Додјела медаља за 1. сабор пјесника Востани Сербије у Београду 27.03.2021 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 237
Јуче: 1.168
Недељно: 4.338
Месечно: 21.069
Годишње: 67.386
Укупно: 876.719

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у априлу

Посета вечним кућама Николе Поповића и Ивана Васојевића у Старом Расу 10.04.2021

80 година касније: Помен пилотима јунацима одбране Београда

Јавни школски час у Кнез Михаиловој улици 24.04.2019

Путовање на Косово и Метохију, априла 2019

Извештај са другог Сремског марша 14.04.2019

Парастос за Априлско бомбардовање 06.04.2019

Извештај из Чешке и Словачке априла 2018

Први Сремски марш у Шиду 15.04.2018

Извештај из Шабца 31.03.2018

Извештај из Бијељине 31.03.2018

Извештај из Лазаревца 26.4.2017

Васкршња акција у Баранди 15.4.2017

Лазарева субота - Врбица у Призрену 8.4.2017

Концерт Благовести за Благовештење 7.4.2017

Извештај са Јахорине, Пала и Сокоца март-април 2017

Извештај са парастоса жртвама Бљеска у Београду 22.4.2016



28. март 2021.


Додјела медаља за 1. сабор пјесника Востани Сербије у Београду 27.03.2021


Почетком прошле године ми је синула идеја да требамо направити један сабор пјесника који би окупио оне медијски непознате и не толико експониране поетске витезове са циљем да чувају наше нематеријално благо, нашу традицију и културу. Десило се да смо имали других обавеза и да је вријеме просто пролетјело.

Ове године смо ионако имали ограничења што се тиче путовања и свега па је сам сабор пјесника “Востани Сербије” дошао као пун погодак. Пријаве су почеле на нашем порталу од 14. јануара на Мали Божић, а завршено увече 20. фебруара 2021. године.

Жирија су се прихрватили:

  • Архимандрит Лука, игуман манастира Карно код Сребренице
  • Лела Марковић, књижевница из Београда
  • Душко Шљиванчанин, пуковник и херој одбране НАТО агресије
  • Даница Црногорчевић, пјевачица етно и духовних пјесама
  • Ивана Жигон, драмска умјетница и првакиња Народног позоришта

Оцјењивања пјесама се мало и одужило јер су чланови жирија имали својих приватних и пословних обавеза, али не мари. Нигдје ми нисмо журили. Док је то трајало ми смо преко наше сестре Мирјане Бараћ поручили икону Сретења Господњег из манастира Брњак, на сјеверу Метохије. Сестринство Брњачког манастира је то ручно израдило.

Званично смо побједнике у седам категорија (духовне, завичајне, љубавне, родољубиве, јуначке, мученичке и породичне) прогласили прије двије недјеље и тада је одлучено да посљедње суботе марта буде и додјела медаља, али не само за првопласиране, већ и друго и трећепласиране. Сатница је договорена са Оцем Јованом, тачно у подне.

Како се примакао и тај викенд, тако се вријеме почело прољепшавати, а награђени су потврђивали свој долазак. Нисам ни бројао колико ће их тачно доћи, али нека и петнаест дође биће добро.

Око 11 сати дођосмо у Гавриловски храм у Хумску улицу Прва дама и ја… таман да се намјести све како требује и дочекамо наше награђене пјеснике.

Први дођоше брачни пар Милић из Краљева запуцали, па ми је чика Миленко помогао око поставке столова. Мало посље уђе у порту нека црна стамена жена, помислим ја издалека да би то могла бити Неда Ђукић-Боројевић, Васојевка поријеклом. И би ја управу, него њу доведе наша стара познаница Јелена, па се ја и нашалио кад је питах: “Откуде ти Јело овдје? Ко је тебе звао?”... Смјешкамо се сви, а она рече да је она кума Недином сину. Неда ми поклони своју најновију књигу тј. роман.

Затим дође Катарина Јанковић из Косовске Митровице право са другарицом и татом. Да јој праве друштво. У храму званично упознадох Бојана Лепшановића из сремских Голубинаца… пристижу и чланови жирија Душко и Ивана, генерација. Затим Марко и Јована Стојановић запуцали чак из Гуче… Милан Бајчета из Пљеваља, Бошковићи из Бечмена, Анастасија Шћепановић из Подгорице итд.

И пре него што је званично почело сви смо се скупили, тако да је могло да почне додјела награда. Формални програм, водитеља и слично нисмо имали, а није ни било потребе јер је и замишљено више као дружење пјесника који се на сабору нису се борили једни против других, већ једни уз друге.

