Србкињо моја, Спартанко дична
Нек Божја сила с' неба те води
Буди ми јака, храбра и силна
Синова шест' ми љубави роди.

Када одрасту, у сваком од њих
Кад војник србског народа сташе
Од пушке њине и срца храброг
Нек' се џелати мог рода плаше.

Први нек буде чврст ко' стијена
У страху пред њим нек дрхти душман
По' славном цару србскога рода
Њему ћу име да даднем Душан.

Други ће бити лијеп ко' вила
Слава ће вјечна њега да прати
И њему име даћемо дивно
Он ће се душо, Страхиња звати.

А кад се роди још један витез
Краја ти неће постојат срећи
Ја знам да жељу у срцу имаш
Да Милош, син ти зове се трећи.

Четвртог у сну, под барјак видим
Косовом пољем, ђе језди с' њиме
Њему ћу зато када се роди
Да даднем славно Бошково име.

Пети ће бити лављега срца
Окретан, храбар, брз ко' стријела
Њега ће појат јуначке пјесме
Он ће се родит за славна дјела.

Кад вакат дође, Косово поље
Да опет буде, ко' некад наше
Он ће по' њему под крсташ барјак
На хату зорном гордо да јаше.

Кад Србин опет, y руке своје
Колјевку свету и душу врати
Петоме сину, љубави моја
Име ћу Павле Орловић дати.

Шести ће бити, уман и мудар
И срца пуног вјере и наде
Ум његов, србским зрачиће небом
Њему ће име да буде Раде.

Његова рука, србскоме роду
Писаће душо, најљепше риме
Дурмитор, Ловћен, Дечани свети
Сво ће се Србство поносит с' њиме.

Написа: Славко Перошевић, новембра 2016.
црногорски пјесник из Шавника