1999. година...
У пролеће, тачније 24. марта НАТО пакт покреће силну војску против Србије и Црне Горе јавно прокламујући да је наводно званини Београд одговоран за прогон албанске националне заједнице у јужној србској покрајини. Доказ тој аксиоми је био "Случај Рачак", два месеца раније. Заправо, Вилијам Вокер (малигни шпијун ЦИА), као шеф мисије ОЕБС је имао задатак да нађе било шта чиме би се могла покренути агресија СР Југославију.
Иначе, албанска заједница не само Србији, већ и у Грчкој, Вардарској Македонији и Црној Гори већ стотинама година злоупотребљава своја "права", желећи остварење пројекта заснованог на иредентистичким и шовинистичким идејама, злосутног имена "Велика Албанија", на штету суседних држава. У свему томе су им помагали Немци још с' краја 19. века.
САД, Немачка и Велика Британија као водеће земље ЕУ и Северно-атланског савеза су годинама раније помагале албански сепаратизам и радили на уништењу СФРЈ односно Срба, јер су Србе доживљавали као "мале Русе", односно носиоце Православља на Балкану.
Видели су челници НАТО да терористи из ОВК не могу да се изборе са југославенским снагама безбедности, нити им нанесу тежак губитак. Напротив, они су само трошили муницију, људство и време. Вашингтону, Берлину и Лондону се журило.
Поред бруталног бомбардовања војних и цивилих циљава од Улциња до Суботице те 1999-те, покренута је копнена инвазија под шифрованим именом "Стрела" из правца Албанске Републике 9. априла у зони Јуничких планина. Био је то Велики петак, дан Христовог страдања на Голготи. Иако је стотине припадника Окупаторске Војске Косова нагрнуло само код села Батуша на србске граничаре стотинак припадника 53. граничног батаљона, они нису успели да пробију линију одбране.
Водник Иван Васојевић са групом од 12 војника је поредао своје апостоле у борбени поредак и кренуо према непријатељу. Они после краће пуцњаве у чуду бацају оружје и у паници и нереду се повлаче. Око 300 терориста је побегло са мегдана кукавички. Био је то тек почетак страшне Битке на Кошарама, која је трајала више од два месеца. Овај Васкетов подвиг је одјекнуо широм Косова и Метохије.
Иван Васојевић, 1999.
Два дана касније, о Васкрсу 1999. године, у заседи гине млађани подофицир Иван Васојевић, јер је спашавао свог рањеног војника. Било му је тек 24 лета.
У кући Васојевића у Сјеници завладала је бескрајна туга, изгубили су свој најлепши цвет. Иван је сахрањен уз војне почасти на породичном гробљу у селу Доње Горачиће, на путу Сјеница - Нова Варош. На његов гроб су сем породице долазили углавном преживели граничари и бивши саборци из ужичког 398. пука везе.
2022. година...
Иако сам и годину дана пре већ био средином априла у Сјеници, решио сам да опет одем до Васојевића у Сјеницу. Да опет обиђем Иванову вечну кућу.
Тих дана се на друштвеним мрежама завртела песма "Знаш ли рећи ко је Пеђа", посвећена дивјунаку Предрагу Леовцу, из Пљеваља, који уз Ивана Васојевића спада у највеће хероје Боја на Кошарама, како тврди и сам генерал Драган Живановић, командант моторизоване 125. бригаде (одликована Орденом народног хероја) Приштинског корпуса.
Возећи се аутом натраг за Београд мени је синула идеја да би се морала направити песма за Васојевића, зашто да не... Контактирао сам неколико поета са нашег сретењског Сабора и задао им задатак да напишу своје стихове. Презентовао сам то Ивановој старијој сестри Биљани Васојевић, која рече да се породица одлучила за "Васкетов јуриш" ауторке Раде Јањушић из Добоја.
