Извештај из Јошаничке Бање 12.10.2019 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 557
Јуче: 961
Недељно: 5.115
Месечно: 21.462
Годишње: 174.055
Укупно: 708.270

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у августу

Посјета нашим западним етничким крајевима 23.08.2019

Извештај са десетог Церског марша 18.08.2019

Извештај из Мишара 11.08.2019

Извештај са парастоса жртвама "Олује" 05.08.2019

Јавни школски час у Кнез Михаиловој улици 04.08.2019

Пребиловци 6. август 2018

Извештај са парастоса жртвама Олује 05.08.2018

Извештај из Крупе 28.8.2017

Позив на Гучевску литију у Бањи Ковиљачи 2.9.2017

Извештај са осмог Церског марша 20.8.2017

Извештај из Куманова 1.8.2017

Извештај из Мишара 13.8.2017

Бојкот филма Матилда у Београду, прва акција

Извештај из Пребиловаца 6.8.2017

Извештај са парастоса жртвама Олује у Београду 5.8.2017

Спомен соба за косметске жртве у Палати Београд

Извештај са парастоса србским жртвама из Сиска у Београду 21.8.2016

Извештај са Седмог Церског марша 14.8.2016

Извештај из Пребиловаца 6.8.2016

Извештај са парастоса жртвама Олује, у Београду 5.8.2016



14. октобар 2019.


Извештај из Јошаничке Бање 12.10.2019


Краљевина Србија је 1912. године потписала са Црном Гором, Бугарском и Грчком међудржавни споразум, по коме је направљен Балкански савез чији је циљ био ослобађање од вишевековне турске владавине на Балканском полуострву. Почетком октобра те године засвирале су трубе са позивом на општу мобилизацију.

Милунка Савић, девојка од двадесет лета из рашког села Копривница код Јошаничке Бање се затекла у Београду и пријављује се на зборно место уместо свог брата, за кога је сматрала да је нејак. Задужила је униформу и пушку. Крила је чак и од сабораца да је женског пола, јер се бојала, ако се открије истина да ће је претпостављени вратити у родни крај. Желела је да служи народу и отаџбини. Распоређена је у Моравску дивизију, топлички Други пешадијски пук "Књаз Михаило". Иначе, њен пук је касније добио титулу Гвоздени пук, једини међу педесет пукова србске војске.

Са својм Топличанима Милунка Савић је прошла пакао Брегалничке битке 1913. године против бугарске војске, а касније у јесен 1914. године истакла се као одличан бомбаш у Колубарској бици где је одлучивана судбина целе Србије, док је њен пук однео превагу у борби са Аустроугарима који су били дупло бројнији и технички надмоћнији. Међутим, показало се да "Бој не бије свијетло оружје, већ срце у јунака"...

Стигла је Милука чак и до Скадра са саборцима где су Срби платили хиљадама глава слободу овог старог србског града, који су напослетку Велике силе неправедно поклониле тек створеној Кнежевини Албанији.

Топличани су приликом повлачења србске војске преко Албаније у зиму 1915/1916 штитиле одступницу са источне стране, јер је Бугарска изненада ушла у рат на страни Централних сила, пошто су им обећали Вардарску и Тимочку Србију. Тада је Милунка и рањена у главу, а опорављала се у Африци, у Тунису.

Као и сви други пукови, тако је и њен Топлички пук, пребачен у лето 1916. године на Македонски фронт... Прво је Дринска дивизија уз велике губитке ослободила Кајмакчалан 30. септембра 1916. затим седам недеља касније и градић Битољ, чиме је закорачено у отаџбину. Пробој Македонског (Солунског) фронта био је средином септембра 1918. године, па су сви србски пукови извели победоносни јуриш сломивши Бугаре за две недеље. Ни Аустроугари и Немци нису боље прошли. И они су били у паничном бегу не схватајући која сила се намерачила на њих.

Легенда каже да је Милунка на Солунском фронту једне ноћи заробила 23 бугарска војника. Не само тада, већ и раније, она је добијала највиша војна одликовања не само Србије, већ и Француске и Енглеске.

Топлички Гвоздени пук био је 1920. године демобилисан, а она је од државе добила једно имање у Степановићеву, између Врбаса и Новог Сада, у бачкој равници. Удала се 1922. године за Вељка Глигоријевића, који је био осам година млађи. Са њим је имала ћерку Милену, али је тај брак био угашен после пар година, јер Вељко није марио за породицу од како се одселио у Бањалуку. Милунка Савић је усвојила још три ћерке и извела их на животни пут. Често је радила тешке послове и тако преживљавала.

