Захвлалност Мирославу Копривици Бањанском - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 191
Јуче: 908
Недељно: 4.636
Месечно: 22.832
Годишње: 211.847
Укупно: 746.062

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у октобру

Извештај са Кумановског парастоса у Београду 27.10.2019

Извештај из Тополе 12. и 13. октобар 2019

Извештај из Јошаничке Бање 12.10.2019

Посета манастиру Рача 06.10.2019

Наша четврта година рада: Шта смо урадили

Поетско вече у Нишу септембар 2019

Извештај из Братунца 20.10.2018

Извештај са Куманова 21.10.2018

Извештај са трибине у Нишу 10.10.2018

Извјештај из Игришта 03.10.2018

Извештај из Јошаничке Бање 06.10.2018

Наша трећа година рада: Шта смо урадили

Осам стотина србске државности у Коларчевој задужбини 28.10.2017

Извештај из Куманова 22.10.2017

Извештај из Борче 15.10.2017

Посета Галерији САНУ у Београду 11.10.2017

Најава: Четврти Колубарски марш биће 10. децембра 2017

Извештај из Јошаничке Бање 7.10.2017

Извештај из Игришта 3.10.2017

Наша друга година рада: Шта смо урадили

Извештај из Горњих Лесковица 30.9.2017

Извештај са 61. београдског сајма књига 30.10.2016

Извештај са парастоса србским жртвама Откоса у Београду 29.10.2016

Путовање на Космет у октобру 2016. године

Извештај са промоције књиге Хроника прогнаних у Београду 20.10.2016

Парастос за србске жртве Госпића у Београду 16.10.2016

Извештај са промоције књиге Хероји отаџбине у Београду 27.9.2016

Наша прва година рада: Шта смо урадили

Извештај са парастоса српским жртвама из Госпића у Новом Београду 18.10.2015

Извештај са Колубарског Марша 14.12.2014

Основано је удружење Србски Светионик

Извештај са Шестог Церског марша, 16.8.2015



10. јун 2020.


Захвлалност Мирославу Копривици Бањанском


Јутрос неђе у цик зоре,
С машинама ђаво крену,
Да у Улцињ конак сруши,
У акцију припремљену.

Даковићи из Никшића,
Кренуше пут плавог мора,
С машинама док их гледа,
Православна Црна Гора.

Радницима не говоре,
Куда то их јутрос воде,
Док се народ србски бори,
За минимум од слободе.

Па и они подигли се,
Да Божију цркву гоне,
Да покажу Богу да су,
Следбеници од сотоне.

Ту гдје куће без дозволе,
Ко печурке мале ничу,
Јутрос су се намјерили,
Да монашки конак мичу.

Да ударе на темеље,
И да конак цркве здробе,
А сви знамо за шта су им,
Све подмукле ово пробе.

Кад дођоше пред конаке,
Ту на Медитеран плави,
Угледеше гдје се конак,
За монахе Србске прави,

И радници кад видјеше,
Шта то газде од њих траже,
Сташе сложно као један,
Да се права ријеч каже.

Ту Мирослав Копривица,
Међу њима први стаде,
Запита их дал' то људи,
И вјерници прави раде?

Рече нећу прић' багером,
Чак ни близу ја конака,
Па сад макар умро овдје,
Са мјеста се не помака.

Нисам луд да то чиним.
То не иде ми од куће,
А за ово недјело вам,
Црна Гора данас чуће.

Ја нијесам човјек што би,
Ударио на свог Бога,
И на конак манастирски,
Часног свеца из Острога!

На светињу не бих никад,
Подигао своју руку,
Па да носим кроз вријеме,
Проклетство и страшну бруку.

Ја нијесам син ђавола,
Него витез србског рода,
Важнија од коре љеба,
Вјера ми је и слобода!

Узор су ми витезови
Свечеви и часна раја,
А не стока безбожничка,
Историју што прекраја.

Па радите шта хоћете,
Како вам је души воља,
Ја нијесам против цркве,
Нити против богомоља.

Ту се молим, ту сам крштен,
Ту на службу идем свету,
Зар да рушим ово право,
Парче неба у свијету.

Да пљунем на традицију,
Да пљунем на своје претке,
Џаба вам је уноформа,
Што носите за пас метке.

То вас неће одбранити,
Нит спасит’ од казне тешке,
Остављам вас безбожници,
И за Никшић идем пјешке!

А за њиме и други су,
Одбили то наређење,
Док командир пун бијеса,
Тражио је извршење.

Копривица Миро крену,
А командир за њим виче,
Мирослав се не окреће,
Нема са њим више приче.

А Даковић одмах Марко,
Ту ускочи у машину,
И постао противник је,
Са небеса Божјем сину.

И потпис'о сам је себи,
Ископање и невољу,
Што Божију цркву дира,
Часне оце, богомољу.

Зато нека свима примјер,
Копривица буде Миро,
Што је као частан човјек,
Вјечни живот јасно бир’о.

И упис’о у књигу се,
Спаса вјечнога живота.
Јер за њега ово је јесте,
Божја стаза и Голгота.

А старији добро памте,
Махмутовић старог Иса,
Што на Ловћен у књиге се,
Историјске већ уписа'.

И то сви нек сада знају,
Да је стаза што нас води,
Уска, пуна трња, замки,
Али води ка слободи.

И показа Копривица,
Да велики јесу мали,
Од неправде да су јачи,
Православни идеали.

Сврста се у ону војску,
Господа са неба Христа,
Па му душа као драгуљ,
Скупоцјени данас блиста.

Спрам онијех рушитеља,
На стуб срама који стоје,
Што немају грама стида,
А Господа се не боје.

Лицемејери пред манастир,
К'о вјерници слике праве,
А овамо чим одмакну,
Православну цркву даве.

Зато нека виле плету,
Копривици ореоле,
И свим оним који више,
Цркву него круну воле.

Јасно, тачно и са петљом,
Копривица оштро рече,
Снагом воље, снагом ума,
Безбожнике сасијече.

Упамтиће, причаће се,
Још о томе много дана,
О часноме Копривици,
И витезу из Бањана!


 

Написа: Бојан Горановић
10. јуна 2020.





Посећено је: 414  пута
Број гласова: 20
Просек: 5,00
Оцените нам овај чланак:






CRNA GORA   SRBSKA SPARTA   LITIJE  


ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Подршка браћи у Црној Гори 12.01.2020

Два погледа
























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!