Вук Петровић: Како сам провео зимски распуст - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика од 12.11.2015

Данас: 95
Јуче: 472
Недељно: 3925
Месечно: 19066
Годишње: 128392
Укупно: 453558

Највише посета
25.8.2018 2808
























































4. март 2019.


Вук Петровић: Како сам провео зимски распуст


Један дечак Вук Петровић из Врања, ученик другог разреда основне школе био је учесник Сретењског марша од Орашца до Тополе, који је организовало удружење Србски Светионик у недељу 17. фебруара 2019. године поводом 215. годишњице од Првог србског устанка... Свој утисак о томе он је написао као домаћи задатак, а ми га преносимо у целости.

 


 

Првог дана распуста сам урадио домаћи. Сутрадан сам прочитао градиво које смо учили у школи. Онда сам заједно са секом тренирао и играо се.

Једног дана сам чуо како тата и мама кришом разговарају о неком маршу. Онда је мени и секи тата рекао да се припремимо и да ћемо ићи на марш дуг 19 км. Увече ја и сека једва смо се успавали, једва смо чекали да кренемо. Када ме је тата пробудио био сам радостан, тата је пуно возио а ми смо спавали. Напокон када смо стигли у Орашац видео сам споменик Карађорђа око кога смо се ми окупили.

Онда смо ми деца положили цвеће а након тога отишли смо до места где је подигнут устанак. После тога кренуо је марш и ми смо ишли дуго а када смо се уморили правили смо паузу. Ја сам био веома уморан али сам издржао и стигли смо у Тополу. И ту се налази споменик Карађорђа, где смо се ми окупили и ту је један чика држао историјски час како је Карађорђе са својим друговима дигао устанак и борио се против турака. Након тога био сам много радостан када је мене и моју секу позвао председник и уручио нам медаље. Ја сам био много радостан и поносан. Онда смо посетили цркву Свете Богородице коју је саградио Карађорђе Петровић. Питао сам тату да ли је Карађорђе наш деда пошто се и ми презивамо Петровић и тата ми је рекао да је Карађорђе деда свих Срба.

Овај марш за мене је био тежак и напорак али сам све издржао и пуно научио о нашој историји.

Овај дан је за мене био најлепши дан који сам провео за време зимског рапуста.

 

 

Вук Петровић

 

 




Посећено је: 518  пута
Број гласова: 35
Просек: 5,00

Оцените нам овај чланак:









ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Извештај са првог Сретењског марша 17.02.2019






















Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена,
Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре,
кличе Србство: Устани Лазаре!

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те васкрсло Косово, најсветије поље Србиново!