Србкињо моја, Спартанко дична - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 52
Јуче: 1.063
Недељно: 3.785
Месечно: 21.814
Годишње: 146.130
Укупно: 680.345

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у јулу

Извештај са Равне Горе 14.07.2018

Обележавање стогодишњице убиства царске породице Романов у Београду

Извештај из Мионице 14.07.2018

Извештај из Братунца и Сребренице 7. јула 2018

Извештај са "Пламен косовске ноћи" у Београду 02.07.2018

Извештај из Ниша 30.06.2018

Извештај из Штипа 30.06.2018

Извештај из Тополе 26.7.2017

Извештај из Мионице 15.7.2017

Парастос за србске жртве Ливањског поља у Београду 23.7.2016

Извештај са Косидбе на Рајцу 17.7.2016

Извештај из Братунца 9.7.2016

Стазама јадовничких мученика 2016



8. јун 2020.


Србкињо моја, Спартанко дична


Србкињо моја, Спартанко дична
Нек Божја сила с' неба те води
Буди ми јака, храбра и силна
Синова шест' ми љубави роди.

Када одрасту, у сваком од њих
Кад војник србског народа сташе
Од пушке њине и срца храброг
Нек' се џелати мог рода плаше.

Први нек буде чврст ко' стијена
У страху пред њим нек дрхти душман
По' славном цару србскога рода
Њему ћу име да даднем Душан.

Други ће бити лијеп ко' вила
Слава ће вјечна њега да прати
И њему име даћемо дивно
Он ће се душо, Страхиња звати.

А кад се роди још један витез
Краја ти неће постојат срећи
Ја знам да жељу у срцу имаш
Да Милош, син ти зове се трећи.

Четвртог у сну, под барјак видим
Косовом пољем, ђе језди с' њиме
Њему ћу зато када се роди
Да даднем славно Бошково име.

Пети ће бити лављега срца
Окретан, храбар, брз ко' стријела
Њега ће појат јуначке пјесме
Он ће се родит за славна дјела.

Кад вакат дође, Косово поље
Да опет буде, ко' некад наше
Он ће по' њему под крсташ барјак
На хату зорном гордо да јаше.

Кад Србин опет, y руке своје
Колјевку свету и душу врати
Петоме сину, љубави моја
Име ћу Павле Орловић дати.

Шести ће бити, уман и мудар
И срца пуног вјере и наде
Ум његов, србским зрачиће небом
Њему ће име да буде Раде.

Његова рука, србскоме роду
Писаће душо, најљепше риме
Дурмитор, Ловћен, Дечани свети
Сво ће се Србство поносит с' њиме.



Написа: Славко Перошевић, новембра 2016.
црногорски пјесник из Шавника

 




Посећено је: 74  пута
Број гласова: 0
Просек: 0,00
Оцените нам овај чланак:













ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Мојковац 1916 - Крвави Божић

Два погледа

Захвлалност Мирославу Копривици Бањанском



















Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!