Прво се захвалих људима што су дошли, друго што су својим учествовањем подржали наш рад и труд,  а онда пуковник рече да мора да иде својим обавезама, да је дошао да поздрави учеснике. Е тада ја се захвалих пуковнику и кажем да ко жели може да се слика са нашим херојем, а оно сви устали и сви у ред за сликање.

Тада је неочекивано Милица Досковић рекла да би отпевала једну пјесму која је још 1999. године написана. Почне да пева са колегама који су јој давали пратњу, а мени првом срце хоће да искочи из њедара јер је пјевала “Не дам грумен земље плодне”. И остали су уживали, док је Милица показала не само теленат већ и своју величину. Све емоције је уложила без обзира да ли испред ње сједи 30 или 3.000 људи.

Настависмо даље и почело је редом читање побједничких стихова и уједно уручивање медаља. Када је дошло на ред да се додјели бронзана медаља у категорији љубавних пјесама, то устаде Милица са колегама опет на сцени и извела је пјесму “Давору” коју је уствари написала Рада Јањушић из Добоја, али она нажалост није могла да дође. Милица је преузела медаљу, а нас је почастила са још једном пјесмом, јер је то била уствари пјесма посвјећена њеној вјечној љубави - Давору.

Ивана Жигон је добар дио пјесама читала, тако да вјерујем да од пјесника који су награђени тешко да неко није био пресрећан ради тог геста.

Најбољем пјеснику Љубомиру Бошковићу, који је на овом сабору освојио двије златне медаље, односно два прва мјеста уручисмо и икону Сретења Господњег. Али је најбоља пјесма проглашена “Вијенац пјеснику” од Предрага Јаничића. Како он није био у прилици да дође из Требиња, то је његов рођак дошао по његове двије медаље, пошто је награђен са још једном бронзаном.

Оно што бих рекао још да смо за сваку категорију имали одређеног великана кога смо стављали на медаље. Свако је од награђених то примјећивао и вјерујем да им је то импоновало.

Пред сам крај нашег Сијела дошао је и Отац Јован који је сјео међу публику и слушао шта се дивани. Тако да га ја позвах да са својом бесједом поздрави наше пјеснике, да то буде шлаг на нашу торту што се тиче говора.

Пошто је он у бесједи спомињао Косово и Метохију, то је и Неда Васојевка прочитала своју ванвременску пјесму “Ој Косово, рано љута”.

Када је завршен наш званични програм то предложих Милици да нам још једну пјесму отпјева (Весне Дабовић) и да тиме овјековјечимо наш Први сабор пјесника, што она прихвати из прве.

Прије разлаза ми сви одосмо испред храма на степенице да се усликамо за успомену. Нека има, нека постоји и нека свједочи.

Они који су морали отићи одоше својим обавезама, јер је наш програм трајао и преко 2.5 сата, а пролетјело је као за петнаестак минута… Остаде мање друштво на кафи и дивану. Била је то прилика да и предсједник мало ужива са мноштвом нових лица и нових пријатеља.

*    *    *

Шта ми је било занимљиво? То што је жена из црквене продавнице из далека слушала и гледала шта се код нас дешава, али морала је да пази са ћошка улазна врата храма. Њу је заправо привукла пјесма и гласови који више сличе славуја поју.

Још занимљивије ми је то што су људи долазила из далека. Прва Неда која дође из Бањалуке, рече како је знала да њу нешто вуче у Београд и да мора доћи на Сијело. Затим наша браћа из Црне Горе...

Награђене пјесме које су читане смо углавном и снимали, па то можете погледати на нашем јутјуб каналу.

Ово је свакако једна новина у нашем раду и начину дјеловања, па ћемо се и трудити догодине да омасовимо наш сабор, али и да Сијело добије мало више шарма и публике.

 

Милан Чучковић
28.03.2021.



Јако је дивно било на свечаности и то што сам имала прилику видјети и чути Милицино пјеније и изведбу пјесама пуну снаге и радости.

Окупило се око Светионика много дивних и племенитих поета. Ми мало уморни и плачљиви смо ипак остали са друге стране камере. 😉

Биће већ прилика..

Јелена Мићић
28.03.2021.



Немогуће је речима описати емоције изазване дивним гласом драге Милице, маестрално,уметничко казивање стихова првакиње народног позоришта, Иване Жигон, патротски говор пуковника Шљиванчанина, а не пустити сузу...

Полетела је песма, винуле се риме изнад светог Гавриловског храма,високо, тамо пут небеса, ка онима, којима су учесници, првог песничког сабора исписали стихове... Хвала свим учесницима.

Хвала дивним домаћинима на домаћинском,србском пријему. ❤

Заиста је била привилегија бити део овог културног догађаја.

