Да ли сам крив, зато што сам Србин?
Што читам и пишем ћирилицом,
што славу славим и колач сечем,
и кућу китим, Божјом врбицом.

Да ли сам крив, што претке славим,
вечне јунаке с` Колубаре и Цера,
Солунске ратнике, тежаке и сељаке,
што бранише своја рођена села.

Да ли сам крив, што се крстом крстим,
као и прађед мој, са три прста,
и пред Светим Стефаном свећу палим,
и за милост молим, Исуса Христа.

Да ли сам крив, што огњиште чувам,
и хероје србске често спомињем,
што живим православљем и Светосављем,
и дичим ђедовима, њиним знамењем.

Да ли сам крив, што земљу своју,
дично спомињем и понос јој браним,
што икону Христову на зиду држим,
на празник свећу у цркви палим.

Да ли сам крив, што Косово Свето,
дижем у небо, горе међу звезде,
да вечно сјаји, славно и распето,
у срцу Србије, овде ће јесте.

Само ћу још ово да кажем,
пре него што се прекрстим.
Судите ми, ја и даље кличем:
Поносим се што сам Србин!

Написа: Милан С. Марковић
Син Шумадије, 25.05.2020.