Данас се Господу представио Митрополит црногорско-приморски и Егзарх пећког трона г. Амфилохије Радовић.

Оно што Амфилохија сврстава међу свеце јесте управо 1999. љето Господње, када је уз благослов Патријаха Павла походио на Свету земљу, наше пресвето Косово и Метохију, упркос томе што су се наша Војска и Полиција повукле према Војно-техничком уговору из Куманова.

Тамо је био сведок невиђених злодела албанских терориста над Србима цивилима, уз неме погледе војника КФОР-а.

Он је тада сахрањивао нове косметске мученике и служио им опело испраћајући их у Царство Небеско.

Милан Чучковић из Београда

Јутрос нас је напустио и у царство небеско се преселио један од највећих после Св. Патријарха Павла, духовник, мудрац, стуб цркве и нације, духовни просветитељ и предводник народа Српског, мало је било таквих и све их је мање данас.

А су чим и са ким ћемо сад пред Милоша, Лазара, Карађорђа, Његоша и остале Српске светитеље.

Царство му небеско.

Милан Лапчевић из Ниша.

Љетос смо били гости у Улцињу и на Бриској Гори код наших добрих домаћина аврамовског гостољубља, оца Синише и сестара манастира Светог Василија Острошког. У том нестварном дану испуњеном благодаћу, напојили смо се Живе Воде, надисали Слободе, намирисали Људства, нагледали Љепоте.

Стекли смо дивне пријатеље поред разрушеног манастирског конака на бријегу изнад Бојане, који не само да су својом кучком крвљу потомци Марка Миљанова, него би својим дјелима комотно могли стати у неко проширено издање његових Примјера чојства и јунаштва.

Тај дан је био предукус Царства небеског. Успомену на њега чувам као залог да кад се вријеме преточи у вјечност, да ће се то јунско поподне продужити у вјечни незалазни Дан.

Дан када ћемо бити удостојени да опет слушамо нашег Ђеда како храбри свој народ, тепа му и кори га, плаче и пјева с њим.

Ђеде, хвала ти за све.

Алексантар Млађеновић из Сребренице

"Благо оном ко довијека живи имао се рашта родити"

Татјана Попов из Суботице

Почивај у миру Ђеде наш.

Мирослав Митић из Опова

Ослободилац, наш “Ђедо”, да ли су руке моје биле заслужне?

Вјечнаја памјат.

Ђорођо Шувајло из Сиднеја

Зла времена памте се по онима најбољима и највећима међу нама, који су љубав, вера и нада, који су храброст и светлост.

Царство небеско!

Александра Кекић из Београда

Највеће световно име после Патријарха Павла у новијој српској историји, митрополит Амфилохије преселио се у небеску Србију.

Вечна ти слава и хвала, ђеде!

Никола Михајловић из Рашке

Радуј се Амфилохије, чувару светиња и Христове Цркве, четовођо православног рода нашега.
Радуј се молитвениче, што сузама својим окропи деценијама суву земљу и крш,
Из којих изниче многоструки род за наредна покољења.
Радуј се, јер сунце Светосавља опет засија
Над колевком Немањића;
Размакоше се облаци из којих деценијама падаху пустошне кише људске мржње и зла,
По земљи раније познатој по роду светости, чојства и јунаштва.
Радуј се, јер измоли време за повратак Ловћенске капеле за свога живота.
Радуј се, јер се твојим молитвама разбежаше стражари и падоше врата и ланци са тамнице
да изађу утамничени Богородица Филеримоса
И мошти твог и нашег Ловћенског Тајновидца.
Радуј се, јер нас научи шта је сила молитве којом демону саби рогове.
Радуј се свети Ђеде наш, дико наша, Мојсеју наш,
Радуј се у векове векова,
Амин!

Татјана Ћосовић

"Што је љубав дубља то је човек издржљивији,што је издржљивији,то је челичнији у добру.

Врлина крста се претвара у ослобађајаћу силу нас самих;она изгони страх од привида и распламсава у човеку благодат,смелост и непобедиву храброст" - Митроп. Амфилохије.

Нек ти је лака земља Ђедо.

Марјан Петраску из Петровграда

Црквена звона звоне широм црне горе отишао је ђедо.