 

Миленко Милић
28.03.2021.



Хвала на овом дивном дану, дивним домаћинима, младим песницима, свим награђеним песницима, толико емоције, која оставља без даха, надахнуће које вам вам убризга тај адреналин од кога летите и то траје јер реч има ту моћ.

Ивана, пуковниче Шљиванчанин, ваше речи су путоказ. Слава Богу за све!

 

Милица Досковић
28.03.2021.



Хвала вам за сузе. Оне су лијек души...

Здравка Бабић
28.03.2021.



Захваљујем се пре свега Господу на свему а онда и свима вама, браћо и сестре, на искреној подршци. Песма "Српкињо Моја" освојила је 2. место на сабору српских пјесника "Востани Сербије".

Благодарим Господу и на дивном дану проведеним у друштву хероја од НАТО агресије, нашим великим уметницама и искреним родољубима из мајке Србије, Републике Српске, Црне Горе... ❤ ☦️ 🇷🇸

Бојан Лепшановић
28.03.2021.



Морам ти рећи да сам отишао поносан што бејах део онаквог догађаја. Стварно ми је драго што сам учествовао и надам се и радујем следеће године да исто и више организујемо.

Свака ти част на свему и свако ти Добро од Бога!

Кад нешто затреба, ту смо, иако нисмо близу. 😉

Марко Стојановић
28.03.2021.



Овде сам схватила да уопште није битно да ли си прво, друго, треће или десето место. Важно је да смо се окупили овде да бисмо својим стиховима сачували традицију, историју и сву нематеријалну имовину коју наш народ поседује.

Захваљујем се на сјајној организацији Србски Светионик који су и приредили и у пракси оформили ово такмичење песника, као и на дивном гостопримству и дружењу са дивним људима.

Такође желим да се захвалим и Милици Досковић на веома јакој емоцији коју је пробудила у свима нама певајући о љубави, молитви и родољубљу. Ово је било дивно искуство за мене и памтићу га заувек.❤️❤️❤️

Златна и бронзана медаља мени подједнако драге, јер нисам писала песме зарад награђивања, већ су наведене теме за такмичење дозволиле да испољим оно што ми лежи на срцу и пренесем све то на папир. Морам и овде да нагласим да смо сви ми победници, јер свака песма која је објављена на сајту је злата вредна.

 

Катарина Јанковић
28.03.2021.



Била ми је част и привилегија бити у друштву духовно богатих људи, као што су чланови удружења СРБСКИ СВЕТИОНИК - брод културе, којим и вјешто и снажно кормилари Милан Чучковић кроз тешко и олујно невријеме стварности.

Све је било толико добро да нико није остао равнодушан и ја тешко проналазим ријечи, да бих описала присуство и јачину позитивних вибрација које су се смјењивале текући као широка ријека.

Било је и познатих личности и реномираних пјесника али доста и младости, што даје снагу, а улива наду да ћемо ми уз СВЕТИОНИК увијек пјевати, као што су пјевали наши преци и како ми сад пјевамо...

Пјесма нас је одржала, њојзи хвала!

 

Неда Ђукић-Боројевић
28.03.2021.



Јако ми је драго што сам успјела доћи до Београда, преузети награду, али и упознати нове људе. Признајем да је било мало напорно путовати на релацији Подгорица-Београд-Подгорица јер је то неких хиљаду километара, али било је вриједно.

И на неки начин ово је била нека врста изазова. Надам се да ће нас догодине бити у већем броју! ❤️😊

 

Анастасија Шћепановић
28.03.2021.


Велика захвалност поштованом Милану Чучковићу из Београда, златном чувару нашег идентитета и наше традиције на организацији Сабора пјесника 2021.

Хвала члановима златног жирија на препознавању снажне емоцију и жала због страдања дјеце у Пребиловцу и на одлуци да моја пјесма "Пребиловачка дјеца" постане златна у категорији мученичких пјесама...

Хвала им што ми окитише душу благодаћу и срећом и што ме окитише златном медаљом. Изнад свега хвала ПЈЕСМИ и Богу на свему. 🙂

 

Славојка Бубић из Теслића
09.04.2021.





Посећено је: 309  пута
Број гласова: 100
Просек: 4,16
Оцените нам овај чланак:






SABOR PJESNIKA   SRBSKI SVETIONIK   DODJELA MEDALJA   VOSTANII SERBIJE   GAVRILOVSKI HRAM   TOPCIDERSKO BRDO  
HUMSKA ULICA   IVANA ZIGON   DUSKO SLJIVANCANIN   MILICA DOSKOVIC   NEMATERIJALNO BLAGO   POETSKI VITEZOVI  


























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!