Доселила се у Београд где је радила као чистачица у једној банци. Веровали или не, она је одбила понуду француске државе да добије њихову војну пензију и да иде тамо живети. Из родног краја је често доводила децу коју је од свог рада школовала. Њени саборци су је често звали на обележавање значајних јубилеја Великог рата, где је она ишла у шумадијској народној ношњи.

Током Другог светског рата није облачила униформу, и није радила као болничарка у нацистичком логору Бањица у Београду, како се тврди, већ је радила као чистачица. Тек после Другог светског рата, власти су јој доделиле борачку пензију, а општина Вождовац један стан у насељу Браће Јерковић 1972. године.

У позним годинама имала је три мождана удара. Умрла је у свом стану 5. октобра 1973. године и сахрањена на Новом гробљу у Алеји великана.

Милунка Савић спада у најодликованије Србкиње, али и учеснике Првог светског рата. Деценијама је прича о њој била некако замагљена и гурнута у страну. Тек 1995. године у центру Јошаничке Бање је подигнут први споменик србској хероини, касније 2018. године јуна месеца у Инђији друга спомен-биста.

 

*   *   *

Чланови Србског Светионика су до сада у Јошаничкој Бањи били два пута, октобра 2017. и 2018. године и ту је направљен добар контакт са људима који организују манифестацију Дани Милунке Савић, тачније шетњу која је названа Стазама Милунке Савић. И ове године је планирано да се иде тамо, међутим невоља је била у томе што је манифестација померена за викенд касније од уобичајеног. То је нажалост створило проблем код нас, јер је отишло мање људи него што је планирано, неки због пословних, а неки због породичних обавеза.

Ујутро 12. октобра 2019. године крећемо из Београда аутопутем по сред лепе  Шумадије и за нешто мање од три сата стигосмо у Јошаничку Бању. Тамо смо стигли на брзину да попијемо кафицу и да се упознамо са Дејаном Котурановићем, који је тог дана био домаћин. Срели смо и наше другаре из Шабца, препознадосмо цуру Марију.

Како је било окупљање код споменика у центру вароши, тако смо ми раширили добро познат транспарент плаво-бели КОЛУБАРСКА БРИГАДА, а Рашчани своју заставу са ликом Милунке Савић, копију наше са малим изменама.

Рекоше нам организатори да идемо на покрет, па је Зоки стао на чело и добро држао темпо. У колони учесника било је повећи број школске деце, што свакако радује, јер на младима свет о(п)стаје. Сунчано време, ко и лане само је подгрејавало осећај среће што смо дошли да пешачимо у част наше најславније хероине.

Дођосмо ми полако и до макадама, односно одвајања за Копривницу, мало село у брдима, где је рођена Милунка. Кратка пауза, а онда пешачење све до горе. Са нама су од почетка били и припадници Војске Србије.

Полако ми стигосмо и до Милункине родне куће, која је реновирана и сређена, а ту поред су били опет припадници војске, који су кували пасуља за учеснике похода. Јасмина Лазаревић је била део културног програма, која је читала приче из њене књиге "Девојка из долине јоргована", романсирана биографија наше Милунке Савић.

После се вратисмо пешака до магистрале, па бусом до Јошаничке Бање, где смо срели неке познанике и продиванили мало са њима. Како је и сумрак најављивао крај дана, то се ми потрпасмо у кола и правац Београд. Стигосмо увече задовољни нашим учинком.

Догодине, ето нас опет!

 

 

Драган Кљајић
14.10.2019.


ПРВИ СВЕТСКИ РАТ (1914-1918)

Добруџанска битка - Логор Јиндриховице - Мензел Бургиба - Колубарска битка

Шукцори - Логор Арад - Сарајевски атентат - Зејтинлик - Церска битка

Битка на Легету - Мојковачка битка - Топлички устанак - Солунски фронт

Горничевска битка - Освајање Кајмакчалана - Гвоздени пук - Сурдулица - Чемерно

Логор Маутхаузен - Аустроугарска монархија - - Албанска голгота - Логор Добој

 




Посећено је: 852  пута
Број гласова: 10
Просек: 5,00
Оцените нам овај чланак:













ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Извештај из Јошаничке Бање 7.10.2017

Извештај из Јошаничке Бање 06.10.2018



















Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!