Први Сремски марш у Шиду 15.04.2018 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика од 12.11.2015

Данас: 248
Јуче: 787
Недељно: 3184
Месечно: 13108
Годишње: 146971
Укупно: 305372

Највише посета
25.8.2018 2808
























































15. април 2018.


Први Сремски марш у Шиду 15.04.2018


Сремски фронт је један од најтрагичнијих догађаја за Србе у 20. веку, јер током завршних борби за ослобођење наше домовине у Другом светском рату од октобра 1944. године до априла 1945. године изгинуло најмање 20.000 Срба узраста од 14 до 20 година, што ће рећи они који су требали да буду прогрес нашег народа и да оставе потомство су гурнути у "кланицу" испред непријатељских митраљеза.

Заправо, након ослобођења Београда 20. октобра 1944. године, Немци су са усташама и домобранима од Земуна до Вуковара формирали фронт са девет линија ровова које су требале да помогну јединицама "Групе Е" немачког Трећег Рајха, које су се преко Босне извлачиле из Грчке. Врховна команда НОВЈ донела је одлуку крајем 1944. године да спроведе моблизацију младића на територији Шумадије и Тимочке Крајине... Тако је униформу обукло десетине хиљада Срба који су једва стасали да се брију.

Ишло се на јуриш, јер је слобода морала брзо доћи. Сремска поља постала мало Косово поље... јер је србска крв текла као река. Званични подаци кажу да је на Сремском фронту 1944-1945 настадалао, погинуло око 13.000 бораца, али су каснија истраживања историчара увидела скривање истине. Процене иду да је изгинулих број Срба на Сремском фронту и преко 20.000 србских жртава.

Иначе, после Другог светског рата комунистичка историјска читанка је била препуна фалсификата, у смислу националности жртава, а и џелата сакривена, исто тако и број србских жртава умањиван, све са циљем да се сакрије чињеница да је то био ДРУГИ ГЕНОЦИД НАД СРБИМА у 20. столећу. Нажалост у овом геноциду над истином учествовали су и многи Срби - комунисти, са циљем чувања својих позиција у власти.

Деценије су тако прошле, а да су многе генерације одрасле у социјалистичкој Југославији научене погрешно. Свако ко би причао другачије од онога што је Брозова читанка имала написано сматран је за антидржавни елемент, те су многи родољуби и истинољубиви људи прогањани од агената југославенске тајне полиције УДБ-е.

Тек када се друга јужнославенска држава распала почетком 1990-их почело је мало више да се истражује око Сремског фронта и других злочина над Србима у Другом светском рату. Подаци су били невероватни и застрашујући. Особе које су на темељу НОБ-а стекли извесне позиције постали су највећи критичари откривања ових података, називајући то "ревизијом историје". 

 

*                              *                          *

 

На осмом Церском маршу, прошле године, упознах Срђана Симановића и још пар момака из Шида, који су дошли у мајицама свог удружења Српски Витезови. Мало кроз причу видим да их ова прича око маршева занима, да су родољуби и да би могли остварити сарадњу, те их позвах на четврти Колубарски марш.

Они дошли са једним комбијем у Струганик да чују приче о бесмртном војводи Живојину Мишићу, а скупа смо походили на Сувобор и Рајац.

 

 

ИДЕЈА И ПРИПРЕМА

Касније смо се још чули стотине пута, да би почетком фебруара ове године Срки мени рекао како би волео да и он организује Сремски марш са својим Витезовима, за оних 20.000 србских жртава са Сремског фронта. Пита за подршку и савете, а ја велим: "На располагању сам".

Добро су они загризли и почели да делају на терену, међутим, није та прирпема и реклама ишла како су очекивали, јер се међу Шиђанима (не)очекивано јавио отпор... јер и само њихово удружење има префикс српски, али и сам назив манифестације је у називу имао реч "србске". Иако је Шид вишенационална средина, несхватљиво је да су момци почели да трпе притиске и уцене. Као да се неко у вароши уплашио да ће данашњи догађај засенити онај од пре три дана, у истом месту и из истог повода.

 

 

ИСТОРИЈСКИ ДАН

Данас је добар део патриота запуцао у Шид на први Сремски марш: Рума, Шабац, Београд, Бијељина, Сремска Митровица и др. Почетак је заказан био у 09.00 сати код храма  Св. Оца Николаја, у центру града.

Наша екипа стигла са два аута неких двадесетак минута пре почетка. На паркингу нас сечека неколико познатих лица из Шида... данас у били домаћини. Док смо ми намештали заставе, дођоше и Шабчани, односно чланови УГ Церски марш. И они су дошли да подрже Србске Витезове.