Почивај у миру.

Радивоје Поповић из Новог Сада

Оде ђедо код св. Василија, да им се заједно молимо. Оде ђедо, остави нам у аманет цркву на Ловћен да направимо. Оде ђедо, а Кучи су га много вољели!

Оде ђедо кад је вратио вјеру Црној Гори. Оде ђедо кад потамани све демоне и остави рај за собом.

Вјечно царство небеско ђедо наш!

Племе Кучи

Молите се Богу за нас грешне. Збогом ђедо, вечна ти слава и хвала.

Тужан дан за све Србе широм света.

Драган Милетић са Иванице

Није човек оно што се може сместити у један гроб,но оно што се не може сместити ни у васиону!

Вечна слава владики Амфилохију у царству небеском заједно са свим српским светитељима.

Амин!

Мирослав Вишњић из Инђије

Свети Сава му се радује данас. Радосно га прима у заграљ свој. Збори му да је чувао и сачувао свету Цркву.

Господу Богу у наручје и Сабору српских светитеља га предаје. Свети Митрополите Амфилохије моли Бога за Српство твоје.

Василије Јовановић из Београда

Душа твоја сада нек' се вине,
Творцу  своме, да краси небеске висине.
Драги Ђедо, ти си витез био,
Православље животом бранио.
Дочека те Свети Василије,
Народ сузе за тобом не крије.

Благо нама, наш си понос, наша дика
Сад пред Богом имамо још једног молитвеника.

Срђан Богдановић из Београда

Водио си Божје људе који се нису бојали своје судбе, чистом вером и речју тихом, благом, задојену Христом. Био си и остао узор широм српске свете земље своме стаду, понос, слава и утеха. Слава Богу што угледасмо живог Светог у свом веку! Небо ти је данас закуцало, земаљско си све предао и себе целог дао у Божје руке.

Сачувај му, Боже, цркве и све свето српско што је и не дај, Боже, свето православље без Њега да нам униште! Дај, Боже, светиње часно да принесе наш пастир и пред Твој престо, мили Боже, у свети Твој рај да узнесе!

Владико, Пастиру, Ђеде, За тебе се моли Српство и распето Косово! Вечна ти слава и хвала!

Јована Новаковић из Београда

Проглашавам недјељу 1. новембар за Дан жалости у Будви.

Марко Бато Царевић, начелник будванске општине

"Твоје душе, ми смо бројаница,
Твоја дјеца, твоја породица,
Збогом, оче, путуј дому своме,
Вјечан помен у Царству вјечноме."

Марко Јелић из Ваљева

''Али, чим се крсним знаком знаменов’о,
нема тога ко га није каменов’о..''

Мирјана Радовић из Београда

Нека му Бог молитвама Светог Василија Острошког подари рајска насеља и вечни живот у Христу кога је толико цео живот љубио и служио.

Ђедо мој, недостајаћеш нам и моли бога за нас грешне.

Ајде благо мени.

Милан Маринковић из Ниша

Добили смо још једног молитвеника и светитеља пред престолом Господњим.

Васељено тугуј. Небеса, радујте се!

Никола Мијушковић из Никшића

Донио си слободу својој Цркви, мирио и окупљао свој вољени народ.

Владико, надо наша, царство ти небеско!

Саучеће народу православном. Тугујте али се и радујте, јер ће нас наш ћедо држати на окупу и чувати од свакојаког зла.

Слава ти и хвала, свети наш.

Александар Мрдак из Мојковца

Срби су Митрополита Амфилохија сматрали за јединог и правог наследника Патријарха Павла. А он је достојно, часно и поштено водио свој српски народ.

Данас су Срби изгубили свог духовног пастира, јединог човека који се у овом тешком времену молио за свој народ.

Многи су га представили као терористу, чак су га из Србије поједине продане душе окривиле за "попову револуцију" у Црној Гори. А из његових уста речи мржње никада нису изашле.

Ово је тужан дан за српски народ, тужан дан за цео православни свет. У Србији можда неће бити дани жалости, можда застава неће бити спуштена на пола копља, али ће Срби вечно жалити за својим Ђедом.

Вечна ти слава ЂЕДЕ.

Дејан Митић из Опова

Душа Ти царевала дико рода свога!

