Уручење златне медаље Валентини Ђорђевић - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 1.081
Јуче: 1.802
Недељно: 5.869
Месечно: 25.917
Годишње: 114.651
Укупно: 648.866

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у мају

Извештај са трећег Чегарског марша 26.05.2019

Извјештај из Земуна 11.05.2019

Најава: Академија "Црвена линија" биће у Београду 08.06.2019

Извјештај са 24. парастоса за Бљесак 01.05.2019

Извештај са другог Чегарског марша 27. маја 2018

Извештај са Сокоца 20.05.2018

Извештај из Дома Војске Србије 15.05.2018

Извештај из Ниша 07.05.2018

Извештај са парастоса за жртве Бљеска 1. маја 2018

Извештај са Чегарског марша 28. мај 2017

Медијска гостовања у Нишу 24. и 25. маја 2017

Извештај са Новог гробља 17.5.2017

Београдска пројекција филма "Ви идите, ја нећу" 15.5.2017

Извештај из Метохије 13. и 14. мај 2017

Извештај из Ниша 10.5.2017

Извештај са парастоса жртвама "Бљеска" у Београду 1.5.2017

Извештај из Вишеграда 22.5.2016



20. јануар 2018.


Уручење златне медаље Валентини Ђорђевић


Субота преподне, крај јануара месеца 2018. године...

Корачам полако кроз београдску Рузвелтову улицу покрај Новог гробља и гледам на сат... пише 09:40 сати. У џепу носим златну медаљу коју треба да уручим једној девојчици. Валентина се зове. Живи у Панчеву, од скоро је добила брата.



Свратих пре тога у цвећару да узмем и венце за војводе... Нађох се ту са ветераном Светом. Мало се раздиванили кад видим да је време да кренемо до главне капије Новог гробља. Ту дођоше Милан и Валентина, тата и ћерка. Она не зна зашто је отац довео, то је било наше мало изненађење. Питам је да ли ме се сећа... клима главом и смешка се. Поздрављамо се и питамо за јуначко здравље. На самом Колубарском маршу, ове године, ја сам јурцао на сто страна, горе-доле јер су ми фалила три искусна клапца: Мића, Коле и Зоки... па не стигох да продиваним са сваким учесником...

Кренусмо нас четверо, право горе до споменика Србским ратницима 1912-1918 али без Трајчета, који рече да ће мало каснити. Зашто баш ту? Зато што је у томе симболика.



Велика Валентина је са нама одраслима направила 10. децембра 2017. један велики подвиг, а то је учествовање на четвртом Колубарском маршу. Препешачила је са нама преко 20 км без ичије помоћи или шверцовања аутомобилом. Не само ја већ и остали учесници су се плашили тога да ли ће девојчица стара 8 година то издржати, јер је било доста печашења по снегу до колена. И издржала је она без проблема, веровали ви мени или не, иако је задњих пар км било и јаког ветра.

Ово је први пут да некоме додељујемо златну медаљу Колубарског марша, а све је кренило од нашег другара Зокија из Врања који је то и предложио. Вели он нама како је сам марш одлична ствар и да га је Валентина одушевила, па да поделимо захалнице онима који су већ дуго у овој причи. Док би се златна медаља додељивала онима који направе нешто изнад очекиваног.



Тај предлог сам ја презентовао мојим саборцима и како нико није имао ништа против одмах смо кренули у реализацију идеје.
 
Уручење медаље за саму Валентину је била тајна, тачније, ја сам то њеном тати рекао, али да не каже њој, већ да то буде велико изненађење. И било је. Упитам ја Валентину да ли зна зашто је њен тата довео данас ту код споменика. Кад рече да не зна... ја извадим златну медаљу и кажем:
-  "Ово је за тебе... Зато што си препешачила цео Колубарски марш без помоћи оца. А то не могу чак ни много старији од тебе. Зато ти дајем ову златну медаљу да нам дођеш опет и да поведеш и своје вршњаке, јер није циљ само печашити, већ и да се чују историјске приче о нашим славним прецима. Ти ако наставиш тако, постаћеш хероина као Милунка Савић...".



Знам да она још није свесна шта је заправо учинила, какав подвиг, ни ко је уистину Милунка Савић, али нема везе... Казаће се то њој само кроз коју годину. Валентина је за мене вансеријско дете и херој.

Благо оцу и мајци што је родише и брату што је имаде!

 

 

 

Милан Чучковић
20.01.2018.




Посећено је: 1717  пута
Број гласова: 40
Просек: 5,00
Оцените нам овај чланак:
































Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!