"Имена су ваша у књизи вечности
Улазите у рај децо бесмртности
Ми на земљи, род ваш, кличемо вам у глас:
Мученици нови молите се за нас."
Овако гласи један тропар спеван у славу мученика који су пострадали због вјере православне на Христовом путу спасења.
Код нас Срба готово на нема села, насеља, вароши, а да током Другог свјетског рата у коме није начињен покољ, односно масовна убиства великих размјера. То је почело након што је завршена инвазија Сила Осовине априла 1941. године од Њемаца и Италијана, гдје су им помагалали спољни вазали: Албанци, Бугари, Мађари, Румуни... али и петоколонаши односно југославенски унутрашњи непријатељи: Хрвати и муслимани, тада је дошло до комадања Краљевине Југославије, гдје је највећи дио припао клеро-фашистичкој Независној Држави Хрватској. Управо је НДХ створена по благослову Ватикана и имала свесрдну помоћ Римиске курије.
Није хрватски фашистички режим предвођен: поглавником Антом Павелићем и кардиналом Алојзијем Степинцем много чекао да очисти "неподобне" народе: Србе, Јевреје и Роме из НДХ. Истребљење је почело у Гудовцу код Бјеловара, наставило се у Вељуну на Кордуну и Глини на Банији...
Усташе и Домобрани као оружане снаге НДХ су добили налог од врхушке из Загреба да иду редом и да крајем јула и почетком августа 1941. године отпочну са монструозним покољима у мјестима са циљем нестанка Срба на просторима који они вијековима насељавају. Тако су почињена масовни злочини у:
Након Другог свјетског рата комунистичке власти у Брозовој Југославији су забрањивале да се јавно прича о злочинима над Србима, јер је то наводно нарушавало братство и јединство јужнославенских народа... а заправо скривана је чињеница да су Срби претрпели геноцид. С тим да је сам Тито наставио у Југославији да доноси пуно одлука на штету Срба, и тако наставио да уништава србски национални корпус.
Тек у сумрак СФР Југославије 1990-1991 почеле су да се откопавају јаме у којима су биле кости србских мученика. О томе је Здравко Шотра снимио документарни филм "Ево наше дјеце". Када је отпочео нови рат у Хрватској, мало касније и Босни и Херцеговини, хрватски и муслимански екстремисти су почели да руше, пале и скрнаве све споменике НОР, као и спомен-костурнице. Био је то нови геноцид.
* * *
Данас је радни дан, четвртак 6. август 2021. године. Нажалост због посла нисмо могли ове године отићи у Херцеговину да присуствујемо обиљежавању за наше пребиловачке мученике. Тако смо одлучили да у Светогавриловском храму на Топчидеру (Хумска улица) принесемо тијело Христово, славски колач како би прославили наше мученике: пребиловачке, глинске, ливањске, шушњарске, дивоселске, садиловачке, кулен-вакуфске, кореничке, цетинградске, бихаћке...
Пре него је било 08:00 сати дођосмо, а храм је био празан. Помислих да ће тако и бити, односно да сем нас пар и свештенства неће више бити никога. Али како је сат откуцао осам часова, тако је већ дошло још двадесетак вјерника. Литургија некако свечана, јер прослављамо мученике Христове. Принесоше људи и три колача, жито и вино.
Током литургије Отац Јован је одржао једну добру бесједу у којој је ствари називао правим именом и презименом. Није ни мало околишао нити је шта умањивао или скривао. Сем мученика из Другог свјетског рата, Отац Јован је поменуо у молитвама и све мученике који су погинули и нестали деведесетих година у РС Крајини, највише током злочиначке акције "Олуја".
Потом су освештани колачи (христово тијело) поливени вином.
Након молитве и вјерског обреда сјели смо кратко у порту под дрво. Пријатно дружење парохијана које су уљепшавали Отац Илија и Отац Јован са својим анегдотама, били су баш онако расположени за диван.
Пошто су нас чекале радне обавезе ми добисмо благослов и одосмо путевима Господњим.
Милан Чучковић
06.08.2021.