На дан кад си отишао, наш Ђеде мили,
ветрови су Гором Црном се смирили,
и заплака соко, сива птица горска,
утихнуше таласи и олуја морска.

Искрена се суза, Морачом пролила,
низ ту плаву реку, што те напојила,
зазвонише звона, горе са Острога,
за спас душе нашега, Ђеда милога.

На дан кад се племенита душа пресели,
у Рај покрај Господа, Бог се развесели,
запојаше Анђели песму Херувимску,
осмехну се лице и Исусу Христу.

За тебе се молимо, наш духовни оче,
и за твоју душу часни чудотворче,
славе те и кости, заспалих јунака,
са Косова, чекају душе наших предака.

Отвориће врата од Божијег Раја,
молитва што људе у истини спаја,
Помоли се за нас горе испред Бога,
са спас и васкрсење, србског рода свога.

Написа: Милан С. Марковић
Син Шумадије, 31.10.2020.