Испред цркве било је доста народа, чак и мале деце. Дошли су на литургију и на прославу Малог Васкрса. Сретох Горана, Рођу и Милета... наши пајтоси са Колубарског марша.

Мало смо се ту и сликали, причали, па нас парох Зоран позва у оближњу црквену библиотеку и музеј где се налазе иконне и ствари старе неколико векова. На историјском часу свештеник спомену како је овде могло бити и више ствари, али је много тога покрадено од усташа 1941-1945 и никада није враћено.

По завршетку одосмо у цркву на литургију, која је била празнична. Свако ко је био у цркви могао је да чује анђеоске гласове локалног црквеног хора. Прота је одржао краћу беседу и благословио овај први Сремски марш. Заиста, ово је одлична ствар да један марш почиње како треба, како Бог заповеда - благословом црквених отаца.

 

 

СВИ КАО ЈЕДАН

Формирана је колона испред цркве, а на челу колоне председник Србских Витезова - Срђан Симановић. Прикупили смо се и у колони је било близу 80-ак родољуба свих узраста. Походили смо ка Спомен обележју Сремски фронт у Адашевцима. Било је доста застава: србских, руских, удружења која су учествовала. Неколицина Шиђана нас је изненађено посматрала, али нису се прикључивали из непознатих разлога... лепше је било седети у кафићу и провести недељно преподне.

Колона је била под пратњом полиције, односно скуп је пријављен СУП Шид, али и поред тога Витезови су обезбедили још два аута и једна амбулантна кола за сваки случај. Види се да су се баш потрудили момци. Брзо смо изашли из града, али смо путем и даље ишли ка Адашевцима. Дувао је јак ветар, јер је тамо чистина. Ту смо се мало раздиванили са извиђачима из Шида. Добри људи, хоће, умеју, могу... велики противници нових технологија, а љубитељи природе.

У Адашевцима је била једина пауза у порти цркве. Понуђено је сокова и воде. Мало да се људи окрепе и одморе. Валетина је сама тражила оне "скупе слике". Да не буде забуне. Упознала ме са братом. После 20 минута настависмо даље у колони. Имали смо мало такмичење тамо напред... ко има највећи стомак: Богоје, Божа и ја... ја узео друго место тј. сребрну медаљу.

 

 

"ВИРУС КОЈИ СЕ ШИРИ"

Напустисмо асфалт и кренусмо земљаним путем. Срећа није било кише, тј. блата, па се добро пешачило. И тамо смо ми мало диванили, упознали још нових људи. Рече ми баш Гаги коментаришући како је ово све кренуло са Цера 2010. године, а сада се шири "вирус" по целој Србији. Нека се шири и треба да се шири!

Дођосмо најпосле и до циља - Спомен обележје Сремски фронт... Баш ту се налази и једна мања црква посвећена Стевану Штиљановићу. Подигнута је и уређена споља. Остаје да се ослика фрескама изнутра. Све до данас у овој Кући Божијој није служена никада литургија нити неки православни обред. Прота је прихватио да ми данас будемо део историје.

 

 

БЕСЕДЕ И "КРИВЕ ДРИНЕ"

Овде смо чули протину беседу односно историјски час о Сремском фронту. Добисмо сви јаје ускршње, јер су данашњи учесници Сремског марша васкрсавали оних 20.000 србских жртава које већ три четврт века лебде над Балканом вапећи за истином.

Обишли смо и Музеј Сремског фронта, који ту постоји већ деценијама, али све је у знаку југославенштине и комунистичке идеологије где доминира латиница. Уместо цвећа положисмо јаја на спомен обележје као симбол христовог васкрсења.

 

 

ЗАДОВОЉСТВО НА КРАЈУ

Како је званични део био завршен, организатор се потрудио да обезбеди и ручак, односно имали смо војнички пасуљ. Момци су се показали и овде као добри домаћини. Претворили се у конобаре и разлетеше се по шатору да виде да ли неком нешто фали. Било је то једно кратко дружење и шала у исто време.

Ми смо се усликали још једном на крају испред цркве са једном новом заставом СРБСКИ ПОНОС И СЛОБОДА НИЈЕ РОБА ДА СЕ ПРОДА... покуписмо ствари и правац аутобус, који нас је довезао до наших аута у центру Шида.

Уместо да кренемо одмах за Београд, ми кратко обиђосмо један манастир Привина глава, тамо према Илоку.

 

 

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

Иако постоје свега годину дана и мало јаче, Србски Витезови су направили један мали корак за своје удружење, али велики за Србство, јер ово је пут којим треба ићи. Не бих да набрајам сва имена, јер по имену их не знам све, заборавићу некога.

