

До изласка из пуног храма се није могла стећи слика колико је народа окупљено. Доћи до врата храма Васкрсења Христовог и погледати људе који су као један прекрили улице Подгорице јесте слика која душа не може заборавити. На челу литије која се формирала је стао крст, барјаци, иконе и владика са свештенством.  Заиста, слика како пастири воде овце из свог стада на пашу благодати која се од Господа излила на верни народ.

Светским и новинарским очима гледано, ни најмањи инцидент ни провокација ни псовка није могла да се уочи. Гледано духовним очима, то је био народ послушан благослову нашег митрополита који није желео да пружи материјал властодршцима да упиру прстом или чак да силом крену на верујуће.
Од оружја смо носили - крст, иконе и песму. Литија је ходила до храма Св. Ђорђа и назад.

Процене окупљених су биле да је изашло тог дана око 35.000-40.000 људи. Свакако један од највећих скупова у историји те државе. Ако се замисли слика да 40.000 душа пева "Са Косова зора свиће...", не може се доживети ни делић тог продуховљеног тренутка све док не будете део њега. Величанствено!

На крају литије се, како и доликује, народу обратио сам владика Методије. Благим очима гледајући ка свом народу а они ка њему, назвао их је реком православком која је потекла кроз улице Подгорице.

Баш тако, река православка. Испред Храма Васкрсења Христовог се река на трен зауставила да свако од нас осети да смо једно тело Христово, једно биће и један глас који виче:

НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ!

 

Стефан Живков 12.01. 2020.
Лета Господњег у Подгорици