Светозар Милетић (1826-1901) - www.srbskisvetionik.org.rs
Историја

4. фебруар 2023.


СВЕТОЗАР МИЛЕТИЋ (1826-1901)


Светозар Милетић (1826-1901) је био србски правник, политичар, чиновник у XIX столећу где се неуморно борио за права Срба у Војводству.

Родио се и одрастао у Мошорину у Шајкашкој области. Школовао се прво у Тителу, Новом Саду, а касније Бечу, Братислави и Пешти.

Од младости је имао јак и стабилан карактер, те се укључивао у пронационалне организације и бивао њихов лидер.Када је сазрео, у средњим годинама укључује се у политичка дешавања и оснива странке.

Аустроугарске власти су у Милетићу гледале непријатеља и више пута су га хапсили и отерали на робију. Покушао је сарадњу са хрватским политичарима у Загребу, али није наишао на добар пријем, јер су они били под утицајем Ватикана.

Покушао је и да Србску Владу у Београду наговори на рат са Турцима 1848. године, како би цео Балкан подигао на ноге, али није имао успеха. Међу Србима у Панонији Милетић је уживао велики углед, они су га доживљавали као свог правог представника јер је имао све особине вође.

Постао је градоначелник Новог Сада и то када је имао 35 година старости. Прво што је увео јесу школе на србском језику и писму. Основао је Србско Народно Позориште, те пребацио Матицу Србску из Пеште у Нови Сад. Угарске власти су га суспендовале и прогањале иако је имао велику подршку Срба са Дунава. Покренуо је лист Застава, који је врло брзо постао најутицајније штампано гласило у Аустроугарској, не само међу Србима, већ и јужнославенским народима.

Последње године провео је у Вршцу код сина Славка, када му је и здравље било нарушено.

Упокојио се на самом почетку 20. столећа. Нажалост није дочекао ослобођење и уједињење Војводства са Краљевином Србијом након Великог рата 1918. године.

Иза њега је остала богата баштина и многе школе и улице су понеле његово име.

ЖИВОТОПИС

Светозар Милетић је рођен 22. фебруара 1826. године у селу Мошорин на тромеђи Баната, Бачке и Срема. У то време је то био саставни део Аустроугарске царевине, која је важила за велику европску силу.

Родитељи су му били сиромашни, а сем њега су имали још шесторо деце. Светозар је био најстарије дете.

Порекло

Отац Сименон (Сима), по занимању је био првобитно чизмар, а касније и трговац. Његов предак је био Милета Завишић, који је војевао са Турцима, пошто је близу била граница са Османском империјом. Имао је своју чету педесетак бораца који су имали диверзије у Мачви и Поморављу. Изненада су нападали турске одреде и правили им јада. Милетина глава је била уцењена на 500 дуката. Тако и њего отац узео презиме Милетић.

Светозарева мајка Теодосија (р. Рајић) била је родом из села Баваниште, недалеко Панчева.

Светозарев прадеда и деда су имали своје дућане са својом браћом у Каћу и Мошорину.

Школовање

Светозар Милетић је основну школу завршио у родном месту, где је био најбољи ђак. Касније наставља у Тителу, јер му је било близу. Ту је учио школу на немачком језику.

Отац га је одвео у Нови Сад, верујући да ће моћи изучити неки занат. Међутим, на наговор пријатеља отац Симо уписује сина у Велику гимназију, коју је са одличним успехом матурирао и постао најбољи ученик те установе. Родитељи нису имали средстава за школовање, али су имућни Срби то преузели на себе, а међу њима и владика вршачки Јосиф Рајачић.

Већ 1844. долази у Братиславу на Евангелистички лицеј. Ту се одмах укључује у рад Србске ђачке дружине, која је деловала прославенски, односно желели су стварање државе Славена. Тако је и Светозар Милетић се почео да објављује своје књижевне радове у часопису 'Србски Соко', а мало касније и политичке есеје.

Породица

Светозар Милетић је оженио Анку (р. Милутиновић). Она му је родила двоје деце: сина Славка и кћер Милицу.

Милица се удала за Јашу Томића, такође политичара који је био један од најугледнијих посланика на Великој скупштини у Новом Саду 25. новембра 1918. када је проглашено историјско присаједињење Баната, Бачке и Барање са Краљевином Србијом. Управо је Томић обнародовао одлуке те скупштине. Нажалост Милетић ово није дочекао, а што му је била животна жеља и неостварен сан.

