Зову ме душе мртвих јунака - www.srbskisvetionik.org.rs
Песмарица

28. април 2020.


ЗОВУ МЕ ДУШЕ МРТВИХ ЈУНАКА


Ноћу кад очи, уморне склопим
Ја често чујем из густог мрака
Како ме озго' са неба зову
Гласови мртвих србских јунака.

И синоћ ево у касне сате
Из таме ријеч, прену ме тиха
"Дал' можда можеш, пјесниче брате
И за ме пола, написат стиха".

 

Отворих очи, погледах горе
ђе мјесец сјајни у тами гори
Ту видјох једног витеза младог
А он настави, вако да збори.

 

"И ја сам поља, газио смрти
ђе младост косе, душмански меци
Па својим пером, ријечи двије
У пјесми некој, и за ме реци.

Иван ми име, крштено бјеше
И једног дана, ђе битка пламти
Храбро сам пао на браник Србства
Али то данас, мало ко памти".

За њиме глас ми довикну други
" И за ме пјесниче, ријеч, двје кажи
И ја сам осто на бојном пољу
Слобода србска, жртве ђе тражи.

У земљи Босни, свом роду служећ
Пао сам једне ледене зиме
Ни петнаест љета, нијесам им'о
Споменко Гостић, бјеше ми име.

Сироче бијах, без иког свога
И пушка бјеше од мене виша
Али сам ипак, с вјером у бога
У сваку битку, медј' прве иша' "

Тада глас трећи, пун туге неке
До мене дође из густе таме
"Пјесниче епски, богом те кумим
Дај ријеч једну, реци и за ме.

Римама својим, у пјесми некој
Искуј ми вјечни ловор од злата
Јер мало ко се, сад сјећа брате
Нас што смо били хероји рата"

 "Како се зовеш?", ја га запитах ,
"У коме страшном пао си рату?
Јесил' на мегдан пркосно стао
Шиптару клетом или Хрвату?

Ђе ти је груди, разнио метак
У којој роде, пао си бици
Дал' на бранику, Косову славном
На хладној Дрини, ил' љутој Лици.

"Био сам тамо, ђе храбро гину
Дјеца што србству, бијаху вјерна
Кошаре клете, са крвљу залих
А име моје је Тибор Церна".

Ту грешна душа, стаде да боли
А горка суза из ока кану
Као да неко, грумен ми соли
Стави на свјеже задату рану.

Туга ми срце ледом окова
Док сам се клањ'о, његовој сјени
Све док из мрака, поново зачух
"Пјесниче брате и нас помени.

И ми смо своје животе дали
ђе јече бојем, поља и кланци
Срђан и Бобан, име нам бјеше
Војници србски, браћа близанци.

И брат нам трећи, са нама спава.
Плаветно небо, ђе боје дуге
Ми кад смо душу, предали Богу
Он је за нама, умро од туге

Ни отац дуго издрж'о није
Смрт га је наша, вукла за собом
Још само стара остаде мајка
Да вјечно плаче над нашим гробом"

Душу ми ријеч, уједе ова
Снажно, ко чељуст гладнога вука
У машти својој старицу видјох
Над својом мртвом, дјецом ђе кука,

А у том часу, ко морска плима
Туга ми нека проструја тјелом
За вама синци, што србске земље
Са својом крвљу, залисте врелом.

Читаву ноћ сам, скрхан од бола
У своме срцу, пјесничком јец'о
Жалећ' што све вас, нијесам мог'о
У пјесме своје споменут дјецо.

Жалећ што као, оштрица мача
Није ми оштра пјесничка мис'о
Жалећ што немам  хиљаду пера
С којим бих сваког, од вас опис'о!


 

 

Наиса: Славко Перошевић
пјесник из Шавника





Посећено је: 1582  пута
Број гласова: 35
Просек: 5.00
Оцените нам овај чланак:






PATRIOTIZAM   OTADZBINA   HEROJI   JUNACI   IVAN VASOJEVIC   JAGUAR   SPOMENKO GOSTIC   BRACA MILIC   PEROSEVIC  


ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Поносна Србкиња

Камен земље Србије

Мојковац 1916 - Крвави Божић

Ко је Србин

Србинова молитва

Устанак у Такову