Дани Милунке Савић, пети пут - 10.10.2020 - www.srbskisvetionik.org.rs

14. октобар 2020.


ДАНИ МИЛУНКЕ САВИЋ, ПЕТИ ПУТ - 10.10.2020


- Јесте ли чули за девојку из долине јоргована? Нисте чули?!

- Да ли знате да је та девојка задивила читав свет? Не знате?!

- Да ли верујете да су пред њом салутирали и генерали и краљеви? Не верујете?!

- Да ли вам је познато да је скоро 20 пута одликована за храброст, чак и од страних војсковођа? Није вам познато?!

Број Срба који ће вам рећи нешто више о Милунки Савић из рашког села Копривница код Јошаничке Бање, сем то да је била учесник ослободилачких ратова почетком 20. века које је Србија водила, спада у статистичку грешку, без обзира на године живота.

Не ради се само о лошем образовном систему који деценијама наопако направљен, већ и о интересовањима међ' Србима јер је данас срамотно и заостало ако се бавимо културом сећања и оживљавањем јунака из наше славне историје, а постало је модерно ако знамо трачеве са естраде, пратимо утакмице Лиге шампиона и Светског првенства... и слично.

Њени родитељи: мајка Даница и отац Раденко су имали четворо деце, односно поред Милунке имали су још две кћери: Миона, Славка и сина: Милан. Милунка је била најстарија, рођена на Видовдан 1892. године. Још као дете је била веома радна и оштроумна. Израсла је у стаситу и лепу девојку, али није била "луда да се уда".

Када је у Краљевини Србији у јесен 1912. године објављена општа мобилизација, јер су се хришћанске земље спремале за рат односно ослобађање од вишевековног робовања под Османлијама... био је велики (незабележен) одзив са 99,98%. Милунка је отишла на зборно место прерушена у мушкарца јер није хтела да пусти млађег брата, пошто је мислила да је нејак. Она се пријавила као Милун Савић.

Постала је тако припадник Другог пешадијског пука "Књаз Михаило", војна јединица која је била састављена од самих горштака. Са својим пуком у Моравској дивизији је послата на југ, односно према Македонији, пошто је код Куманова дошло до судара са турском Вардарском армијом под командом Зеки-паше...

Тако је започео и ратни пут наше хероине, која је учествовала у скоро свим биткама славног Топличког пука. Заредале су се битке са Турцима, па Бугарима, а онда и са Швабама... После Брегалничке битке јула 1913. године њена јединица добија титулу: "Гвоздени пук". Пред њима су непријатељи дрхтали и бежали главом без обзира када би чули да су они близу.

Тек када је Милунка у једној бици рањена, њени саборци су схватили да је она женско, пошто су раскопчали блузу.

Легендарни војвода Радомир Путник је хтео после Другог балканског рата да је пребаци у медицинско особље, али она није хтела ни да чује. Само ју је пушка занимала, а целу ствар је помогао четнички Војвода Војислав Танкосић, који је посаветовао Војводу Путника да Милунка иде у неку добровољачки одред јер се показала као добар ратник. Тако је и примљена код Војводе Вука...

Све време ратовања она није знала за страх. Једини пут да су јој ноге клецале јесте након Церске битке када су Аустроугари панично бежали према Босни. Тада је бесмртни Миливоје Стојановић Брка командант пука питао своје борце коме треба да се додели Орден Карађорђеве звезде са мачевима... а они сви у глас повикаше: "Милунка Савић!". Тако је на грудима наше Милунке заблистала медаља.

У борбама Колубарске битке децембра 1914. године Милунка се показала као прави бомбаш. После повлачења из Србије услед Тројне инвазије у зиму 1915. на 1916. бродовима је одведена у француску колонију Тунис (место Бизерта). А на Македонском фронту је она једне ноћи заробила чак 23 бугарска војника... На крају рата изашта је са чином наредника.

Француски официри су јој нудили да иде у Париз и да добија њихову војну пензију, што је она глат одбила. Није јој пало напамет.

У љубави није имала среће. Удала се за доста млађег Вељка Глигоријевића са којим има једну кћерку. Живели су у Мостару, а она радила у фабрици војне опреме. Развели су се када је он запоставио породицу пошто је премештен у Бањалуку.

Добила је нешто земље у бачком селу Степановићево, између Новог Сада и Врбаса. То имање је обрађивала са сестром Славком. Подигла је тамо и кућу. Прехрањивала је четворо деце, пошто је троје усвојила. Радила је тешке физичке послове.