НАРОДНИ ТРИБУН

Када је дипломирао, сели се у Пешту 1848. да би наставио усавршавање. Тамо је већ буктала мађарска побуна против диктатуре Бечког двора. Наредних година читав европски континент дрмају револуције. Од колега је био тада оптужен да је велеиздајник јер је јавно прокламовао да би мир донели Руси, а што је Угаре силно уплашило. Проглашен је персоном "нон-грата", односно непожељан.

Тако доноси одлуку да се врати у Мошорин. Приликом повратка у родни крај он је ширио побуњеничке идеје.

У та времена Аустрија је ратовала са Италијанима, а Милетић је говорио Србима из Паноније да не треба да гину за интересе германске царевине. Угарски жандари су почели су лов на њега, али га је народ штитио. Успева преко Ср. Карловаца да дође у Београд и ступа у контат са Владом Кнежевине Србије. Наговара министре да отпочну оружана дејства против Османске царевине, али није наишао на добар одјек, јер Београд тада није имао снаге за то.

Стварање Војводства

У мају 1848. србски прваци, са простора Аустроугарске, окупљају се у Сремским Карловцима где је присуствовало 75 делегата. Ту је проглашено Србско Војводство кроз декларацију. За првог војводу је изабран Стеван Шупљикац (1786-1848) који је био аустријски генерал. Милетић, иако је био млад улази у Главни одбор. По препоруци Патријерха Рајачића одлази у Загреб скупа са Јованом Суботићем, где је циљ био да се успостави сарадња са хрватским политичарима.

За читава два месеца боравка тамо они су били потпуно игнорисани. Загреб је био центар римокатоличке индокринације и одатле су фратри и свећеници слани у Славонију и Срем да би покатоличавали Србе. Никаква сарадња, а ни заједница није их занимала са Милетићем и уопште Србима, јер су их доживљавали као потенцијалне непријатеље због Православља.

Књаз Михаило Обреновић му додељује 1849. стипендију, те Милетић путује у Беч да настави студије. Након пет година постаје доктор правних наука. Враћа се 1856. у Бачку где је исте године положио адвокатски испит. То му је омогућило да отвори у Новом Саду своју канцеларију.

Издавалаштво

Политички лист 'Застава' покренуо је 1866. а врло брзо је то постало најчитаније и најутицајније штампано гласило Срба у читавој Аустроугарској. Часописи су похрањени у архиви Матице Србске и представљају непроцењиву вредност једне епохе.

Полиичке активности

За часопис Србски двевник, Милетић објављује мноштво текстова где је анализирао политичко-националне ситуације у Европи. Ту је износио и своја виђења око преспективе да се Срби Тамишког Баната и Војводства присаједине Кнежевини Србији. Међутим, Војводство бива укинуто и реинтегрисано у Угарску краљевину. Милетић је тада написао серију текстова којим је индиректно показао да Војводство као каква-таква аутономија у Аустроугарској није потребно Србима, већ да они треба да гледају Београд.

Ипак, Беч се нагодио са Будимом и 1867. је проглашена Двојна монархија. Тада су се Мађари осветили Србима и јавно их исмевали. Милетић је схватио да су Угари већи противници Србима од Аустрије. Својим политичким деловањем Милетић је запао за око и мађарским и аустријским властодржцима који су више пута покушали атентат на њега.

Светозар Милетић 20. марта 1861. постаје градоначелник Новог Сада, са свега 35 година живота, што је било врло ретко. Тада у Магистрату су му помагали: Јован Јовановић "Змај", Јаша Игњатовић, Александар Сандић. Прво што је урадио јесте да званични језик буде србски, док је немачка гимназија била укинута. Лобирао је да Нови Сад добије своју нову зграду односно Градску кућу.

Народ га је свесрдно подржавао, међутим угарске власти га суспендују.  Он је те године приредио прославу 100 година од рођења Саве Текелије, што је имало антиаустријски предзнак.

У Новом Саду је основао Србско Народно Позориште. Ипак бива још један мандат градоначелник, али је опет смењен од власти.

Постао је почасни члан Матице Србске, коју је преселио из Пеште у Нови Сад. Тако је постао и њихов потпредседник.

Оснивач је Србске Народне Слободоумне Странке 1869. Био је то први организовани национални покрет Срба на тлу Хабзбуршке монархије. Имао је врло добар национални програм који је подупрт са економским реформама.

Пошто је имао велики број гласача иза себе, добија место посланика у угарском сабору. Касније је водио и Уједињену омладину србску. Његовом заслугом боје србске тробојке постају званични симбол Новог Сада.

