Зову ме душе мртвих јунака - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 48
Јуче: 1.008
Недељно: 3.391
Месечно: 19.831
Годишње: 16.565
Укупно: 825.898

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у јануару

Подршка браћи у Црној Гори 12.01.2020

Извештај са петог Мојковачког марша 08.01.2020

Извјештај из Братунца 05.01.2020

Извјештај са Новог гробља 05.01.2020

Извештај са Новог гробља 20.01.2019

Концерт Појаца у Коларчевој задужбини 12.01.2019

Извештај са обележавања Мојковачке битке у Београду 06.01.2019

Уручење златне медаље Валентини Ђорђевић

Венци за србске војводе 20.01.2018

Извештај са Коларчеве задужбине 12.01.2018

Честитка браћи преко Дрине за 26. рођеднан

Извештај са Мојковачке академије у Београду 08.01.2018

Извештај са Новог гробља 07.01.2018

Извештај са Банстола 02.01.2018

Извештај из Баранде 28.01.2017

Крајина, Косово и Метохија у крилу Светосавља 26.01.2017

Извештај са парастоса србским жртвама Масленице у Београду 22.01.2017

Филм за плакање: Споразум

Полагање венца на гроб сердара Јанка Вукотића 07.01.2017

Радна акција за паковање књига у удружењу Ћирилица

Крајина, Косово и Метохија у крилу Светосавља 24.01.12016

Извештај са Свечане Академије у Сава Центру 18.01.2016

Извештај из Мојковца 7.1.2016



28. април 2020.


Зову ме душе мртвих јунака


Ноћу кад очи, уморне склопим
Ја често чујем из густог мрака
Како ме озго' са неба зову
Гласови мртвих србских јунака.

И синоћ ево у касне сате
Из таме ријеч, прену ме тиха
"Дал' можда можеш, пјесниче брате
И за ме пола, написат стиха".

 

Отворих очи, погледах горе
ђе мјесец сјајни у тами гори
Ту видјох једног витеза младог
А он настави, вако да збори.

 

"И ја сам поља, газио смрти
ђе младост косе, душмански меци
Па својим пером, ријечи двије
У пјесми некој, и за ме реци.

Иван ми име, крштено бјеше
И једног дана, ђе битка пламти
Храбро сам пао на браник Србства
Али то данас, мало ко памти".

За њиме глас ми довикну други
" И за ме пјесниче, ријеч, двје кажи
И ја сам осто на бојном пољу
Слобода србска, жртве ђе тражи.

У земљи Босни, свом роду служећ
Пао сам једне ледене зиме
Ни петнаест љета, нијесам им'о
Споменко Гостић, бјеше ми име.

Сироче бијах, без иког свога
И пушка бјеше од мене виша
Али сам ипак, с вјером у бога
У сваку битку, медј' прве иша' "

Тада глас трећи, пун туге неке
До мене дође из густе таме
"Пјесниче епски, богом те кумим
Дај ријеч једну, реци и за ме.

Римама својим, у пјесми некој
Искуј ми вјечни ловор од злата
Јер мало ко се, сад сјећа брате
Нас што смо били хероји рата"

 "Како се зовеш?", ја га запитах ,
"У коме страшном пао си рату?
Јесил' на мегдан пркосно стао
Шиптару клетом или Хрвату?

Ђе ти је груди, разнио метак
У којој роде, пао си бици
Дал' на бранику, Косову славном
На хладној Дрини, ил' љутој Лици.

"Био сам тамо, ђе храбро гину
Дјеца што србству, бијаху вјерна
Кошаре клете, са крвљу залих
А име моје је Тибор Церна".

Ту грешна душа, стаде да боли
А горка суза из ока кану
Као да неко, грумен ми соли
Стави на свјеже задату рану.

Туга ми срце ледом окова
Док сам се клањ'о, његовој сјени
Све док из мрака, поново зачух
"Пјесниче брате и нас помени.

И ми смо своје животе дали
ђе јече бојем, поља и кланци
Срђан и Бобан, име нам бјеше
Војници србски, браћа близанци.

И брат нам трећи, са нама спава.
Плаветно небо, ђе боје дуге
Ми кад смо душу, предали Богу
Он је за нама, умро од туге

Ни отац дуго издрж'о није
Смрт га је наша, вукла за собом
Још само стара остаде мајка
Да вјечно плаче над нашим гробом"

Душу ми ријеч, уједе ова
Снажно, ко чељуст гладнога вука
У машти својој старицу видјох
Над својом мртвом, дјецом ђе кука,

А у том часу, ко морска плима
Туга ми нека проструја тјелом
За вама синци, што србске земље
Са својом крвљу, залисте врелом.

Читаву ноћ сам, скрхан од бола
У своме срцу, пјесничком јец'о
Жалећ' што све вас, нијесам мог'о
У пјесме своје споменут дјецо.

Жалећ што као, оштрица мача
Није ми оштра пјесничка мис'о
Жалећ што немам  хиљаду пера
С којим бих сваког, од вас опис'о!


 

 

Наиса: Славко Перошевић
пјесник из Шавника





Посећено је: 510  пута
Број гласова: 15
Просек: 5,00
Оцените нам овај чланак:






PATRIOTIZAM   OTADZBINA   HEROJI   JUNACI   IVAN VASOJEVIC   JAGUAR  
SPOMENKO GOSTIC   BRACA MILIC   PEROSEVIC  


























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!