Подршка браћи у Црној Гори 12.01.2020 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 1.429
Јуче: 2.150
Недељно: 6.217
Месечно: 26.265
Годишње: 114.999
Укупно: 649.214

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у мају

Извештај са трећег Чегарског марша 26.05.2019

Извјештај из Земуна 11.05.2019

Најава: Академија "Црвена линија" биће у Београду 08.06.2019

Извјештај са 24. парастоса за Бљесак 01.05.2019

Извештај са другог Чегарског марша 27. маја 2018

Извештај са Сокоца 20.05.2018

Извештај из Дома Војске Србије 15.05.2018

Извештај из Ниша 07.05.2018

Извештај са парастоса за жртве Бљеска 1. маја 2018

Извештај са Чегарског марша 28. мај 2017

Медијска гостовања у Нишу 24. и 25. маја 2017

Извештај са Новог гробља 17.5.2017

Београдска пројекција филма "Ви идите, ја нећу" 15.5.2017

Извештај из Метохије 13. и 14. мај 2017

Извештај из Ниша 10.5.2017

Извештај са парастоса жртвама "Бљеска" у Београду 1.5.2017

Извештај из Вишеграда 22.5.2016



25. јануар 2020.


Подршка браћи у Црној Гори 12.01.2020


Благословом и љубављу оца Јована Бабића из храма Св. Архангела Гаврила у београдској Хумској улици, скупили су се момци из Београда да у славу Бога пођу на пут да пруже подршку браћи страдалној у Црној Гори. Дана 11. јануара у суботу, на броју осморица момака дођоше у Гавриловски храм на молебан за срећан пут који је одслужио отац Јован.

Идеја је била да омладина испрати пастира наше цркве у сједињењу православног духа две српске државе, у тренутку када једна од њих страда и прима ударце.

Како то бива, када пут са благословом крене онда тако и тече. Са станице Топчидер смо се упутили вечерњим возом ка Подгорици. Спаваћа кола добијају високу оцену за пристојност, а тачност доласка такође. Воз је стигао у минут по реду вожње.

Момци из организације "Млади за Космет" су нас дочекали и одвели до храма Христовог Васкрсења у Подгорици. Благословом високопреосвећеног митрополита Амфилохија, отац Јован је служио литургију, а братство храма му је дало част да њоме началствује. Дивном беседом се наш пастир обратио верном народу и подсетио каква је страдања Господ Исус Христос одмах по рођењу подносио од тамошњег властодршца.

Свештенство храма је оца Јована и браћу угостило након службе и упознало са стањем у Митрополији црногорско-приморској.

Нашироко се може причати о њиховом гостопримству, али и више од тога су браћа из "Млади за Космет" показали. У традиционалној црногорској каменој кући изнад Подгорице, уз гусле и сјајну храну, дух православља, младости и снаге је струјао између окупљених. Размењивана су искуства наших пастира о помагању угроженима, о заборављеним српским крајевима и борби за опстанак.

Вече је донело молебан за православни народ који страда у Црној Гори, а који је, благословом преосвећеног епископа диоклијског Методија, служио наш отац Јован.

До изласка из пуног храма се није могла стећи слика колико је народа окупљено. Доћи до врата храма Васкрсења Христовог и погледати људе који су као један прекрили улице Подгорице јесте слика која душа не може заборавити. На челу литије која се формирала је стао крст, барјаци, иконе и владика са свештенством.  Заиста, слика како пастири воде овце из свог стада на пашу благодати која се од Господа излила на верни народ.

Светским и новинарским очима гледано, ни најмањи инцидент ни провокација ни псовка није могла да се уочи. Гледано духовним очима, то је био народ послушан благослову нашег митрополита који није желео да пружи материјал властодршцима да упиру прстом или чак да силом крену на верујуће.
Од оружја смо носили - крст, иконе и песму. Литија је ходила до храма Св. Ђорђа и назад.

Процене окупљених су биле да је изашло тог дана око 35.000-40.000 људи. Свакако један од највећих скупова у историји те државе. Ако се замисли слика да 40.000 душа пева "Са Косова зора свиће...", не може се доживети ни делић тог продуховљеног тренутка све док не будете део њега. Величанствено!

На крају литије се, како и доликује, народу обратио сам владика Методије. Благим очима гледајући ка свом народу а они ка њему, назвао их је реком православком која је потекла кроз улице Подгорице.

Баш тако, река православка. Испред Храма Васкрсења Христовог се река на трен зауставила да свако од нас осети да смо једно тело Христово, једно биће и један глас који виче:

НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ!

 

 

Стефан Живков 12.01. 2020.
Лета Господњег у Подгорици




Посећено је: 300  пута
Број гласова: 30
Просек: 5,00
Оцените нам овај чланак:













ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Топчидерска литија поводом Недеље Православља 08.03.2020



















Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!