Стазама јасеновачких мученика 2015 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 348
Јуче: 900
Недељно: 4.545
Месечно: 20.388
Годишње: 254.026
Укупно: 788.241

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у новембру

Извештај са помена за вуковарске жртве и борце 22.11.2020

Обележили смо нашу крсну славу Мратиндан пети пут

Извештај са помена за вуковарске жртве и борце 17.11.2019

Извештај са Марша победе 10.11.2019

Извештај из Румуније 03.11.2019

Извештај са концерта "За децу Косова и Метохије" 27.11.2018

Извештај из Новог Сада 25.11.2018

Обележили смо нашу крсну славу Мратиндан четврти пут

Извештај из Сремске Каменице 18.11.2018

Марш победе у Београду 11.11.2018

Стољетније завршетка Великог рата 04.11.2018

Извештај из Степања 26.11.2017

Обележили смо нашу крсну славу Мратиндан трећи пут

Извештај из Сремске Каменице 18.11.2017

Извештај из Дома Војске Србије 17.11.2017

Извештај са другог Београдског марша

Извештај са 62. Београдског сајма књига

Концерт Појаца у Дому синдиката 26.11.2016

Посета србској Атини 18.11.2016

Извештај са првог Београдског марша 06.11.2016

Извештај са промоције књиге Саве Штрбца 1.10.2015

Стазама јасеновачких мученика 2015

Извештај са парастоса жртвама Откоса 31.10.2015. у Београду



14. новембар 2015.


Стазама јасеновачких мученика 2015


Не верујем да постоји особа на овом нашем поднебљу где живимо већ вековима, ми и наши преци, а да није чула за појам "Јасеновац". Шта људи заиста мисле и шта се дешава у њиховим главама када неко изговори то име, наслов заиста не знам. Зависи од тога шта су научили у школи и(ли) код куће.

 

Превалих три и по деценије преко леђа, а јасеновачки камени цвет сам гледао само преко слике. Оно пре рата и распада бивше нам државе, док сам ишао у основу школу, на екскурзију су нас водили само једном у 3. разреду и то је била нешто као рекреативна настава на Крањску Гору, подно Триглава, на некадашњој тромеђу Југославије, Аустрије и Италије.

Два пута смо се очешали о Јасеновац, једном када смо ишли до Словеније, а једном када смо се враћали. Ниједном нисмо свратили у Јасеновац. Нагодину се већ заратило... Чак ни старије генерације из моје школе нису ишле у Јасеновац. Зашто и како, годинама ми није било јасно. Касније, када човек прочита неколико књига, поразговара са ученим људима, онда и схвати да је незнање најјаче и најмоћније оружје борбе против "малог" односно слободног човека. И да све ове ствари нису случајност.

Другар Пане ми пре две недеље саопшти да постоји неки добар човек, рођен преко Дрине и да је вољан да води људе бесплатно у Јасеновац 13. септембра. Хм... "Бесплатно?", размишљам у себи. Не волим када је нешто бесплатно, а живо ме занима ко је тај тип и какве су њему заиста намере са овим путовање. Ово ме живот научио последњих година да сумњам у беспланте ствари или пак он јефтине, јер управо на тим "јефтиноћама", се крију идеје које се (пре)скупо плаћају. Тако да сам одмах и позвао господина Радована са жељом да се распитам о чему је реч.

Спомену он да нема у овој причи никакве политичке позадине, а и да је вољан да плати ако треба и два аутобуса, само зато да људи виде шта значи Јасеновац. Да то није само некакв мит, како покушавају задње две деценије, ако не и више да нам замажу очи, нити је то само једно сеоце на тромеђи Славоније, Баније и Босне. Већ да тај појам представља још милион других појмова. Упитах га само још, да позовем још неколицину људи из мог окружења за које сам претпоставио да би ишли на овакво поклоничко путовање, на шта добих потврдан одговор.

За пар дана десетак људи ми је дало потврдан одговор... и још пет дана пред пут Радован ми саопшти да нема места више у аутобусу, који је полазио из центра Београда. Хоћу да кажем и ово да је само једна особа из нашег друштва била у Јасеновцу два пута. Остали нико, никад. Поред тога, са нама у аутобусу су били и чланови братства из православног манастира Сланци.

Још тада док су се правили планови за пут, рекао сам ја Радовану да ћемо ми носити наше црне мајице, на коме је исписан текст везан за Јасеновац и његове жртве 1941-1945. Пошто њему то није ни најмање сметало, понето је свих 15 комада колико смо имали.

Због страха од задржавања на граници ми смо одлучили да се на пут крене у три сата изјутра, што је многима дошло као идеја да се ипак не спава, јер сан од два или највише три сата више би донео штете него користи. Тако да смо отишли у насеље Бусије, где нам је приређен испраћај. У тој вечери нам се неким чудом придружио нови саборац Срки са Кордуна.

Нешто пре 03:00 сата, на паркинг код Сава центра дођох са Оливером где нађох и далматинце Мију и Пеђу. Нама прилазе крупни људи са јакнама, капуљачама, црним брадама и брковима... све је указивало да се ради о мигрантима. Кад један од њих пита: - "Да ли ви идете у Јасеновац?"...

- "Да, наравно", одговарам, чудећи се како "мигранти" причају српски. Заправо сетих се да монаси и свештена лица се не брију.

У наредних пола сата скупило се још људи, негде око 35 (што значи да нас је неко испалио у својој намери да иде), па је одлучено да се крене у највећи српски град под земљом - Јасеновац.

