Извештај са парастоса жртвама Олује, у Београду 5.8.2016 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 26
Јуче: 986
Недељно: 3.369
Месечно: 19.809
Годишње: 16.543
Укупно: 825.876

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у јануару

Подршка браћи у Црној Гори 12.01.2020

Извештај са петог Мојковачког марша 08.01.2020

Извјештај из Братунца 05.01.2020

Извјештај са Новог гробља 05.01.2020

Извештај са Новог гробља 20.01.2019

Концерт Појаца у Коларчевој задужбини 12.01.2019

Извештај са обележавања Мојковачке битке у Београду 06.01.2019

Уручење златне медаље Валентини Ђорђевић

Венци за србске војводе 20.01.2018

Извештај са Коларчеве задужбине 12.01.2018

Честитка браћи преко Дрине за 26. рођеднан

Извештај са Мојковачке академије у Београду 08.01.2018

Извештај са Новог гробља 07.01.2018

Извештај са Банстола 02.01.2018

Извештај из Баранде 28.01.2017

Крајина, Косово и Метохија у крилу Светосавља 26.01.2017

Извештај са парастоса србским жртвама Масленице у Београду 22.01.2017

Филм за плакање: Споразум

Полагање венца на гроб сердара Јанка Вукотића 07.01.2017

Радна акција за паковање књига у удружењу Ћирилица

Крајина, Косово и Метохија у крилу Светосавља 24.01.12016

Извештај са Свечане Академије у Сава Центру 18.01.2016

Извештај из Мојковца 7.1.2016



5. август 2016.


Извештај са парастоса жртвама Олује, у Београду 5.8.2016


Скоро две деценије постојао је само један парастос жртвама "Олује", у Београду... и у Бања Луци други. Тако је било до прошле године, када је престолница Србије добила и други, један 4. августа, а други 5. августа. С тим да је Влада Србије од прошле године одлучила да тај 5. август буде проглашен Даном сећања на жртве Олује.

Трагедија је у томе што се чекало на то равно две деценије, а иронија је у томе што већина грађана Србије и даље нема појма шта је то "Олуја" и шта то се дешава почетком августа, када се сви нешто унервозе, не због врућине.

Пети август је уствари дан када је нестала најзападнија србска држава - Република Србска Крајина. Нестала у "Олуји" јер држава није устав, није химна, није зграда... држава су људи! Све што су могли Крајишници да понесу, они су понели, у торбу, па на трактор, ауто, бицикл, приколицу... шта год, јер нико није желео да чека хрватску војску. Они који су их дочекали, били су или убијени или психофизички малтретирани. Убијено је безмало 2.000 Срба у "Олуји".

Чак ни тај несрећни народ што је у колонама кренуо није било лако... јер су авиони хрватског ваздухопловства бацали гранате где год су могли, а такође и њихови солдати су пресецали колоне у Двору па је ту било убијања Крајишника. Ни Војска Републике Србске, а ни Војска СР Југославије није помогла Србској Војсци Крајине... Званинчни Београд и Пале су окренули главу на другу страну. Још гора трагедија је када је 250.000 Крајишника дошло у Србију, па су их пребацивали на Космет, јер су требали да побољшају националну структру.

У то време, данас актуелни министар рада, запошљавања, борачких, социјалних питања у Влади Србије је имао другачије размишљање и работу од овога данас. Исто важи и за премијера. Зато ме и чуде њихове изјаве и понашање. Поготово што премијер када оде у Лијепу њихову или Брисел, односно Вашингтон, казује другачије од овога што нама прича везано за "Олују", да ли се тамо постиди чега, да ли има трему не знам...

Нас неколико који иначе дођемо и на оне "мале" парастосе нпр. за жртве Масленице, Бљеска, Миљевачког платоа, Мартовског погрома и др. Дошли смо и сада. Понели смо два транспарента, један велики од 10 метара на коме је писало ЗЛОЧИН КОЈИ ТРАЈЕ, али на четири светска језика, а ту је била и слика колоне која је постала симбол "Олује". Поред тог транспарента донели смо и један мањи ТРАЖЕ ДА ИХ ЗАБОРАВИМО, где су пописана већа страдања Срба 1990-их на простору бивше Југославије. Колико видим у медијима није објављена скоро ниједна, слика тих транспарената. Такође и Госпићани су донели свој транспарент, али и Удружење породица несталих је донело један транспарент ОЛУЈОМ ДО НДХ.

Транспаренту су држали наши момци и девојке већ од 10:20 сати, а гомила фотоапарата и видео камера је то снимала. Као што рекох било је доста и националних медија, али слике транспаренти иако нису имали политичке садржаје нису смели бити објављени!?

Након тога, већ је било близу 11 сати, када смо сви ушли у храм Божији, јер су свештеници СПЦ служили парастос. Црква је била пуна, што наравно радује, али свакако навлачи сумњу и питање зашто бар половина тих људи неће да дође када обележавамо страдање нашег народа за србске жртве из других крајева: Херцеговина, Славонија, Косово и Метохија...

После парастоса, формирана је мања колона која је кренула у ташмајдански парк где је било уприличено полагање цвећа на нешто што подсећа на споменик, а што није свакако споменик, то је једна плоча на камену где пише да је посвећена србским жртвама настрадалим 1991-2000 на простору бивше Југославије.

Више него безобразно је било понашања министра у Влади Србије што је заблокирао тај "споменик" да би он давао интервју за телевзију. Када су положени венци и цвеће, то је Драгана Ђукић, председница Удрижења "Суза" које је и организатор овог парастоса 20 година, прочитала саопштење.

Било је покушаја врбовања да идемо након свега тога у шетњу, ка Сава Центру, где је упруиличена тзв. "Академија", али никоме од нас то није падало напамет. Из простог разлога што нисмо толико јефтини, али ни наивни. Иза свега тога била је политичка позадина у којој не желимо да учествујемо. Невоља је управо у томе што се и овакве ствари злоупотребљавају на најгори могући начин.

Наше је било да упалимо свеће, помолимо се и транспарентима покажемо шта мислимо о "Олуји".

 

Ми знамо су чим ћемо пред Милоша!

 

Милан Чучковић
5.8.2016.



РАТ И ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У ХРВАТСКОЈ 1990-их ГОДИНА

Вуковар - Госпић - Бљесак - Олуја - Грубори - Медачки џеп - Сисак - Миљевачки плато

Радосављевић - Бојан Весовић - Бјеловар - Плитвице - Паулин Двор - Масленица

Породица Зец  - Рокнић - Олујић - Божићни Устав - Книн - МалешевићКорански мост

Караџићево - Логор Лора - Логор Рибарска колиба - Осијек  - Афера Шпегељ - Максимир

Задар - Откос - Оркан - Удбина - Слободан Зуровац - Логор Керестинец - Пакрачка пољана

Вариводе - Дан устанка - Борово Село - Књигоцид - Книн је пао у Београду - Јесење Кише

 



Посећено је: 2521  пута
Број гласова: 5
Просек: 5,00
Оцените нам овај чланак:






PARASTOS   OLUJA   DEVEDESETE   HRVATSKI ZLOCINI   CRKVA SVETOG MARKA   BEOGRAD  
LIKA   BANIJA   DALMACIJA   KORDUN   KOLONA  


ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Извештај са парастоса жртвама Олује у Београду 5.8.2017

Извештај са парастоса жртвама Олује 05.08.2018
























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!