Још као дјечак сам стицај несрећних околности често преко радија и ТВ слушао вијести. Тада сам чуо један појам који се често помињао "Ријешавање србског питања у Хрватској". Нисам баш знао са својих 10 година шта тај појам значи, а опет старији су од нас дјеце избјеглавали да причају на ту тему, јер нису жељели да нас оптерећују и плаше.
Прогон моје породице је почео у прољеће 1991. године, а ја сам преко ноћи одрастао. Тада су већ у западном дијелу бивше Југославије почеле да свирају ратне трубе. Посље пола вијека откопавају се ратне сјекире и богови рата играју свој луђачки перформанс.
Није се само моја породица нашла на удару лажног партизана и прикривеног хрватског фашисте (усташе) Фрање Туђмана, већ стотине хиљада Срба који су због политичких одлука Брозових комуниста (Милован Ђилас, Владимир Бакарић и сл.) завршили у авнојевској Хрватској, јер су они тако нацртали границе, а истовремено све Србе који су спомињали културну, образовну и вјерску аутономију Срба у СР Хрватској уклањали.
Четири ратне године 1991-1995 су биле врло тешке, депресивне на граници очајања да не кажем лудила. Посље ниске агресија и напада хрватских снага: "Оркан", "Откос", "Масленица", "Бљесак", "Медачки џеп"...итд, Фрањо Туђман добива од Запада одобрење да може да изврши завршни ударац - "Олују", али да буде све за пар дана готово.
Иако су представници РС Крајине у Женеви (Швајцарска) 2. августа 1995. године ставили потпис на прихватање фамозног плана "Z-4" Туђман није имао шта да размишља, јер је остварење тисућљетног сна било врло близу, па се дао у напад како је сам рекао пар дана на састанку са генералима: "Морамо задати такве ударце да Срби нестану из тих крајева".
Тако је и било.
Прије него је зора 4. августа сванула, НАТО авијација је почела да туче радио репетиторе у Сјеверној Далмацији... како је сванило, тако мноштво хрватске војске, преко 135.000 бојовника, уз помоћ артиљерије и своје авијације напада положаје РСК, с тим да Хрватима помаже и муслимански Пети (бихаћки) корпус ткз. Армије БиХ. Јужни дијелови су за пар дана сломљени, док су Кордун и Банија издржали пар дана. Однос нападача и браниоца био је 7:1.
Сјећајући се болних авјети из НДХ мноштво Срба Крајишника пакује све што има, у тракторе, камионе, ауте, приколице и одлази у колонама у беспуће... преко Босне до СР Југославије. Хрватске војне и полицијске снаге су показале не само нечовјечност и бестијалност убијајући ратне заробљенике, већ сву монструозност убијањем хиљаде цивила: старци, жене и дјеца... У правом смислу су се показали као "најхрабрији народ".
Нажалост ни руководство Србске Републике у БиХ, као ни СР Југославије није нашло начина да све то спријечи и помогне СВК како би се избјегао најгори сценарио. Управо тај пожар се касније прелио и код њих...
* * *
Од тих трагичних дешавања прође више од четврт стољећа. Многи Срби, па чак и Крајишници су заборавили шта је "Олуја" и рат... мисле да ће им бити боље и љепше, а не схватају да КО ИСТОРИЈУ ЗАБОРАВЉА, ОНА МУ СЕ ПОНАВЉА.
Највећи дио крајишких Срба и данас устаје и љеже са сликама из деведесетих година.
Без обзира на низ срећних момената у животу: брак, рађање дјеце, куповина куће или стана... ипак тај рат и олујни моменти се враћају попут неког посттрауматског синдрома. Неко ће рећи да је то нормално.
Носиоци обиљежавања парастоса жртвама "Олује" јесу Удружење Суза из Београда. Они су традиционално позвали народ и вјернике да се окупе 5. августа у 11:00 сати на Ташмајдану, како би се сабрали у молитви и упалили свијеће за наше мученике. Оне чије душе лете изнад Балкана већ 26 година.
Дошли смо и ми, неких десетак минута раније. Поздравили се већ са познатим људима, јер нас иста судбина спаја, исте мисли, исте емоције.
Улазимо у цркву која вјероватно зато што је радни дан није била препуна. Међутим, није битан број. Људи овдје требају доћи ради себе и свог спасења, а не због бројности.
Сам парастос служио је владика Херувим, осечкопољски и барањски уз архијереје и свештенство СПЦ. Нажалост изостала је нека дужа бесједа која би крепкила дух нас присутних, али добро. Вјероватно се рачунало на то да је дан раније у Бусијама Патријарх Порфирије рекао у име Цркве све поруке.
Изађосмо ван, таман да раширимо наш транспарент ЗЛОЧИН КОЈИ ТРАЈЕ, онај на четири свјетска језика. Да нас разумују они који су "Олују" и подржавали. Сликали нас и медији и приватно... видјећемо ко ће смјети да објави то код себе. Гога је давала изјаве за медије.
У Ташмајданском парку код "споменика" се полагало цвијеће, а киша је већ почела. Са аудио-уређаја су пустили да се чују имена убијених током августа и септембра 1995. године. Сем тога, зачула се и Владике Николаја "Царица тишине". Заиста, неки чудан осјећај док пада киша да слушамо такве поруке и звукове.
И након свега, када заврше ови тужни дани почетком августа, сваки пут велим и себи и другима: "Главу горе! Устаћеш ти Крајино вољена, јер нисмо ми репа без коријена! Вратиће се покољења нова, у завичај својих прађедова!"
Милан Чучковић
05.08.2021.