Представљао је у мађарској скупштини неколико срезова:

Бечеј Башаид Шајкаш Кулпин Нови Сад
1865 1869, 1872, 1875 1881 1864 1868, 1872, 1881

Како је Градска кућа подигнута у србском насељу то је опет постао мета угарских власти који га прогањају. У монтираном процесу бива осуђен на годину дана 1870. По повратку са робије њему је приређен величанствен дочек. Био је тад на врхунцу популарности. Није правио компромисе.

Занимљиво је то што је Змај говорио сународницима овако: "Диж'те децу из колевке да упамте његов лик!". Како је почео да посећује Херцеговину и тамошње устанике наговара да дођу у Панонију, угарске власти су решиле да га запечате.

Тако је 5. јула 1876. ухапшен у његовом стану и осуђен на пет година затвора. Ипак, бива пуштен 15. новембра 1879. јер му је здравље било нарушено. У тамници је био пребијан и психички малтретиран. Опоравак је имао у Будимпешти све до 1890. године.

 

ПОСЛЕДЊЕ ГОДИНЕ

Оболео је 1892. године и тада је одлучио да се повуче са јавне сцене, јер није више имао снаге, а сарадници су га напустили.

Сели се код сина Славка 1896. који је живео у Вршцу. Син му је био лекар и пазио је на њега. Угарске власти су коначно одахнуле, јер нису знали како да се другачије изборе са њим.


Најбројнија сахрана у Србској Атини икада

Светозар се упокојио у Вршцу 4. фебруара 1901. када је имао 75 година живота. Сахрањен је на Успенском гробљу у Новом Саду.

 

ЗАОСТАВШТИНА

Милетић је по свим параметрима био врло продоран и успешан борац за народна права Срба у Хабзбуршкој монархији. Управо је то разлог што у многим местима у АП Војводини су улице, тргови, булевари названи управо по њему. Такође и многе школе и читаонице.

Споменици су му подигнуту у Новом Саду и Ковачици.

Режисер Дарко Бајић је 2020. године снимио филм "Име народа" који говори о биографији Светозара Милетића.



ПРВИ СВЕТСКИ РАТ (1914-1918)

БИТКЕ

Добруџа * Горничево * КајмакчаланЛегет Поље * Мојковачка врата

ЦерскаЧемерноКолубара и СувоборСолунски фронт

Врањевац * Бој на Гучеву * Мачков камен * Врањевац * Церјак

ЗЛОЧИНЦИ

Вражија дивизија * Стјепан СаркотићРудолф Браун

Хрватско-славонски корпус * Либоријус Франк * Вилхем Рајнер

Михаило АпелШуцкори * Војска Аустроугарске * Оскар Поћорек

Франц Јозеф * Босанско-херцеговачки корпус

ЛОГОРИ

НежидерДобој * Маутхаузен * Омолуц * Болдогасоњ

Ашах * Улм * Броумов * Арад * Нађимер * Јиндриховице

Сливен * Пловдив * Шумен * Панчарево * Џумаја

ЗЛОДЕЛА

И ЖРТВЕ

Зворник и Тузла * Дубока долина * Бугарска љуљашка * Горње Павловце 

Бугаризација * Окупација Београда * Сарајевска кристална ноћ

Валадново * Голгота преко АлбанијеТоплички устанак * Романија

Мачва и ПодрињеВишеград * Сурдулица * Драга Петронијевић

Лесковачка резолуција * Вељко Чубриловић * Саво Ускоковић

ЈУНАЦИ

Коста ВојновићДрагољуб Јеличић * Гвоздени пук * Михаило Маџаревић

Живојин Мишић * Степа Степановић * Радомир Путник * Јанко Вукотић

Петар Бојовић * Милунка Савић * Војвода Вук * Душан Пурић * Илија Влајић

Јелена Шаулић * Петар Мариновић

ПУБЛИКАЦ.

СПОМЕНИЦИ

Где цвета лимун жут * Ватикан у Великом ратуЧујте Срби

Епитаф војнику * Врбовачке косе * Албанска Голгота

Мензел БургибаСлавенко Терзић * Зејтинлик

 



Посећено је: 1061  пута
Број гласова: 0
Просек: 0.00
Оцените нам овај чланак:






SVETOZAR MILETIC   GRADONACELNIK NOVI SAD   AUSTROUGARSKA CAREVINA   DUNAVSKA MONARHIJA   BARANJA BANAT   BACKA SREM   MOSORIN TITEL   NARODNI TRIBUN   JOSIF RAJACIC   JOVAN JOVANOVIC   ANKA MILUTINOVIC  
SRBSKO VOJVODSTVO   LIST ZASTAVA   POLITICAR ADVOKAT   USPENSKO GROBLJE   MADJARSKA REVOLUCIJA   FEBRUAR 1901