Извештај са Банстола 02.01.2018 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика од 12.11.2015

Данас: 205
Јуче: 744
Недељно: 3141
Месечно: 13065
Годишње: 146928
Укупно: 305329

Највише посета
25.8.2018 2808
























































2. јануар 2018.


Извештај са Банстола 02.01.2018


Србски народ у Хрватској и Крајни последње деценије 20. века прошао је праву голготу. Прво су нас избацили из Устава крајем 1990. године, онда су почели да нас избацују из станова и кућа, па да нам те исте куће минирају, а у станове усељавају своје "поданике", оне који немају више од 8 разреда школе. Касније су почели да нам убијају рођаке, пријатеље, кумове, комшије... Почео је рат. А рат као и сваки рат доноси беду, неимаштину, сандуке и гробове... На крају све се заврши "Олујом" у августу 1995. године.

Од тада до прошле године крајишке жртве су добиле само један споменик, у београдском насељу Бусије (општина Земун). Један човек Бранко, новинар по струци, а пореклом и није из Крајине, већ се дружи са Крајишницима, па му паде напамет да направи један споменик на Фрушкој Гори, баш тамо где су разне "Олује", "Бљескови", "Медачки џепови", "Масленице", "Откоси"... довели на хиљаде, хиљаде Крајишника.

Читава идеја доби велики ветар у леђа када је Средњогорка Милена Чанковић, Личанка у Швајцарској одлучила да продају своје књиге "Дивани личких споменика" завешта за подизање тог споменика. Жена која има срце лава, па је кренула са родицом Радом у промоције те књиге. Тако се ми упознасмо са њоме на поклоничком путовању у Јадовно лета 2016. године. Годину дана само касније тј. 3. јуна 2017. године на Банстолу, код Сремских Карловаца открије се споменик кога назваше Крајишка суза. И ми смо били тамо у добром саставу: Ратко, Стане, Алимпије, Зоки, Чкаља и ја.

Поред тог споменика почео је да ниче храм Благе Марије, који је већ у изградњи и завршетак сиве градње се планира ове године. Фрескопис ће трајати још три до четири године најмање.

Позове нас Милена на један диван да се мало разговоримо и размотримо планове за даље акције, јер како она вели "не мере седити са миром". Седнемо ти ми лепо у ауто, па шта ако пада киша и време као да смо у Шведској, а не Србији и лепо дођем у ресторан Завичај.

Ето наше сестре Милене и Мићка. Они су били у хуманитарним акцијама па таман дошли на вечерицу. Ја сам већ дерао лимунаду.

Раздиванили се о нашим плановима, како, шта, где када... Позвао сам их да иду са нама на Кајмакчалан у септембру. Видим да се Милени иде више нег ишта. Лане није могла, али сада већ планира то.

Превалити толики пут да не доћи до Крајишке сузе био би грех. Не прекрстити се и не пољубити тај крст у спомен на све наше сународнике који пострадаше у Далмацији, Лици, Кордуну, Банији, Славонији и Барањи.

Миленин труд око споменика треба да буде путоказ и осветљење будућим нараштајима. Ионако не волимо сликати поред "познатих ликова", бесних кола и сл. Драже нам је доћи поред ове светиње, макар и у мраку и по блату него на црвеном тепиху поганог Холивуда!

 

 

Милан Чучковић
02.01.2018.

 




Посећено је: 570  пута
Број гласова: 30
Просек: 5,00

Оцените нам овај чланак:




























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена,
Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре,
кличе Србство: Устани Лазаре!

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те васкрсло Косово, најсветије поље Србиново!