Србкињица једна мала
на по Косову цвеће брала,
у три боје венац свила
па се њиме закитила.
Црвена је крвца била
по Косову што се лила,
зато црвену боју носим
и са њом се ја поносим.
Плаво небо ко слобода
идеал је србског рода,
зато плаву боју носим
и са њом се ја поносим.
Бело млеком мајка мила
и мене је задојила,
зато белу боју носим
и са њом се ја поносим.
Један венац три су боје
тробојница србска то је.
Црвено, плаво и бело
с' њом ће се дичи Србство цело!