Бошко Шћекић из Бијелог Поља

У љетопис опширни вјечности, јутрос се уписало Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски, митрополит црногорско-приморски, зетско-брдски и скендеријски и егзарх светог трона пећког, Г. др Амфилохије.

Данас је дан општесрпске жалости за општељубљеним владиком и духовним пастиром Црне Горе и свеколиког српског народа, жалости за највећим ауторитетом и највећом личношћу која је ходала међу Србима у XXI вијеку.

На Небу Ти душа царовала
Ка' Ти име на земљи царује.

Раде Црногорац из Београда

Опрости нам честити Владико на сузама нашим јер данас смо слаби,нисмо јаки...Данас је Твоја ''војска'' капитулирала.Данас плачу и мајке и очеви костију које сте сакупљали по Косову, плачу за Вама Егзарху светога трона Пећкога.

Нека Вам наше сузе и туга,не ремете мир у Царству Небеском вољени Митрополите.

Удружење "Снага Српских Оцила" 

Данас плачу твоја Подгоричка ђеца, а ти си плакао деценијама над Црног Гором, али су је твоје свете сузе и умиле.

Васељено тугуј, радујте се Небеса.

Миливоје Брџовић из Подгорице

"Али чим се крсним знаком знаменов'о,
Нема тога ко га није каменов'о;
И то камење поста му имање,
Сваки камен њему, један Христу мање."

Милан Бајкић из Смедерева

Светитељи наши, радујте се заједно у Царству небеском, чувајте нас отуд, као што сте нам на Земљи били пастири.

Вукица Ђукић из Београда

И даље ћемо играти по твојим тоновима...
Хвала ти на свему, свети ђеде!

Зоран Ћирић из Београда

Ако је неко научио себе и нас у данашњем времену да без Крста нема Васкрсења, онда је то наш Митрополит...

Хвала ти на свему Ђедо, и моли за нас мале и грешне!

Петар Тица из Новог Сада

Блаженопочивши митрополит црногорско-приморски и скендеријски Амфилохије био је наш банатски владика од 1985. до 1991. године. У том периоду народ, а нарочито ми из колонистичких породица, почео је да се враћа Богу...

Сећамо се масовних крштења у Тамишу као у доба раних хришћана и почетка градње многих храмова у обезбоженим селима. Ментално близак нама био је као и увек прави човек на правом месту у право време...

Једном речју "Достојан". Нека ти је вечни помен владико наш!

Далибор Денда, официр Војске Србије

Некад ме радост кољача и злотвора укрјепи и учврсти у вјери. А данас се радују, сви српски душмани. Смрт их мртве обрадовала. Не виде од мржње, радост на небу. Не виде, својим крвавим очима, руке мученика, којима је Ђедо кости по Косову сакупљао, како га грле.

Не виде, како га грле, Свети Саво, Свети Василије, Свети Петар и сва Небеска Србија. Грли га и Владика Раде, што му Црну Гору на пут српства врати. Грли га Лазар и сва Хрситољубива војска српска. Сви хероји, јунаци, страдалници. Грле га, сви они преклани, уморени, нерођени. Грле га гоњени, уплакани и прогнани. Али не виде то мртве душе и џелатске очи. Не виде и никад видјет неће, они, што свјетлост не воле и што се смрти веселе.

Радују се сви, што Христа гоне и што на земљи трага не оставе, а да није од српске крви. Радујте се слобоно се радујте. Радоваћемо се и ми, али тамо гдје смрти нема и гдје су сви наши.

Бојан Вегара из Братунца

"Онај бистри дечак из Доње Мораче,
што је продавао зукве петроваче,
да се домогне књиге и обуће,
и у пустињу побегне од куће.
И у време јагме за значке и прње,
своје голо тело обуче у трње,
и купи чивија по најскупљој цени,
да Христа на крсту бар мало одмени.
Али, чим се крсним знаком знаменов'о,
нема тога ко га није каменов'о.
И то камење поста му имање,
сваки камен њему, један Христу мање.
И сад, oне руке, од зукава грубе,
гологлави старци прилазе да љубе.
И на окрст Христове целе васионе,
сем изван неба црне земље оне,
нигде не дође да звона не звоне!"