На путу до границе нисмо имали никаквих проблема, а на граничном прелазу Батровци је наше задржавање потрајало скоро сат времена. Не због Турака који се враћају у земље Европске Уније, већ зато што су хрватски полицајци имали "дојаву", да један наш члан наводно носи оружје!? Јесте наш другар полицајац по професији, али није једини. Ово је само изазвало непотребне сумње са наше стране.

Након границе смо имали једну паузу где сам коначно и упознао људину Радована. Хтео сам ја да то буде и раније, односно претходних дана, али пословне обавезе, како мени, тако и њему нису то дозволиле.

Креће се даље...

Прво смо ишли у село Јасеновац, где смо отишли на Свету архијерејску литургију, коју су држали владика Атанасије и епископ славонски г. Јован, заједно са свештеницима Српске Православне Цркве, за јасеновачке новомученике. Мала црква, кућа Божја била је препуна верника који су дошли на празник, 700.000 светих јасеновачких новомученика.

Овако нешто у Јасеновцу се одржава више од три деценије, а ја нажалост ове године тек први пут чујем за тај дан, односно 13. септембар. Знам да је концентрациони логор Јасеновац основан 21. августа 1941. а затворен 22. априла 1945. Тако да ме овај датум мало и забунио.

Литургија је баш и потрајала, а након тога је уприличен један оброк за посетиоце. Оно по чему су нас многи људи спазили јесу мајице. Поред тога, што су се људи занимали како да их набаве, Зоки је био упитан од једног човека (вероватно полицајца у цивилу) из које смо ми организације или покрета, вероватно је мислио да је у питању нешто што медији популарно називају "десничарске организације", па да смо дошли да правимо инциденте и проблеме. А нама то није било ни на крај памети, иако сам размишљао баш мало о томе, да је само наше присуство тамо провокација.

После јасеновачке цркве и литургије, отишли смо до меморијалног спомен-парка који се налазио мало даље, где се налази музеј, локомотива и вагони и чувени камени цвет, дело Богдана Богдановића, архитекте из Београда.

У самом музеју поставка је одрађена прилично сиромашно и неозбљно додао бих... недовољно да странци, а и домаћи посетиоци схвате на прави начин зашто је Јасеновац најмрачнија, најтужнија и најтрагичнија прича српске историје последњих два-три столећа.

Након посете музеју, отишли смо до Каменог цвета. Успут смо срели једног старца Милоша Ћирића, који има око 80 година, пореклом је са Козаре, а преживео је концентациони логор Јасеновац, јер му је један немачки војник Вермархта спасио живот. Са њим смо направили и једну заједничку слику.

Пошто јасеновачки логор из времена Независне Државе Хрватске (НДХ) обухвата и Доњу Градину, тако смо ми још раније имали договор да посетимо и тај меморијални комплекс. Међутим, то је значило да морамо опет прелазити границу са БиХ, тачније у Републику Српску. На граничном прелазу опет проблем са Пеђом. Тачније ми смо сви "зелени", а он је "црвен"... нисмо успели сазнати зашто је то тако.

Један већи део наше групе је имао водича свештеника, који им је у шуми показао како је то мучилиште пре седам деценија изгледало. Док је мања групица заостала чекајући Пеђу па смо не знајући за њих (мрежа у ромингу је правила проблем), отишли да посетимо свечану академију, која се одржавала у једној кућици, поред шуме. Стизале су нам поруке да је време за покрет, па смо морали раније да напустимо предавање.

Кренуло се назад аутопутем јер је ваљало да се још спремимо сутра за пословне обавезе. У аутобусу после одређеног времена кренула је и песма, што нас је додатно зближило са људима из сланачког манастира. Мене је одушевило њихово извођење светосавске песме о Растку Немањином.

Када смо улазили у Београд, то је кренуо и неки ватромет. Шала је била на рачун нашег другара, који није смео да иде на ово путовање, да нам је то он спремио дочек, што смо се вратили читави.

Мислим да је многима из нашег аутобуса било драго што смо отишли на овакво путовање, јер смо тако имали прилику да видимо и чујемо оно што нам је било ускраћено, што кроз кућно, што кроз школско васпитање ранијих година.

Овим путем једно ВЕЛИКО ХВАЛА Радовану, човеку, без кога овог путовања не би било, бар не за нас. Просто ми је невероватно да неко има толико развијену националну и духовну свест, а у исто време је спреман да то подели са нама, њему "непознатим" људима.

 


14.9.2015.

 



НЕЗАВИСНА ДРЖАВА ХРВАТСКА

Глинаа - Гудовац - Ливање - Бегово Брдо - Пребиловци - Вукашин Мандрапа - Логор Госпић

Шушњар - Јастребарско  Вељун - Пацовски канали - Бог и Хрвати - Љубан Једнак - Стари Брод

Логор Даница - Корићка јамаЈасеновац - Међеђа - Гаравице - Усташе - Црна Легија - Пркос

Градишка - ПаланчиштеСадиловац - Анте Павелић - Дракулић - Степинац - Динко Шакић

Макс Лубурић - Славко Квартерник - Јуре Францетић - Крунослав Драгановић - Фра Сотона

Иродови синови - Пискавица - Драксенић - Марија Почуча - Magnum Crimen - Даница Праштало

Калати - Машвина - Грабовац Бански - Крушћица - Сисак - Керестинец - Шегестин

 



Посећено је: 2144  пута
Број гласова: 5
Просек: 5,00
Оцените нам овај чланак:






JASENOVAC   POSAVINA   SLAVONIJA   NDH   USTASKI ZLOCINI   NDH  
ALOJZIJE STEPINAC   ANTE PAVELIC   LJUBO MILOS   DINKO SAKIC   NOVSKA   KOZARACKA DECA  


























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!