Стазама јадовничких мученика 2016 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика од 12.11.2015

Данас: 115
Јуче: 845
Недељно: 2389
Месечно: 14102
Годишње: 50368
Укупно: 375534

Највише посета
25.8.2018 2808
























































8. јул 2016.


Стазама јадовничких мученика 2016


У лето 2010. године први пут сам обишао мали спомен комплекс Јадовно у Лици. До тада сам знао врло мало информација о једном страшном и ужасном месту на планини Велебит, покрај Госпића, где су 1941. године хрватске усташе на најмонструозније начине убијале, а потом и бацале мушкарце, жене, децу, старце у дубоке крашке јаме... преко 40 хиљада, од чега 90% Срба. Мада има доста случајева да су и живи Срби бацани у те јаме безданице које су дубоке по неколико десетина метара.

Ово је рађено по налогу Ватикана односно Папске државе, у циљу смањења србског православног становништва на подручију Лике, иако су јадовничке жртве довођене и са других подручија које су Срби вековима насељавали: Босанска Крајина, Херцеговина, Славонија, Кордун, Банија, Босна, Далмација...

Не верујем да постоји чак ни научни тим социолога, психијатара, демографа који би могли све ово да објасне и приближе обичним смртницима, односно потомцима србских жртава. Иако уистину нису јаме око Госпића биле једине где су усташе бацале невине србске жртве... постоји нажалост велики број у Херцеговини и Босанској Крајини.

Данас имамо парадоксалну ситуацију да се питањем Јадовна баве појединци и неколико удружења, уместо да су то радиле државне институције одмах након Другог светског рата. Још трагичнија ситуација је што наша деца у школи врло мало уче о Јадовну и геноциду уопште над нашим народом који је почињен 1941-.1945. Проблем је што се наставља завет ћутања још од социјалистичког времена на овамо. У име некакве боље будућности о злочинима се мора ћутати, да се околни народ и "државе" не би увредили.

И ове, као и прошле године нисам имао дилему да ли посетити Госпић и кренути Стазама јадовничких мученика. Једина разлика је у томе што сам прошле године познавао само једну особу, односно вођу пута - Милорада Милошевића... А ове године бар десетак људи, што мислим да је велики успех, јер треба учити млађе генерације забрањене лекције, не због освете и реваншизма, већ због просте чињенице да КО ИСТОРИЈУ ЗАБОРАВЉА, ОНА МУ СЕ ПОНАВЉА!

Првобитан план организатора је да крену 4 аутобуса на ово поклоничко путовање у петак 1. јула 2016. преподне. Један из Бања Луке, други из Новог Сада, а трећи и четврти из Београда. Спавали би у Плашком, градићу на северу Лике, односно на граници са Кордуном, где би присуствовали вечерњој служби и промоцији. Само два дана пре пута, путници из Београда добијају информацију да се пут помера за петак увече 1. јула, због наводних претњи тамошњих шовиниста, како ће да запале хотел који прими Србе и сл. Да би касније у Лици док смо пешачили, чули да је то подвала појединих Срба повратника, који су се уплашили за своје позиције (читај: фотеље!) због великог броја Срба у Плашком, јер би нас етикетирали као "ћетнике" и сл.

Тако су два аутобуса са путницима из Београда кренула у 22 часа за Лику. Па смо уместо у хотелском кревету спавали у аутобусу. Није нас то омело, ионако је ово поклоничко путовање, односно жртва коју свако од нас може и мора да поднесе. На граничном прелазу Батровци јесмо имали претрес, али не ригорозни, тако да смо у зору 2. јула стигли у Госпић, где смо се срели са бањалучанима и новосађанима и кренули скупа на Јадовно. Пошто је ово оцењено као скуп "високог ризика" имали смо пратњу хрватске полиције, а на путу недалеко спомен комплекса Јадовно, нас је дочекала група од 10-15 хрватских ултра националиста, махајући заставама "праваша", који се куну у Анту Старчевића, осведоченог србомрзца. Нас све је вођа пута Милорад Милошевић упозорио још у Београду, да на такве провокације не одговарамо.

Дошли смо код Шаранове јаме, где већ постоји један споменик, па су ту православни свештеници одржали парастос и помен јадовничким жртвама. Након парастоса забоден је ту и један крст, а на великим папирним паноима бањалучани су окачили план тј. идејну скицу за будућу капелу цркве посвећене управо невиним јадовничким жртвама из 1941. године.

Нисмо се ту превише задржавали, јер нас је чекало велико пешачење на Велебиту, до још једне јаме безданице, где је требало да се пободе дрвени крст. Поново смо ушли у аутобус, а нама је Милорад Милошевић причао историју госпићког краја и Лике уопште, казавши нам како до Другог светског рата није било србског села у Лици да није било православне цркве, да је Лика тада била већинска србска, односно више од три четвртине становништва је било србско. Након 1945. о жртвама и џелатима се морало ћутати у име "братства и јединства". Такође, Милорад нам је показао и предратну касарну ЈНА "Станко Опсеница" у Госпићу, која је половином октобра 1991. године нападнута, а потом и освојена од хрватских паравојника, које су предводили Томислав Мерчеп и Тихомир Орешковић.

Изашли смо из аутобуса и пешака кренули на врхове Велебита, са заставама (Републике Србије, Републике Српске и СПЦ) које су биле пријављене. Носили смо и дрвени крст. Ово пешачење није било наивно, тако да је многе учеснике преварило, мислећи да се ради о маршути 6-7 км, а уствари је било преко 10 км у једном правцу и толико и назад. И горе где је поред јаме пободен крст одржан је парастос за јадовничке жртве.

У повратку смо свратили у село Смиљан, да обиђемо музејски комплекс посвећен србском генију и једном од највећих умова Николи Тесли (1856-1943). Била је то прилика да се види родна кућа, затим православна црква у којој је служио његов отац Милутин Тесла, са које су момци уз благослов звонили на звонику.

У касним поподневним часовима кренули смо назад за Београд, односно Нови Сад и Бања Луку. Нас су на граници превише задржали, преко сат и по времена, тако да смо код храма св. Саве стигли око шест сати изјутра 3. јула 2016.

На оваквим путовањима поред учења упознате и пуно дивних људи, а то није мала ствар. Треба да се повежемо, да ширимо истину, да не будемо безидејна маса. То је терет наше генерације.

 

Милан Чучковић
07.07.2016.

 




Посећено је: 1339  пута
Број гласова: 15
Просек: 5,00

Оцените нам овај чланак:






























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена,
Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре,
кличе Србство: Устани Лазаре!

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те васкрсло Косово, најсветије поље Србиново!