Честитамо Божић: Мир Божји, Христос се роди - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика од 12.11.2015

Данас: 139
Јуче: 359
Недељно: 3310
Месечно: 14000
Годишње: 63118
Укупно: 388284

Највише посета
25.8.2018 2808
























































5. јануар 2019.


Честитамо Божић: Мир Божји, Христос се роди


Поштовани посетиоци,

 

желимо да Вам од срца пожелимо све најлепше поводом Божића, рођења Христовог, једног од најрадоснијих празника наше Православне вере.

 

Проведите празнике у срећи, здрављу, љубави и добром расположењу са својим најмилијим.

Опростите Вашим дужницима, измирите се са онима са којима сте били у свађи, помолите се за здравље и душевни мир ваших најдражих, а покој душа оних који нису више са нама.

Пођимо у цркву, да запалимо свеће, да гледамо како гори бадњак испред цркве.

 

Запевајмо Божићне песмице, изговарајмо на глас "Оче наш", радујмо се животу јер је Божић и јесте симбол рађања, новог живота. 

 

 

Са сајта pravoslavlje.net, преносимо Божићне обичаје...

Уочи Божића, на Бадњи дан, пре него што се сунце роди, један од укућана оде у забран (шуму) и изабере дрво, које мора бити младо и церово. Пре него што замахне секиром, поспе дрво житом и назове му: "Добро јутро и честити ти Бадњи дан". Затим засече на два места да испадне ивер, и тај ивер узме са собом. Одсечено дрво окреше, однесе кући и то дрво се назива бадњак. Увече се оно наложи на ватру. Кад прегори, доњи се крај носи око торова и штала, а други, доњи крај оставља се за положајника. Због тога што се на тај дан пали бадњак и дан се зове Бадњи дан.

Обично се за бандњак мисли да порекло вуче од неког паганског српског обичаја. Међутим, порекло бадњака је много старије. Јевреји су имали празник Сјеница или Шатора, који је падао у јесен, и тада су они правили сјенице од лиснатих грана и под тим сјеницама боравили седам дана, у знак сећања на путовање јеврејског народа из Египта у обећану земљу. Црква је преузела тај празник, али је бадњаку дала нови смисао: грејући се око бадњака, укућани се загревају љубављу, искреношћу и слогом, а светлошћу његовом разгоне мрак незнања и празноверја, и озарују се и обасипају радошћу и миљем, здрављем и обиљем.

Божићна слама се, према народним обичајима, у кућу уноси заједно са бадњаком, распростире по главној просторији и не износи све време божићних празника. Она символизује сламу на којој је рођен Исус Христос. Сматра се да се уношењем сламе у кућу уноси и Божји благослов. Занимљив је и врло стар обичај да, кад се носи слама око куће, а која ће се по кући просути, неко од старијих квоца, а за њим иду деца и пијучу, док весели домаћин баца разноврсно жито, којим тобоже храни своје пилиће. Овај обичај има следећу символику: као што квочка под крилима прикупља своје пилиће и загрева их материнском љубављу, тако је и Христос дошао да све људе зближи и сложи у Црквену заједницу и загреје љубављу; а као што се пилићи хране житом, тако је и Он људе нахранио и напојио својом науком, јер је говорио: "Ко је гладан нека дође κ мени и ја ћу га нахранити, и ко је жедан нека дође κ мени да пије воде живе".

Овај дан за домаћина почиње зором, кад одлази на бунар или извор да захвати воду којом ће он лично замесити чесницу. Сви укућани су већ устали и обучени у свечану одећу са неким новим детаљем, први пута обученим јер ваља се за Божић нечим поновити, чекају домаћина да миробожају једни другима. Миробожање се обавља на следећи начин. Домаћин узме чашу с ракијом или вином, прекрсти се и каже "Мир Божији", а укућани такође држећи чаше са пићем одговоре "Да Бог благослови". Онда се отпије гутљај пића и ритуал се понавља, с тим што домаћин увек говори "Мир Божији" а укућани одговарају: "Да здрави будемо"; "Да жито роди"; "Да благо (стока) се умножи"; "Да нас срећа прати"; "Да нас болест заобиђе"; "Да рата не буде"; итд.



После миробожања поставља се свечана божићна трпеза, а то је време кад у кућу долази и положајник. Прва дужност положајника (негде га зову и Радован) је да пожели срећу, здравље и напретак домаћиновом дому. Зато он чим уђе у кућу, прилази ватри и крајем бадњака џара ватру да избију варнице и говори: "Оволико оваца и новаца, трмака и крмака, коња и волова, крава и телади, живота и здравља, среће и берићета и сваког напретка, нека да Бог!" или шта слично. Положајник дарује огњиште, тј. на крај огњишта с источне стране стави новац, мало поседи, попије (најчешће) врућу ракију, поздрави се и оде. На одласку и положајник се дарује, чарапама или пешкиром, јабуком или колачем који је испечен заједно са чесницом.

На Божићној трпези је обавезна печеница и све друге мрсне ђаконије које је домаћица припремила. Божић је у српској традицији породични празник и на овај дан се не иде у посете.

 

Свако добро и напредак у свему што радите.

 

МИР БОЖЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ!

 

 

Србски Светионик




Посећено је: 1289  пута
Број гласова: 10
Просек: 5,00

Оцените нам овај чланак:






























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена,
Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре,
кличе Србство: Устани Лазаре!

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те васкрсло Косово, најсветије поље Србиново!