Дани Милунке Савић, пети пут - 10.10.2020 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 1.107
Јуче: 1.755
Недељно: 6.207
Месечно: 25.932
Годишње: 234.745
Укупно: 768.960

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у октобру

Извјештај из Гајдобре: Мурал за Александра Кисина 24.10.2020

Парастос за србске жртве Госпића у Београду 18.10.2020

Обележили смо Дан сећања на србске жртве у Другом светском рату 21.10.2020

Дани Милунке Савић, пети пут - 10.10.2020

Извештај са четвртог Бруског марша 10.10.2020

Извештај са Кумановског парастоса у Београду 27.10.2019

Извештај из Јошаничке Бање 12.10.2019

Посета манастиру Рача 06.10.2019

Наша четврта година рада: Шта смо урадили

Поетско вече у Нишу септембар 2019

Извештај из Братунца 20.10.2018

Извештај са Куманова 21.10.2018

Извештај са трибине у Нишу 10.10.2018

Извјештај из Игришта 03.10.2018

Извештај из Јошаничке Бање 06.10.2018

Наша трећа година рада: Шта смо урадили

Осам стотина србске државности у Коларчевој задужбини 28.10.2017

Извештај из Куманова 22.10.2017

Извештај из Борче 15.10.2017

Посета Галерији САНУ у Београду 11.10.2017

Најава: Четврти Колубарски марш биће 10. децембра 2017

Извештај из Јошаничке Бање 7.10.2017

Извештај из Игришта 3.10.2017

Наша друга година рада: Шта смо урадили

Извештај из Горњих Лесковица 30.9.2017

Извештај са 61. београдског сајма књига 30.10.2016

Извештај са парастоса србским жртвама Откоса у Београду 29.10.2016

Путовање на Космет у октобру 2016. године

Извештај са промоције књиге Хроника прогнаних у Београду 20.10.2016

Парастос за србске жртве Госпића у Београду 16.10.2016

Извештај са промоције књиге Хероји отаџбине у Београду 27.9.2016

Наша прва година рада: Шта смо урадили

Извештај са парастоса српским жртвама из Госпића у Новом Београду 18.10.2015

Извештај са Колубарског Марша 14.12.2014

Основано је удружење Србски Светионик

Извештај са Шестог Церског марша, 16.8.2015



14. октобар 2020.


Дани Милунке Савић, пети пут - 10.10.2020


- Јесте ли чули за девојку из долине јоргована? Нисте чули?!

- Да ли знате да је та девојка задивила читав свет? Не знате?!

- Да ли верујете да су пред њом салутирали и генерали и краљеви? Не верујете?!

- Да ли вам је познато да је скоро 20 пута одликована за храброст, чак и од страних војсковођа? Није вам познато?!

Број Срба који ће вам рећи нешто више о Милунки Савић из рашког села Копривница код Јошаничке Бање, сем то да је била учесник ослободилачких ратова почетком 20. века које је Србија водила, спада у статистичку грешку, без обзира на године живота.

Не ради се само о лошем образовном систему који деценијама наопако направљен, већ и о интересовањима међ' Србима јер је данас срамотно и заостало ако се бавимо културом сећања и оживљавањем јунака из наше славне историје, а постало је модерно ако знамо трачеве са естраде, пратимо утакмице Лиге шампиона и Светског првенства... и слично.

Њени родитељи: мајка Даница и отац Раденко су имали четворо деце, односно поред Милунке имали су још две кћери: Миона, Славка и сина: Милан. Милунка је била најстарија, рођена на Видовдан 1892. године. Још као дете је била веома радна и оштроумна. Израсла је у стаситу и лепу девојку, али није била "луда да се уда".

Када је у Краљевини Србији у јесен 1912. године објављена општа мобилизација, јер су се хришћанске земље спремале за рат односно ослобађање од вишевековног робовања под Османлијама... био је велики (незабележен) одзив са 99,98%. Милунка је отишла на зборно место прерушена у мушкарца јер није хтела да пусти млађег брата, пошто је мислила да је нејак. Она се пријавила као Милун Савић.

Постала је тако припадник Другог пешадијског пука "Књаз Михаило", војна јединица која је била састављена од самих горштака. Са својим пуком у Моравској дивизији је послата на југ, односно према Македонији, пошто је код Куманова дошло до судара са турском Вардарском армијом под командом Зеки-паше...

Тако је започео и ратни пут наше хероине, која је учествовала у скоро свим биткама славног Топличког пука. Заредале су се битке са Турцима, па Бугарима, а онда и са Швабама... После Брегалничке битке јула 1913. године њена јединица добија титулу: "Гвоздени пук". Пред њима су непријатељи дрхтали и бежали главом без обзира када би чули да су они близу.

Тек када је Милунка у једној бици рањена, њени саборци су схватили да је она женско, пошто су раскопчали блузу.

Легендарни војвода Радомир Путник је хтео после Другог балканског рата да је пребаци у медицинско особље, али она није хтела ни да чује. Само ју је пушка занимала, а целу ствар је помогао четнички Војвода Војислав Танкосић, који је посаветовао Војводу Путника да Милунка иде у неку добровољачки одред јер се показала као добар ратник. Тако је и примљена код Војводе Вука...

Све време ратовања она није знала за страх. Једини пут да су јој ноге клецале јесте након Церске битке када су Аустроугари панично бежали према Босни. Тада је бесмртни Миливоје Стојановић Брка командант пука питао своје борце коме треба да се додели Орден Карађорђеве звезде са мачевима... а они сви у глас повикаше: "Милунка Савић!". Тако је на грудима наше Милунке заблистала медаља.

