Недеља породичног јединства организована је од осам удружења који су понели име Породични сабор, септембра месеца 2016. године. У тој недељи организоване су две хуманитарне акције уз помоћ спонзора и добрих људи, низ предавања и трибина са еминентним стручњацима из области медицине, психологије, права, веронауке... затим фолклорне и спортске манифестације, а као круна свега дошла је свечана литија кроз централне београдске улице 16. септембра 2016. године.
Централно окупљање заказано је за 16 сати испред храма св. Саве, на Врачару, тачније Светосавском платоу. Било је присутно око 1.000 душа, долазили су људи са децом, мајке са бебама, па чак и старији људи. Све је то било благословено од црквених отаца, а читав скуп, односно дешавање било је месец дана раније пријављено полицији.
На сам почетак окупљања и састанак са редарима, ја сам мало и каснио, због обавеза на послу, али успевам некако да стигнем пре 17 часова. Важно је да су дошла моја браћа: Мићо Кордунаш, Ацо Банијац и Бане Личанин. Управо Бане је добио од организатора улогу шефа редарске службе. Нико наравно није помишљао да зове људе који би правили некакве не дај Боже изгреде, јер је циљ био прошетати градским улицама и показати суграђанима лепоту православне вере. Било је ту доста деце у колицима, али и оних повећих - дерана што би старији знали рећи.
Углавном, пре саме литије, испред светосавског храма имали смо једну молитву, коју су читали црквени оци, а онда се кренуло у формирање колоне. Било је ту људи који су покушали да преко туђег имена и образа купе себи неке поене и траже "парче славе". На челу колоне поред Банета и мене био је и Мићо. И са једне и са друге стране били су редари у црвеним мајицама. Ушли смо полако у Булевар Ослобођења, па право на Славију... док нам је полиција држала одступницу и затварала улице испред нас где смо све требали да прођемо.
Напред су биле иконе, а мало иза велика икона светог Саве, коју је гурало неколико верника. Доста суграђана нас је чудно, али са одушевљењем посматрало. Док смо били у колони, све време смо певали црквене, односно духовне песме.
Ушли смо у улицу Краља Милана, те смо застали сви код споменика светом цару Николају Другом Романову, који је спасио Краљевину Србију у Првом св. рату, од уништења.
Наставља се даље, полагано пешака, преко Теразија улазимо у најпознатију београдску улицу односно шеталиште - Кнез Михаилову. И ту нас је велики број пролазника сликао, снимао, махао и др.
Застајемо за кратко код градске библиотеке, јер је требало времена да се велика икона Св. Саве провуче између аутомобила. Спуштамо се Париском улицом до краја, па лево до Саборне цркве. Ту смо такође имали молитву, а штета је што нико у цркви није звонио на звона, због нашег доласка.
Након молитве, мало смо попричали са људима, а онда полако кренули кућама... нас пар је имало ту ноћ путовање на Кајмакчалан, где смо присуствовали 100. годишњици велике битке.
Ову свечану литију сматрамо веома успешном и ово је само пут како треба ићи даље.
Милан Чучковић
23.9.2016.