У потрази за бољим условима живота дошла је у Београд, где су њене ратне заслуге брзо заборављене, па је радила у Хипотекарној банци као спремачица. Из свог завичаја је доводила децу коју је ишколовала, преко тридесет их је извела на прави пут.

У међуратном периоду обучена у шумадијску ношњу ишла је по целом европском континенту на обележавања везано са Велики рат.

У Другом светском рату није учествовала. А тек након 1945. добила је борачку пензију. Градске власти су јој доделиле стан на Вождовцу тек 1972. године на 4. спрату и то без лифта.

Упокојила се у свом стану 5. октобра 1973. године после трећег можданог удара. У Јошаничкој Бањи је њој први споменик направљен тек 1995. године. А други у Инђији 2018. године.

Из породичне гробнице њени посмртни остаци су 2013. године пренети на београдско Ново гробље и сахрањени у Алеји великана.

 

*    *   *

Дани Милунке Савић се у Јошаничкој Бањи су одржани већ пети пут за редом.

Обишли смо спомен собу у Јошаничкој Бањи и пешачили до њене родне куће у селу Копривница. На пешачењу до Милункине родне куће имали смо ту част да упознамо њене потомке (унуке), попричамо са њима и из прве руке чујемо каква је заправо она била.

- "Она је била изузетно весела жена! Анксиозна и депресивна стања су њој  била непозната. Шта је то уопште?!" - испричала нам је Мара, унука Милана, Милункиног рођеног брата.

- "Била је врло педантна и вредна. Када се вратила из рата, затекла је село скоро запуштено, дворишта и куће прљаве и неуредне.

- " Знаш Мумо (како су је звали у селу), сиротиња смо!"

На шта им је Милунка одбрусила:
- "Ако сте сиротиња, имате руке! Можете да оперете ствари, куће окречите, дворишта почистите! И тако их је све постројила и довела у ред. Сваки следећи пут када би у селу чули да Милунка долази, сви би се бацили на чишћење".

Замислите то страхопоштовање!

- "Постоји много људи на планети који би волели да смо сви као Милунка  Савић. Па и ја бих волела." - рече нам госпођа Мара.

Да, Маро, и ми бисмо то волели. Томе тежимо.

Наставља Мара даље:

- "Била је велики радник, оно што пет жена ради читав дан, то Милунка сама одради. Ако оне ископају један ред, Милунка ископа два упоредо и опет је предњачила. Жена невероватне физичке и менталне снаге.

Због честих упада Турака, пошто је Рашка била турска управа, знала је да пуца и пре него што је кренула у рат. Зато је ценила слободу изнад свега.

Једини пут кад сам је видела тужну, јесте када су њени ратни другови дошли у Копривницу и причали о војводи Бојовићу и тешке муке кроз које је пролазио за време Другог светског рата.

Тада је сагла главу растужила се и рекла: Е, мој војводо!".

Испричала је и да је сахрани Милунке Савић присуствовало једва тридесетак људи. Углавном родбина и нико други.

Дакле, била је тада испраћена на крајње јадан начин.

 

 

Јелена Ђоровић
14.10.2020.

 



ПРВИ СВЕТСКИ РАТ (1914-1918)

Добруџанска битка - Логор Јиндриховице - Мензел Бургиба - Мачва и Подриње

Колубарска битка - Сурдулица - Ашах - Улм - БроумовВелики Међер - Маутхаузен

Добој - ВаладновоЦерска биткаЧемерноСолунски фронт - Гвоздени пук

Шуцкори - АрадРудолф Браун - Зејтинлик - Аустроугарска - Драгољуб Јеличић

Легет Поље - Мојковачка битка - Топлички устанак - Албанска голгота - Врањевац

Горничево - Нежидер - Кајмакчалан - Болдогасоњ - Гвоздени пук - Вражија дивизија

  Видовдански атентат - Славенко Терзић - Зворник и Тузла - Драга Петронијевић

Бугарска љуљашка - Чујте Срби - Дубока долина - Вељко Чубриловић - Вишеград

Лесковачка резолуција - Горње Павловце - Бугаризација - Окупација Београда

Сарајевска злодела - Где цвета лимун жут - Ватикан

 



Посећено је: 871  пута
Број гласова: 15
Просек: 5,00
Оцените нам овај чланак:






JOSANICKA BANJA   DANI MILUNKE SAVIC   VELIKI RAT   MILUNKA SAVIC   GVOZDENI PUK   KOPRIVNICA  
PRVI SVETSKI RAT   AUSTROUGARSKI ZLOCINI   BUGARSKI ZLOCINI   HEROJI   JUNACI   SOLUNSKI FRONT  
MAKEDONIJA