Честитамо Божић: Мир Божји, Христос се роди - www.srbskisvetionik.org.rs
Насловна

6. јануар 2020.


ЧЕСТИТАМО БОЖИЋ: МИР БОЖЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ


Поштовани посетиоци,

 

желимо да Вам од срца пожелимо све најлепше поводом Божића, рођења Христовог, једног од најрадоснијих празника наше Православне вере.

 

Проведите празнике у срећи, здрављу, љубави и добром расположењу са својим најмилијим.

Опростите Вашим дужницима, измирите се са онима са којима сте били у свађи, помолите се за здравље и душевни мир ваших најдражих, а покој душа оних који нису више са нама.

Пођимо у цркву, да запалимо свеће, да гледамо како гори бадњак испред цркве.

 

Запевајмо Божићне песмице, изговарајмо на глас "Оче наш", радујмо се животу јер је Божић и јесте симбол рађања, новог живота. 

 

 

Са сајта pravoslavlje.net, преносимо Божићне обичаје...

Уочи Божића, на Бадњи дан, пре него што се сунце роди, један од укућана оде у забран (шуму) и изабере дрво, које мора бити младо и церово. Пре него што замахне секиром, поспе дрво житом и назове му: "Добро јутро и честити ти Бадњи дан". Затим засече на два места да испадне ивер, и тај ивер узме са собом. Одсечено дрво окреше, однесе кући и то дрво се назива бадњак. Увече се оно наложи на ватру. Кад прегори, доњи се крај носи око торова и штала, а други, доњи крај оставља се за положајника. Због тога што се на тај дан пали бадњак и дан се зове Бадњи дан.

Обично се за бандњак мисли да порекло вуче од неког паганског српског обичаја. Међутим, порекло бадњака је много старије. Јевреји су имали празник Сјеница или Шатора, који је падао у јесен, и тада су они правили сјенице од лиснатих грана и под тим сјеницама боравили седам дана, у знак сећања на путовање јеврејског народа из Египта у обећану земљу. Црква је преузела тај празник, али је бадњаку дала нови смисао: грејући се око бадњака, укућани се загревају љубављу, искреношћу и слогом, а светлошћу његовом разгоне мрак незнања и празноверја, и озарују се и обасипају радошћу и миљем, здрављем и обиљем.

Божићна слама се, према народним обичајима, у кућу уноси заједно са бадњаком, распростире по главној просторији и не износи све време божићних празника. Она символизује сламу на којој је рођен Исус Христос. Сматра се да се уношењем сламе у кућу уноси и Божји благослов. Занимљив је и врло стар обичај да, кад се носи слама око куће, а која ће се по кући просути, неко од старијих квоца, а за њим иду деца и пијучу, док весели домаћин баца разноврсно жито, којим тобоже храни своје пилиће. Овај обичај има следећу символику: као што квочка под крилима прикупља своје пилиће и загрева их материнском љубављу, тако је и Христос дошао да све људе зближи и сложи у Црквену заједницу и загреје љубављу; а као што се пилићи хране житом, тако је и Он људе нахранио и напојио својом науком, јер је говорио: "Ко је гладан нека дође κ мени и ја ћу га нахранити, и ко је жедан нека дође κ мени да пије воде живе".

Овај дан за домаћина почиње зором, кад одлази на бунар или извор да захвати воду којом ће он лично замесити чесницу. Сви укућани су већ устали и обучени у свечану одећу са неким новим детаљем, први пута обученим јер ваља се за Божић нечим поновити, чекају домаћина да миробожају једни другима. Миробожање се обавља на следећи начин. Домаћин узме чашу с ракијом или вином, прекрсти се и каже "Мир Божији", а укућани такође држећи чаше са пићем одговоре "Да Бог благослови". Онда се отпије гутљај пића и ритуал се понавља, с тим што домаћин увек говори "Мир Божији" а укућани одговарају: "Да здрави будемо"; "Да жито роди"; "Да благо (стока) се умножи"; "Да нас срећа прати"; "Да нас болест заобиђе"; "Да рата не буде"; итд.



После миробожања поставља се свечана божићна трпеза, а то је време кад у кућу долази и положајник. Прва дужност положајника (негде га зову и Радован) је да пожели срећу, здравље и напретак домаћиновом дому. Зато он чим уђе у кућу, прилази ватри и крајем бадњака џара ватру да избију варнице и говори: "Оволико оваца и новаца, трмака и крмака, коња и волова, крава и телади, живота и здравља, среће и берићета и сваког напретка, нека да Бог!" или шта слично. Положајник дарује огњиште, тј. на крај огњишта с источне стране стави новац, мало поседи, попије (најчешће) врућу ракију, поздрави се и оде. На одласку и положајник се дарује, чарапама или пешкиром, јабуком или колачем који је испечен заједно са чесницом.

На Божићној трпези је обавезна печеница и све друге мрсне ђаконије које је домаћица припремила. Божић је у српској традицији породични празник и на овај дан се не иде у посете.

 

Свако добро и напредак у свему што радите.

 

МИР БОЖЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ!

 

 

Србски Светионик





Посећено је: 4607  пута
Број гласова: 15
Просек: 5.00
Оцените нам овај чланак:






PRAZNIK   CRKVA   BOZIC  


ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Срећан Божић: Мир Божји, Христос се роди