Васкршња акција у Баранди 15.4.2017 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 203
Јуче: 1.134
Недељно: 4.304
Месечно: 21.035
Годишње: 67.352
Укупно: 876.685

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у априлу

Посета вечним кућама Николе Поповића и Ивана Васојевића у Старом Расу 10.04.2021

80 година касније: Помен пилотима јунацима одбране Београда

Јавни школски час у Кнез Михаиловој улици 24.04.2019

Путовање на Косово и Метохију, априла 2019

Извештај са другог Сремског марша 14.04.2019

Парастос за Априлско бомбардовање 06.04.2019

Извештај из Чешке и Словачке априла 2018

Први Сремски марш у Шиду 15.04.2018

Извештај из Шабца 31.03.2018

Извештај из Бијељине 31.03.2018

Извештај из Лазаревца 26.4.2017

Васкршња акција у Баранди 15.4.2017

Лазарева субота - Врбица у Призрену 8.4.2017

Концерт Благовести за Благовештење 7.4.2017

Извештај са Јахорине, Пала и Сокоца март-април 2017

Извештај са парастоса жртвама Бљеска у Београду 22.4.2016



15. април 2017.


Васкршња акција у Баранди 15.4.2017


Пре пар дана једна цура Милена, Личанка из удружења Завичај зове ме телефоном и вели да је рада да идемо поново у Баранду, да обрадујемо дечицу од Новаковића и уручимо им слаткише поводом најрадоснијег хришћанског празника - Васкрсења Хрстовог и симбола хришћанске вере. Нисам ни имао дилему. Било је само питање да ли ћемо ићи петак или субота. Због мојих обавеза одлучисмо се за суботу. Поред нас двоје, са нама на путешесвије пошли су мој имењак Милан Далматинац и Ђурђа Поповић, из удуржења Личана Завичај.

Свако ко је био једном са нама у Баранди хоће опет да иде, јер стварно сваки пут схватамо суштину живота. Сваки пут виђамо хероје данашњице, који у суровим условима живота се боре да опстану упркос свим проблемима и недаћама које су се надвиле над нама. Једноставно, баш ту човек добије неки нови елан и разлог да се бори више и јаче.

Полазак је био заказан за десет сати изјутра. Таман да се наспавамо и одрадимо јутарње послове ко шта је имао да обави по граду. А место поласка одредисмо "Банију", нећемо ваљда неку другу регију. Шалим се мало. То место нам је када идемо у банатску равницу заправо најзгодније. А пошто ове цуре нису могле да вуку све слаткише што нам је Миленина колегиница, Нина, тачније њена мама послала, онда сам ја направио "велики напор" до њихове куће и потрпасмо све у гепек. Код "Баније" нас је чекао Милан од Баранде, тако је данас прекрштен.

Уз пут смо штотша диванили и причали како смо имали згоде и незгоде на Космету, тачније у Призрену прошли викенд. То нас је Милена и питала, јер она нажалост није могла да иде са нама.

У Опову смо се снашли, није било проблема, али у Баранди смо морали да питамо за улицу, број смо знали. А тамо већ у дворишту нас чекају: Ђоле, Бранка, Никола и Марко. Сви насмејани и весели, јер знају ко им долази у госте. Одмах су ту грљења, пољупци као да се сто година нисмо видели.

Милица нас одмах зове у кућу, каже да има послужење, а нама се не иде у затворен простор. Ми би напољу да се играмо. Купили смо лопту и неке рекрете, за бадминтон. Сунца је слабо било, нешто се наоблачило, а нама је до игре. Показивали су нам Неша и Милица њихову башту, воћњак како су кренули да то уређују. Све им је природно, нема ништа вештачки и шприцано.

Настала је игра са лоптом, она дечија "Магараца", коме испадне лопта добије слово М, онда А, па Г... и тако редом. Цика, вриска, граја, као некад што је било... Разлике у годинама готово да није било.

Тако нас после неког времена Милица потера у кућу, додуше и киша се претила, а ветар задувао. Спремала Милица свашта, као да долази нека државна делегација. Бранка је имала састав, Ђоле је рецитовао, Никола је причао, није више ћутљив, а Марко прави враголан. Раније се стидио, а сада прави немирко. Милица нам је показала неке своје писаније, што би било добро да угледа светло дана кроз неку књижицу ове или пак наредне године. Ту је Милица описивала своја сећања на Лику и детињство.

Касније смо изашли ван, те повадили оно што смо донели, а деца то потварала у дворишту. Настављена је игра, имали смо ногомета, са све навијачима који су припомагали цурицама, а не нама дечацима. Тако да је остварена њихова победа "на кварно". Шала мала. Није ни био битан резултат, већ што смо се ми добро забавили са децом и пружили им радост.

Прича нам Милица како ту у Барадни ретко где има дружења, каже да тамошњи мештани не друже се чак толико између себе, а не са другим. Једина другарица јој је њена земљакиња Мира, па нам је предложила да кренемо до њене куће и да је упознамо.

Одосмо ми до комшинице Мире, жена која је давно напустила Лику, али Лика није њу никада. Задржала је ијекавицу и свој аутентичан лички дијалект. Своју собу је окречила и исцртала врхове Велебита, да не заборави да јој ублажи ону носталгију. Цртала је и цркву Св. Петра и Павла у Залужници, па окачила на зид.

Жена је иначе кулинарски мајстор. Прави одличне колаче, а послужила нас је и са соком од маслачка. Било је то прилично јако за нас, па смо морали разређивати са киселом водом и то више пута.

Након свега, кренусмо назад за Београд. Свратисмо у центар Опова да попијемо једну кафу и лимунаду, јер онај сок од маслачка је чинио своје. Тамо смо имали један прави крајишки форум односно дискусију, на тему нашег идентитета, постојања и наравно опстанка.

Кренусмо даље, а цуре угледаше "принца на белом коњу", што је ова гарава Личанка морала да овековечи сликом.

Са леве стране на главном путу видесмо православну цркву Св. Николе, тако да није ни било дилеме да ли да застанемо и обиђемо је. Тих 20 минута нам апсолутно ништа не значи, а видели смо једну православну лепотицу, пошто нас је оповачка црква све одушевила.

Пут до престолнице настављамо са причом и анегдотама са Косова и Метохије. Неко ће следећег викенда поново, а неко тек у мају. Стижемо тек после подне, препуни утисака. Заправо видесмо колико новац губи вредност на појединим стварима.

Имати материјално богатство не значи ништа, ако немате коме да то дате и поделите са неким. Зато је ова васкршња акција била више него одлична. Боже здравља ићемо опет, али и довешћемо Новаковиће у Београд, ако не пре онда за Крајинаду, почетком јула месеца.

 

 

Милан Чучковић
15.4.2017.





Посећено је: 2163  пута
Број гласова: 30
Просек: 5,00
Оцените нам овај чланак:






HUMANITARNA AKCIJA   BARANDA   BANAT   OPOVO   VOJVODINA  


























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!