Ово није моја година Нова,
ни мога оца, ни мога сина.
Јер моја лоза је Србинова,
у муци и крви од давнина.
Моји су преци гинули славно
и празнике своје славили само.
Моје је племе православно,
туђе нећемо, а своје не дамо.
Светога Саве живот и слова,
учим поносно унука и сина.
Ово није наша година Нова,
то је изум Папе и Латина.
Поново народе Ђаво води,
као у време роба, фараона.
Срби у греху, пићу и "слободи"
ноћас ће славти Ноћ демона.
Свуд мрсне софре, чаше се ломе.
Клањање паклу, Папи и рогу...
Божић долази, а нема коме.
Окренули смо леђа посту и Богу.
Господ наш добри сузе лије,
што нас ђавли у пропаст воде.
Казна ће стићи само што није,
долази себи, о грешни роде!
Аутор: Милан М. Тривунчић
Објављено: 31.12.2020.