Тамо далеко, далеко од мора,
Tамо је село моје, тамо је Србија.

Тамо далеко, где цвећу нема крај,
Tамо су најдражи моји, тамо је мој завичај.

Тамо далеко, крај Саве и Дунава,
Tамо је радост моја, тамо је Београд.

Тамо где душман све руши и обара,
Тамо су моји двори, тамо је Колубара.

Тамо далеко, где сунце већ не сија,
Tамо је љубав моја, тамо је Шумадија.

Тамо где хладна протиче Морава,
Tамо ми икона оста, тамо је моја слава.

Тамо у брда Ђетине где је пут,
Tамо ми суза мајке, прелива сваки скут.

Тамо где Тимок поздравља Вељков-град,
Tамо ми спалише цркву, у којој се венчах млад.

Тамо где Дрина уништен кваси гај,
Tамо ми љубав оста, тамо је мој родни крај.

Тамо далеко, где цвета лимун жут,
Tамо је србској војсци, једини био пут.

Тамо далеко, где цвета бели крин,
Tамо су живот дали, заједно отац и син.

Без отаџбине, на Крфу живех ја,
Aли сам клицао увек, живела Србија!

Песма испевана на Крфу 1917. године