Покупили су они доста добрих фора са других маршева, али оно најважније, имали су подршку локалног свештенства СПЦ који су са литургијом и благословом дали један прави православни печат овој манифестацији.

Било је и добро време, да не кажем идеално, па је и нама било милина учествовати на овом Сремском маршу. Обезбеђивање колоне је такође било одлично одрађено. Нисмо правили велики застој на путу који је прометан.

Тих 15 км данашњег пешачења остаће свим учесницима као лепа успомена и част што смо учествовали на овако нечему. Али исто тако једна добра позивница и за догодине.

Једина мана ако се већ мора тражити јесте што нисмо обишли кућу Саве Шумановића, али како нам рекоше организатори није до њих. Они су имали добру вољу, која није наишла на разумевање других.

Сремски марш, сигуран сам, ако се овако добро настави радити, постаће за пар година бренд Шида и Западног Срема. Можда то неке особе и плаши, али нас родољубе свакако радује.

 

АМИН БОЖЕ!

 

 

Милан Чучковић
15.04.2018.

 

п.с.
Следећи марш је у Нишу 27. маја када походимо на Чегар у славу војводе Стевана Синђелића и његових устаника.


Поносни смо што смо били тамо, марширали са својом браћом и сестрама у спомен на српску младост коју је комунистичка власт извела на Сремски фронт као на кланицу.

Од октобра 1944. до маја 1945. мобилисани су млади момци и девојке из Србије, а ту је највише настрадао баш наш крај, данашњи Мачвански и Колубарски округ и без обуке или било каквог предзнања изведени су пред добро опремљеног, обученог и рату вичног непријатеља. Нису мобилисани млади ни из једног другог дела тадашње Југославије, само младост Србије. У Мачви и Поцерини свака кућа морала је да пошаље на овај фронт по једног војника, једно дете. Своје животе овде је оставило скоро 20.000 наших сународника, старости од 14 до 20 година.

Цела једна генерација нашег народа, још једном је, на тај начин нестала.

Уз све похвале за организаторе, честитке и нашим члановима који су учествовали у овом походу. Извињавамо се онима који нису били са нама јуче због лимитираног броја учесника условљеног превозом (имали смо само 22 места). Нека је вечна слава мученицима српским и Бог да им душу прости.

 

Драган Богојевић
15.04.2018.


Шта да кажем роде,  немам речи,  ја сам задовољан за при пут, а надам се да су и гости задовољни као и ти... Биће наш све више,  битно је да је прича здрава и да се што више виђамо и дружимо  а и да друге уснуле будимо...

 

Бојан Симановић
16.04.2018.


Момци су стварно одрадили праву ствар, и организационо и концепцијски! Све похвале!

Сад имамо још један квалитетан марш! И што ми се навише свиђа атмосфера је била пријатељска, у духу здравог патриотизма!

 

Бојан Поповић
17.04.2018


Данас је у савршеној и на понос организацији удружења "Српски витезови" из Шида, одржан Први марш у спомен на српску младост која је жртвована на Сремском фронту у априлу 1945. године.

Око 200 младих Срба из Србије и Републике Српске у литијском ходу прошло је стазама славних предака, лаганим корачајем од Шида до Спомен-музеја "Сремски фронт". У сремској равници између Шида и Товарника, међу токовима Саве и Босута, изгинуо је српски подмладак прве половине 20. вијека.

20 хиљада српских дјечака од 14, 15 и 16 година свјесно је жртвовано од Комунистичке партије Југославије. Наредбом и потписом Јосипа Броза Тита требало је прориједити и биолошки раслабити окупирану Србију како би се њоме лакше овладало.

У наредних 20 године у Срему и Мачви није било женидбе. Под земљом је увела младост једног мученичког народа.

"Сви на фронт! Све за фронт!" - био је комунистички ратни поклич пред хиљадама српских дјечака. Данас знамо да је ово значило само једно - Србију у гроб! Гроб за Србију!



* У позадини је новоизграђени Спомен-храм Светог Стефана Штиљановића, духовног заштитника епархије Сремске, под чијом крстоносном куполом изнад жртвених поља, напокон тропаром помињемо душе "сремских покољења".

Вјечнаја памјат!

 

Горан Лучић
15.04.2018


 


Придружујем се похвалама за организацију и што су нам пружили могућност да се на овакав начин поклонимо жртвама.

Све похвале и гостима са стране, и да се окупимо овако лепо и следеће године.

 

Валентина Батос
16.04.2018

 




Посећено је: 551  пута
Број гласова: 41
Просек: 4,10

Оцените нам овај чланак:




























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена,
Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре,
кличе Србство: Устани Лазаре!

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те васкрсло Косово, најсветије поље Србиново!