Извештај са парастоса жртвама Олује 05.08.2018 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика од 12.11.2015

Данас: 367
Јуче: 600
Недељно: 2058
Месечно: 11754
Годишње: 101726
Укупно: 260127

Највише посета
30.8.2017 1737
























































5. август 2018.


Извештај са парастоса жртвама Олује 05.08.2018


Почетком злосрећних деведесетих на простору социјалистичке Југославије почео је рат и распад те друге државе. Рат никоме није донео доброга, а најмање обичним људима. Они су у том рату изгубили све: најмилије, имовину, светиње, младост, старост, завичај, будућност! Била је то прљава игра западних моћника, са циљем добијања нових робова које ће задуживати са новим кредитима.

Срби су у том времену изгубили најзападнију србску државу: Крајину, односно РСК. Створили су је о Никољдану 1991. године, проглашењем Устава у Книну и опстали свега 4 године. Крајину није имао ко да чува сем Крајишника. Било је издаје свуда и од браће и од самих полуга власти...

Тако је у раним јутарњим сатима у 03:30 часова 4. августа 1995. године НАТО авијација по други пут бомбардовала Крајну. Уништени су репетитори и још неки значајни објекти. То је омогућило хрватским ратним јединицама да нападају све положаје Крајине, тачније: Баније, Далмације, Лике и Кордуна... У помоћ им је још прискочио и Пети муслимански корпс из Бихаћа, заправо са леђа је Атиф Дудаковић напао крајишке Србе. Јужни делови РСК су одмах попуцали и народ је добио наређење о евакуацији од Врховне команде СВК. На терен су ступили инсајдери да праве дезавуацију становништва.

Видевши да зло се надвија над народом, сви су кренули у колонама ка Републици Србији. Два дана касније и севрни делови тј. Банија и Кордун крећу у колонама... Тако је преко 250.000 Срба било прогнано из свог завичаја. Дешавало се да колоне буду пресечене и да Србе убијају као у Двору на Уни, или пак гранатирају из авиона, као што је то на Петровачкој цести било 7. августа 1995. године. Ретки су остали, углавном старије доби. Они су у каснијим етничким чишћењима специјалних јединица убијени.

Ни Војска Републике Србске није реаговала да помогне, а камоли Војска СР Југославије.

 

Тако је згажена Република Србска Крајина!

 

Али ту није крај мумака Крајишника, јер тек онда у матици настају нове "Олује" и беспућа. Многи су послати на Косово и  Метохију под шиптарски нож. Касније су се исељавали у далеке земље.

 

*            *            *

 

Од тада је прошло 23 године. "Олуја" и даље траје и даље није кажњена нити осуђена...

Дошли смо и пре 11 сати у београдску цркву Св. Марка на Ташмајдану. Окупило се близу 1000 људи. Углавном су држали се хладовине, и то је прилика да мало попричају јер нема се када ни видети.

Око 15 минута до 11 сати, момци са портала zlocininadsrbima.com развијају свој познати транспарент: ЗЛОЧИН КОЈИ ТРАЈЕ и то на четири светска језика. Мало после дошао је и Сава са својим другарима из Крајишке омладине, те су и они развили "ОЛУЈА НИЈЕ САМО НЕВРИЈЕМЕ ВЕЋ ЗЛОЧИН КОЈИ ТРАЈЕ". Тешко да је било некога а да то није уочио. Многи су и сликали. Колико ће тога бити у медијима видећемо.

У 11 сати одлазимо сви у цркву на молитвено сећање. Неколико свештеника је служило молебан који није ни трајао дуго. Али оно што је већину присутних одушевило јесте говор свештеника након парастоса. Једноставно отац је многе ствари називао правим именом и дао је верницима наду. А то јесте најважније код сваког свештеника.

Пошто не сматрамо да србске жртве заслужују онакав назови споменик у Ташмајдаском парку нисмо ни полагали венце. Србске жртве морају да добију достојан споменик, а не да се неко шегачи са мртвима и живима који их оплакују.

Разишли смо се кућама, односно свако на своју страну.

Одавно су 4. и 5. август нама Србима дани туге и сећања на један погром.

 

"Ако је ми не вратимо,
 вратиће је наша дјеца!"

 

 

Милан Чучковић
05.08.2018.

 


Колонa дугa 23 годинe лутa нeбом и зeмљом,трaжeћи прaвду коje нeмa,вучe бол и пaтњу зa мирисимa и боjaмa зaвичaja.

ОЛУJA злочин коjи трaje... 1995 - 2018.


 


Драган Мијак
05.08.2018

 


23. Године мој господине.....
Иду и проћи ће их изгледа доста,колико год да их прође сјећање ће бити исто као да је сад,баш негде у ово време. Чуо сам очеве рјечи ,рече мами спреми дјецу ујутро почиње.
И почело је баш тако,али није још завршило. Траје то већ 23 године.

Почело је 4.8.1995. било је свега и свачега једном ћу можда своја сјећања ставити на папир да остане покољењима.

Продаше нас тада као што нас продавају сад. Тада професори данас њихови ученици.
Било би то мање болно да је народ другачији али смо сви скупа јако лоши.
Тешко је мени било у школи објаснити да нисам усташа и хрват( намерно малим словом) и ако сам био шиканиран константно,а да трагедија буде већа ја већи Србин и више волим мајку Србију него сви ти паметни заједно. Нисам никад замерио јер човек није крив што не зна. Крив је што неће да сазна.

Сутраће политичари да се сете Крајишника али вероватно не у тој мери као раније,јер боже мој избори су прошли,чему то сад,чему дизати тензију у региону у ком смо лидери факор стабилности и просто нас је срамота колико нам добро иде. Чему та Крајина опет, Опет ти Крајишици који су све добили џабе,плацеве,куће станове и ту нема краја. Шта би још, е да и радна места заборави .Хвала господо из политике нема потребе да се мучите дневнице ће те свакако добити.

Не желимо ништа нити коме сметамо желимо само да обележимо ту голготу и сачувамо од заборава велико страдање Срба. Чему се надати ичему или ничему? Какви будемо тако ће нам бити.

Живети борити се као и сви остали живети и чекати време на враћање отетог.

АКО ТЕ НЕ ВРАТИМ ЈА
ВРАТИЋЕ ТЕ МОЈА ДЈЕЦА!

 

Зоран Вукас
04.08.2018

 




Посећено је: 327  пута
Број гласова: 15
Просек: 5,00

Оцените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Извештај са парастоса српским жртвама из Госпића у Новом Београду 18.10.2015

Извештај са парастоса жртвама Откоса 31.10.2015. у Београду

Извештај са парастоса жртвама Бљеска у Београду 22.4.2016

Извештај из Братунца 9.7.2016

Парастос за србске жртве Ливањског поља у Београду 23.7.2016

Извештај са парастоса жртвама Олује, у Београду 5.8.2016






















Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена,
Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре,
кличе Србство: Устани Лазаре!

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те васкрсло Косово, најсветије поље Србиново!