Парастос поводом 26. годишњице злочиначке акције "Олуја" у Београду 05.08.2021 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 5
Јуче: 238
Недељно: 4.039
Месечно: 23.371
Годишње: 182.116
Укупно: 991.449

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у септембру

Извештај са Гучевског марша у Лозници 12.09.2021

Посета Анки Мирковић у ваљевском селу Горње Лесковице 27.09.2020

Обиљежавање 29. годишњице од злочина на Коранском мосту у Земуну

Извјештај из Херцеговине - септембар 2020

Најсрећнија ћеш бити када родиш треће дијете

28. годишњица погибије мајора Милана Тепића и војника Стојадина Мирковића

Извештај из Туниса септембар 2019

Најава: Шести Колубарски марш биће у недељу 8. децембра 2019

Кајмакчалану у походе - четврти пут

Извјештај из Старог Брода 7. септембра 2019

Почаст Милану Тепићу и Стојадину Мирковићу 29.09.2018

Извештај са Крфа август 2018

Обележавање 100 година пробоја Солунског фронта

Извештај са деветог Церског марша 19.08.2018

Почаст мајору Милану Тепићу 29.9.2017

Извештај са Мачковог камена 23.9.2017

Концерт Србадије у Дому Војске Србије 19.9.2017

Кајмакчалану у походе - други пут

Извештај из Баранде 9.9.2017

Извештај са парастоса жртвама Медачког џепа у Београду 9.9.2017

Извештај са Гучевске литије 2.9.2017

25. годишњи помен Стојадину Мирковићу Цолету

Обележавање 102. годишњице битке на Мачковом камену

Свечана литија у Београду 16.9.2016

Извештај са Кајмакчалана 17.9.2016

Недеља породичног јединства у Београду 2016. - Први дан

Извештај са Легет Поља 3.9.2016



5. август 2021.


Парастос поводом 26. годишњице злочиначке акције "Олуја" у Београду 05.08.2021


Још као дјечак сам стицај несрећних околности често преко радија и ТВ слушао вијести. Тада сам чуо један појам који се често помињао "Ријешавање србског питања у Хрватској". Нисам баш знао са својих 10 година шта тај појам значи, а опет старији су од нас дјеце избјеглавали да причају на ту тему, јер нису жељели да нас оптерећују и плаше.

Прогон моје породице је почео у прољеће 1991. године, а ја сам преко ноћи одрастао. Тада су већ у западном дијелу бивше Југославије почеле да свирају ратне трубе. Посље пола вијека откопавају се ратне сјекире и богови рата играју свој луђачки перформанс.

Није се само моја породица нашла на удару лажног партизана и прикривеног хрватског фашисте (усташе): Фрање Туђмана, већ стотине хиљада Срба који су због политичких одлука Брозових комуниста (Милован Ђилас, Владимир Бакарић и сл.) завршили у авнојевској Хрватској, јер су они тако нацртали границе, а истовремено све Србе који су спомињали културну, образовну и вјерску аутономију Срба у СР Хрватској уклањали.

Четири ратне године 1991-1995 су биле врло тешке, депресивне на граници очајања да не кажем лудила. Посље ниске агресија и напада хрватских снага: "Оркан", "Откос", "Масленица", "Бљесак", "Медачки џеп"...итд, Фрањо Туђман добива од Запада одобрење да може да изврши завршни ударац - "Олују", али да буде све за пар дана готово.

Иако су представници РС Крајине у Женеви (Швајцарска) 2. августа 1995. године ставили потпис на прихватање фамозног плана "Z-4" Туђман није имао шта да размишља, јер је остварење тисућљетног сна било врло близу, па се дао у напад како је сам рекао пар дана на састанку са генералима: "Морамо задати такве ударце да Срби нестану из тих крајева". Тако је и било. 