У борбама Колубарске битке децембра 1914. године Милунка се показала као прави бомбаш. После повлачења из Србије услед Тројне инвазије у зиму 1915. на 1916. бродовима је одведена у француску колонију Тунис (место Бизерта). А на Македонском фронту је она једне ноћи заробила чак 23 бугарска војника... На крају рата изашта је са чином наредника.

Француски официри су јој нудили да иде у Париз и да добија њихову војну пензију, што је она глат одбила. Није јој пало напамет.

У љубави није имала среће. Удала се за доста млађег Вељка Глигоријевића са којим има једну кћерку. Живели су у Мостару, а она радила у фабрици војне опреме. Развели су се када је он запоставио породицу пошто је премештен у Бањалуку.

Добила је нешто земље у бачком селу Степановићево, између Новог Сада и Врбаса. То имање је обрађивала са сестром Славком. Подигла је тамо и кућу. Прехрањивала је четворо деце, пошто је троје усвојила. Радила је тешке физичке послове.

У потрази за бољим условима живота дошла је у Београд, где су њене ратне заслуге брзо заборављене, па је радила у Хипотекарној банци као спремачица. Из свог завичаја је доводила децу коју је ишколовала, преко тридесет их је извела на прави пут.

У међуратном периоду обучена у шумадијску ношњу ишла је по целом европском континенту на обележавања везано са Велики рат.

У Другом светском рату није учествовала. А тек након 1945. добила је борачку пензију. Градске власти су јој доделиле стан на Вождовцу тек 1972. године на 4. спрату и то без лифта.

Упокојила се у свом стану 5. октобра 1973. године после трећег можданог удара. У Јошаничкој Бањи је њој први споменик направљен тек 1995. године. А други у Инђији 2018. године.

Из породичне гробнице њени посмртни остаци су 2013. године пренети на београдско Ново гробље и сахрањени у Алеји великана.

 

*    *   *

Дани Милунке Савић се у Јошаничкој Бањи су одржани већ пети пут за редом.

Обишли смо спомен собу у Јошаничкој Бањи и пешачили до њене родне куће у селу Копривница. На пешачењу до Милункине родне куће имали смо ту част да упознамо њене потомке (унуке), попричамо са њима и из прве руке чујемо каква је заправо она била.

- "Она је била изузетно весела жена! Анксиозна и депресивна стања су њој  била непозната. Шта је то уопште?!" - испричала нам је Мара, унука Милана, Милункиног рођеног брата.

- "Била је врло педантна и вредна. Када се вратила из рата, затекла је село скоро запуштено, дворишта и куће прљаве и неуредне.

- " Знаш Мумо (како су је звали у селу), сиротиња смо!"

На шта им је Милунка одбрусила:
- "Ако сте сиротиња, имате руке! Можете да оперете ствари, куће окречите, дворишта почистите! И тако их је све постројила и довела у ред. Сваки следећи пут када би у селу чули да Милунка долази, сви би се бацили на чишћење".

Замислите то страхопоштовање!

- "Постоји много људи на планети који би волели да смо сви као Милунка  Савић. Па и ја бих волела." - рече нам госпођа Мара.

Да, Маро, и ми бисмо то волели. Томе тежимо.

Наставља Мара даље:

- "Била је велики радник, оно што пет жена ради читав дан, то Милунка сама одради. Ако оне ископају један ред, Милунка ископа два упоредо и опет је предњачила. Жена невероватне физичке и менталне снаге.

Због честих упада Турака, пошто је Рашка била турска управа, знала је да пуца и пре него што је кренула у рат. Зато је ценила слободу изнад свега.

Једини пут кад сам је видела тужну, јесте када су њени ратни другови дошли у Копривницу и причали о војводи Бојовићу и тешке муке кроз које је пролазио за време Другог светског рата.

Тада је сагла главу растужила се и рекла: Е, мој војводо!".

Испричала је и да је сахрани Милунке Савић присуствовало једва тридесетак људи. Углавном родбина и нико други.

Дакле, била је тада испраћена на крајње јадан начин.

 

 

Јелена Ђоровић
14.10.2020.

 



ПРВИ СВЕТСКИ РАТ (1914-1918)

 Добруџанска битка - Логор Добој - Логор Јиндриховице - Мензел Бургиба - Колубарска битка

Шуцкори - Логор Арад - Сарајевски атентат - Зејтинлик - Церска битка - Аустроугарска монархија

Битка на Легету - Мојковачка битка - Топлички устанак - Солунски фронт - Албанска голгота

Горничевска битка - Освајање Кајмакчалана - Гвоздени пук - Сурдулица - Битка на Чемерну

Нежидер - Велики Међер - Улм - Болдогасоњ - Ашах - Валадново - Броумов - Маутхаузен

 

 

 

 

 

 



Посећено је: 152  пута
Број гласова: 15
Просек: 5,00
Оцените нам овај чланак:






JOSANICKA BANJA   DANI MILUNKE SAVIC   VELIKI RAT   MILUNKA SAVIC   GVOZDENI PUK   KOPRIVNICA  
PRVI SVETSKI RAT   AUSTROUGARSKI ZLOCINI   BUGARSKI ZLOCINI   HEROJI   JUNACI   SOLUNSKI FRONT  
MAKEDONIJA  


























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!