Зов карауле у Шабцу 17.2.2017 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 115
Јуче: 411
Недељно: 3.113
Месечно: 16.726
Годишње: 38.901
Укупно: 848.234

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у марту

Извјештај са помена за сарајевске Србе у Београду 15.03.2020

Обележавање 20 година од НАТО агресије

Обележавање 15. годишњице Мартовског поргома у Београду

Посета нишком удружењу РВИ и породицама палих бораца 05.03.2019

Вук Петровић: Како сам провео зимски распуст

Зов карауле у Инђији 24.03.2018

Извештај из Ниша 18.03.2018

Извештај са парастоса за жртве Мартовског погрома 17.03.2018

Извештај из Новог Сада 15.03.2018

Извештај са парастоса жртвама НАТО агресије у Београду 24.3.2017

Обележавање 13. годишњице Мартовског погрома у Београду

Извештај са парастоса жртвама Мартовског погрома 17.3.2016

Извештај из Ваљева 6.3.2016



18. фебруар 2017.


Зов карауле у Шабцу 17.2.2017


Наша историја је препуна хероја. Ми не треба да измишљамо неке супермене, као што то ради холивудска индурстрија лажи већ деценијама. Док они имају имагинарне хероје попут Џона Вејна, Рамба, Рокија, Терминатора и сл. Ми само током 1990-их година, када су на Балкану вођени ратови за истребљење Срба и отимачину вековног србског етничког простора, имамо на стотине: Милан Тепић, Зоран Боровина, Драгиша Стефановић, Сале Медаковић, Вељко Миланковић, Раде Радовић, Вељко Раденовић, Бошко Перић, Раде Галинац, Мићо Влаховић и др.

Поред ових набројаних свкакао спадају оних стотинак момака узраста од 18-24 године, који су 1998-1999 били на југославенско-албанској граници, у рејону карауле Кошаре. Тамо су се борили часно против удружених снага, које су сачињавали албански терористи из редова ОВК, амерички маринци, специјалци британског САС-а, припадници Легије странаца и војници Републике Албаније. Агресија на СР Југославију је почела у септембра 1998. из тог правца где су биле Кошаре. Наредне године, видећи да бомбардовање Србије и Црне Горе не доноси жељене резултате, НАТО пакт покренуо је копнену инвазију 9. априла 1999. са најмање 2.000 солдата.

Неких 108 момака колико је било на том положају остали су више од 48 сати са мало хране и још мање муниције, одсечени од команде, самим тиме и од цивилизације, јер сама караула се налази на планинском венцу Проклетија, где владају сурови услови живота. Наредних дана било је слабо помоћи, али они су истрајавали. Нису се плашили смрти, нити су уопште размишљали о повлачењу и предаји. Они су знали ако ту агресори продру, да ће Космет бити подељен на пола, а онда и Србија може бити угрожена.

Све док Ненад Милкић није написао први роман из трилогије "Последња стража", пре 3 године, ретко ко је знао за ове ствари. Са том књигом он је побудио духове на Балкану. Од тада је све чешће почело да се пише о тој фамозној караули, а да зло буде веће, почели су да се јављају "хероји", сви они који су километрима били далеко од саме карауле док је тамо прштало на све стране, док су младићи полагали животе на олтар отаџбине.

Знам да сам већ био пре два месеца у Новом Саду на промоцији књиге "Зов карауле" где сам упознао и аутора и његове другаре: Цицибана, Јоцу, Маљаха, Меденицу... али нешто ме вукло у Шабац, да поново чујем причу о дивјунацима. Нисам хтео да кажем Ненаду да долазим то вече у Шабац, него сам само Богију рекао да ћу доћи са другаром Марканом. Ненад се није пуно изненадио, јер како и сам рече да је по сликама закључио да сам ја често у Поцерини. Јест вала, ја то и не кријем.

Стигосмо пола сата пре промоције у Шабац, и нађосмо паркиг брзо. А салу Културног центра града Шабца смо малко помешали, не због нас самих већ што нам тамошњи локалци лоше објаснише. На улазу сретосмо позната лица, јер се знамо са наших маршева: Церски и Колубарски.

Сала где је промоција одржана била је пуна. Чак су опет људи стајали, било је преко 120 људи присутно. Дошла је и екипа ТВ Шабац да сними прилог.

За главним столу били су Божа Катић у име домаћина, аутор Ненад Милкић, новинар Меденица, хероји са Кошара Цицибан и Шмига. Вокални део су одрадиле млађане сестре Трифуновић. Чуо сам их већ летос тамо у школи у Текеришу, али су сада пуно боље звучале, вероватно због озвучења. Један човек је читао одломке из књиге, али за кратко. Због техничких проблема читање одломака књиге је преузео Катић.

Први је реч добио новинар Меденица, човек који је први од нас Срба отишао на караулу Кошаре, после 1999. где су се Албанци заклели да србска нога више неће крочити. Причао је о дивјунацима са карауле, о њиховом завету и успоредио је то херојство са оним што су наши преци давно урадили на Мојковцу, Солунском фронту, Церу, Колубари...

Након њега присутнима се обратио Цицибан. Војник СР Југославије који није хтео да прича о самој књизи, већ је само потрврдио аутентичност написаног штива. Причао је како се сада јављају "хероји", који би да приграбе парче славе, а он и његови другари их нису сретали онда када су били тамо под непријатељском ватром.

Јовица Шмигић, спољни момак карауле Кошаре, који је својим камионом довозио јунацима храну и све потребштине. Није могао да прича, понеле су га емоције, па је Цицибан уместо њега рекао још пар речи.

На крају Ненад Милкић устаје да каже пар речи. Устао је из поштовања што двадесетак људи стоји, јер је сала пуна била. Причао је како је започео писање књиге. Шта га је толико вукло да исповести дивјунака и њихових породица преточи у роман.

После саме промоције није било пуно питања. Само једно, а тицало се тога да ли је тадашњи потпуковник Љубомир Ђурковић био на Кошарама, уз све то и комадант. Није добијен потврдан одговор.

Након промоције уследила је куповина књига и потписивање аутора. Добро одрађено, морам да признам. Истина мора да изађе ван, доста је било сакривања. Бар сада постоје и ови алтернативни медији и друштвене мреже да пробију информативну блокаду, где сам се годинама сервира: "Ваше право да знате све".

 

Хероје нисмо и нећемо да заборавимо!

 

Милан Чучковић
18.2.2017.



ЗЛОЧИНИ И РАТ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ 1998-1999

Битка за Кошаре - Старо Грацко - Кафић Панда - Клечка - Радоњићко језеро - Рамуш Харадинај

Жута кућа - Отето Косово - Крај - Истине и лажи - За ким звона не звоне  - Јована - Рат за Космет

Енклава - Хероји пилоти - Ратна прича - Љиљана Жикић - Слађана Станковић - Кос. Митровица

Паштрик - Воз - Соколови - Вељко Раденовић - Отац Харитон - Горан Шаћировић - Браћа Милић

Приштина - Лапушник - Ликовац - Кукеш - Рустем Мустафа - Хашим Тачи - Агим Рамадани

 



Посећено је: 2310  пута
Број гласова: 15
Просек: 5,00
Оцените нам овај чланак:






ZOV KARAULE   NENAD MILKIC   SABAC   KOSARE   KOSMET   KOSOVO  
METOHIJA   SVETA ZEMLJA   ALBANSKI ZLOCINI  


























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!