Прије него је зора 4. августа сванула, НАТО авијација је почела да туче радио репетиторе у Далмацији... како је сванило, тако мноштво хрватске војске, преко 135.000 бојовника, уз помоћ артиљерије и своје авијације напада положаје РСК, с тим да Хрватима помаже и муслимански Пети (бихаћки) корпус ткз. Армије БиХ. Јужни дијелови су за пар дана сломљени, док су Кордун и Банија издржали пар дана. Однос нападача и браниоца био је 7:1.

Сјећајући се авјети из НДХ мноштво Срба Крајишника пакује све што има, у тракторе, камионе, ауте, приколице и одлази у колонама у беспуће... преко Босне до СР Југославије. Хрватске војне и полицијске снаге су показале не само нечовјечност и бестијалност убијајући ратне заробљенике, већ сву монструозност убијањем хиљаде цивила: старци, жене и дјеца... У правом смислу су се показали као "најхрабрији народ".

Нажалост ни руководство Србске Републике у БиХ, као ни СР Југославије није нашло начина да све то спријечи и помогне СВК како би се избјегао најгори сценарио. Управо тај пожар се касније прелио и код њих...

*   *   *

Од тих трагичних дешавања прође више од четврт стољећа. Многи Срби, па чак и Крајишници су заборавили шта је "Олуја" и рат... мисле да ће им бити боље и љепше, а не схватају да КО ИСТОРИЈУ ЗАБОРАВЉА, ОНА МУ СЕ ПОНАВЉА. Највећи дио крајишких Срба и данас устаје и љеже са сликама из деведесетих година. Да без обзира на низ срећних момената у животу: брак, рађање дјеце, куповина куће или стана... ипак тај рат и олујни моменти се враћају попут неког посттрауматског синдрома. Неко ће рећи да је то нормално.

Носиоци обиљежавања парастоса жртвама "Олује" јесте Удружење Суза из Београда. Они су традиционално позвали народ и вјернике да се окупе 5. августа у 11:00 сати на Ташмајдану, како би се сабрали у молитви и упалили свијеће за наше мученике. Оне чије душе лете изнад Балкана већ 26 година.

Дошли смо и ми, неких десетак минута раније. Поздравили се већ са познатим људима, јер нас иста судбина спаја, исте мисли, исте емоције. Улазимо у цркву која вјероватно зато што је радни дан није била препуна. Међутим, није битан број. Људи овдје требају доћи ради себе и свог спасења, а не због бројности.

Сам парастос служио је владика Херувим, осечкопољски и барањски уз архијереје и свештенство СПЦ. Нажалост изостала је нека дужа бесједа која би крепкила дух нас присутних, али добро. Вјероватно се рачунало на то да је дан раније у Бусијама Патријарх Порфирије рекао у име Цркве све поруке.

Изађосмо ван, таман да раширимо наш транспарент ЗЛОЧИН КОЈИ ТРАЈЕ, онај на четири свјетска језика. Да нас разумују они који су "Олују" и подржавали. Сликали нас и медији и приватно... видјећемо ко ће смјети да објави то код себе. Гога је давала изјаве за медије.

У Ташмајданском парку код "споменика" се полагало цвијеће, а киша је већ почела. Са аудио-уређаја су пустили да се чују имена убијених током августа и септембра 1995. године. Сем тога, зачула се и Владике Николаја "Царица тишине". Заиста, неки чудан осјећај док пада киша да слушамо такве поруке и звукове.

И након свега, када заврше ови тужни дани почетком августа, сваки пут велим и себи и другима: "Главу горе! Устаћеш ти Крајино вољена, јер нисмо ми репа без коријена! Вратиће се покољења нова, у завичај својих прађедова!"

 

Милан Чучковић
05.08.2021.



 





Посећено је: 251  пута
Број гласова: 15
Просек: 5,00
Оцените нам овај чланак:






OLUJNI PARASTOS   KNINSKA KRAJINA   KORDUN BANIJA   DALMACIJA LIKA   PROGON SRBA   AVGUST 1995  
KOLONA IZBEGLICA   POSAVINA   DINARA VELEBIT  


























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!