Све се Швабе плаше бајонета,
див јунака, што их води Степа,
тог војводе Солунскога кова,
светле тачке, крста Србинова.

Када беху битке поврх Цера,
Степановић Угаре потера,
све од Шапца и врха планине,
до плаветне воде реке Дрине.

Грмели су топови и пушке,
опадале августовске крушке,
тресла се тад ова земља  цела,
за слободу што је пожелела.

Под командом Војводе су Степе,
пале жеље душманове клете,
Не даде тад ни стопу Србије,
за слободу, љуте битке бије.

Још увек је у сред Кумодража,
родна кућа и вечна му стража;
Успомена на српског Војводу,
што Србима донесе слободу.
 

Милан С. Марковић
27. април 2020.