"На самом почетку Часнога поста, у њену прву недељу, наша света мајка Црква Православна обележава успомену на једну од њених великих победа, или како рече један Божји угодник, не само на једну победу и једног победиоца, него на дугу бројаницу од победа и читаву восјку победилаца".

У то име је Братство београдског Храма Светог Архангела Гаврила на Топчидеру најавило да ће тим поводом одржати једну литију, односно молитвену шетњу у ширем центру србске престолнице. Поред тога литија је свакако имала за циљ да пружи подршку не само вјерном народу у Црној Гори који мјесецима брани своје православне светиње од безбожичког и антиљудског режима Мила Ђукановића, него и у свим другим земљама гдје је наш народ угрожен: Јужна Србија (Вардарска Македонија), Косово и Метохија, западни и централни дијелови Босне и Херцеговине, Крајине...

Ми из Србског Светионика смо свакако често у Гавриловском храму, јер смо Дјеца неба, Оца Небеског... па нам није било тешко да и овај пут дођемо понесемо наше барјаке, наравно иконе су се подразумјевале... али новина је била велики транспарент У НАМА ЈЕ СРЦЕ ЛАВЉЕ МИ БРАНИМО ПРАВОСЛАВЉЕ, гдје смо на црногорској изворној тробојки ставили тај текст, али и ликове Његоша и Вукотића, два симбола праве исконске Црне Горе, какву су је преци вијековима стварали под Ловћеном, Дурмитором, Румијом, Чакором... долини Зете, Пиве и наравно око Боке Которске.

Дошли смо око 09:00 сати када је већ испред самог храма био ред људи који су чекали да уђу у Кућу Божју. Ту смо срели наше познанихе, парохијане овог храма на Топчидерском Брду. Црквена звона су већ звонила и најављивала јутарњу службу, тј. Свету архијерерску литургију коју су поред свештеника: Оца Јована, Оца Славка, Оца Илије, служили и други свештеници, као на пример Отац Александар.

Храм је био препун, али дословно препун. Видео смо и двије велике иконе, са ликом Светог Николаја II Романова, посљедњег православног цара... владара Руске империје почетком 20. стољећа, који је ради нашег народа жртвовао своју круну, државу, народ и породицу.

Хор Гавриловског храма је на тераси горе појао у славу Господа Исуса Христа, милина их је слушати. Приђе ми студент теологије Стефан који ме упита да ли сам све донио по договору, одговорих да јесам.

По завршетку литургије људи су остајали на пришешћу, а дио је излазио вани. Тако смо ми наместили барјаке и развили онај нови транспарент. Људи су нам прилазили, неко је сликао, а остали стајали иза.

На чело колоне је стао Стефан са другаром и носио црквене (литијске) барјаке... а иза њега Мирослав са црногроском краљевском заставом и још један момак са нашом тробојком.

Иза њих преко 350 људи, парохијана који су највећим дијелом носили иконе, које су понијели од куће. То и јесте била замисао Братства Гавриловског храма... без икаквих навијачких, екстремистичких, политичких порука, све оно што би противницима Православља и Србства дало некакав адут у руке да опале рафал критика на наш рад. Отац Славко и Отац Јован су такође били на самом почетку колоне скупа са својим парохијанима, онако како и треба.

Од храма смо се спуштали низ Хумску, па десно у Динарску улицу... затим у улицу Др. Милутина Ивковића. Имали смо пратњу, тј. помоћ Саобраћајне полиције Београда, које морам похвалити јер су били крајње професионални. У колони је било парова са дјецом, оних који нису ни у школу кренули.

То је свакако за похвалу, да дјеца од малена знају коме припадају.

Оно што је мени намицало осмех на лице јесте што је наш доца Витомир пјевао током литије духовне али и националне пјесме. Заиста, има ли шта љепше него када одјекује колоном оно што срце дира? Пјесме су нам биле: "Маријо славна", "Светосавска химна", "Ми смо деца неба", "Ој Косово, Косово", "Пећка кандила", "Онамо 'намо", "Ово је Србија, говоре гробови ратника" итд.

Литија је заправо била око стадиона ФК Партизан, како послије Стефан рече то је било први пут да је неко имао крсни ход на том мјесту, с обзиром да је деценијама до било сјециште комунистичких односно безбожничких синова, који су ту имали убиства политичких неистомишљеника и противника власти Ј. Б. Тита.

А касније је ту направљен стадион за потребе војске односно ЈНА.

Посље неких пола сата, вратили смо се код храма, гдје смо опет направили једну заједничку фотографију, док је Отац Јован свима онако очински одржао једну лијепу бесеједу... оно што се мени свидјело јесте његово наглашавање србских земаља, гдје су нам угрожени сународници.

Није то само Црна Гора, нажалост има их још.

Милан Чучковић
08.03.2020.

Хвала вам у име сестара и браће из Црне Горе који бране светиње једне нам цркве СПЦ. И како рече отац Јован, пробудуло се стадо.

Драго ми је што сам. био дио данашње литије и крсног хода.

НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ!

Драгоје Шћепановић
09.03.2020.

Хвaлa дрaгом Богу што нaс буди, што схвaтaмо штa je свeто и битно у овом нaшeм крaтком животу.

Ja сaм из Црне Горе и почeлa сaм мeђу првим литиjaмa у Бeрaнe, Мурино, Aндриjeвицу, Колaшин и тaj осeћaj нe би дaлa низашта, нити то врeмe зaмeнилa нисaчим.

Jучeрaшњa литиja, добро стe нaписaли тaмо "школски примeр" je зa свaку похвaлу.

Свимa сaм прeносилa у Црној Гори утискe. Било je фaсцинaнтно. Онaj мир и спокоj, a ипaк глaс до нeбa.

Вукица Ђукић
09.03.2020.