Иванова вечна кућа у селу Доње Горачиће
Питах Милицу Досковић да ли би отпевала у студију, а она прихвати из прве. Брачни пар Ковачевић ми рече да морају доћи свирачи са одређеним инструментима, најбоље из Уметничког ансамбла МОД "Станислав Бинички". Тако преко колегинице нађох: Владимира Полкапоског, Јелену Лунг и Анамарију Илић. Ковачевићи су урадили аранжман и све остало да би песма угледала светло дана.
Отиђох на јесен и до Управе Министарства одбране за односе са јавношћу где смо на састанку договорили да се и они укључе са "Застава филмом" у идеју снимања спота.
2024. година...
Средином маја месеца отишли смо поново у Доње Горачиће... Режисер Марко Каменица са својим тимом је дошао да сними кадрове које је касније уклопио у спот "Васкетов јуриш". Требало је да промоција спота буде око Видовдана, али су већ кренуле врућине, па је померено све за јесен.
У договору са Управом МОД за односе са јавношћу договорени су датум и време промоције: 29. октобар од 19 сати. За веома кратко време морало се много тога припремити: плакат, позивнице, ансамбл, певачи, извођачи, говорници, пројектори... све!
ДАН ПРОМОЦИЈЕ
17:30 сати... Зове ме на телефон Ана Булатовић из Дома Војске и пита када стижем. Велим да ће то бити ускоро, али и да ме чека неколико обавеза које морам да средим и набавим како би и са наше стране све било на месту. Она вели да су они још од јуче све наместили и чекају госте.
18:00 сати... Стигох у Велику салу и званично се упознајем са потпуковником Петровићем. Од раније се знам већ са Јеленом, јер је она била на јесењем састнаку у МОД, скупа са Катарином, која није могла доћи из најлепшег разлога. У кратким цртама договорих се око финалних детаља за организацију.
18:15 сати... Већ нам пристижу људи са разних страна, али ме јако пријатно изнанеди Лидија Жарић (жена-змај) која доведе своју екипу из Добоја, специјално за ово вече. Сем ње су долазили људи из Новог Сада, Крагујевца, шире околине Београда, Опова... и наравно наша румска екипа.
18:30 сати... Дође и наша рашчанка Ана заправо Милунка је ми сви зовемо. Рекох јој и раније да ће нам требати помоћ око послужења са пићем. Како је дошла и Јасмина, то сам морао и њу да замолим да помогне Ани. Имали смо ту малих рокада, али је на крају све добро испало.
18:45 сати... Видим да долази мноштво мених непознатих људи, као и делегација Војске Србије и МОД, Министарства за рад, борачка и социјална питања, Војне гимназије и Војне академије. Заиста пријатно изненађење.
19:00 сати... Све је спремно за почетак, али смо сачекали мало, неких пар минута.
19:05 сати... Креће и наш догађај. Катарина Божић са делом Уметничког ансамбла "Станислав Бинички" изводи стихове "Вила са Кошара". Водитељка Јелена поздравља присутне и најављује председника Србског Светионика, да се обрати скупу.
19:10 сати... Моја маленкост је у неких пет минута испричала како је дошло до реализације пројекта, од идеје до промоције. Захвалих се свима који су нам помогли, од Раде Јањушић, брачног пара Ковачевића, Милице Досковић, мојих другара који су ми помогли када је требало... и наравно рекох да културу памћења не гради један човек нити пар удружења, већ да то морамо сви.
19:15 сати... У име породице се обратила Биљана Васојевић. После толико дуго времена ношења туге и бола за братом Иваном, она је стала за говорницу и почела да прича све шта јој јеј било на души, а било је много тога. Имала је емотивну исповест да се и камен расплаче. Пар пута је застајкивала у говору, претешко је било. Показала је и нову икону коју је њена пријатељица насликала специјално за Ивана Васојевића. На крају се и она захвалила свима који су нам помогли.
19:30 сати... У име фамилије обратио се др Данило Васојевић, висок момак, наочит. Мени је Биља само поменула да ће се и он обратити, али ми не рече колико је он талентован поета, јер је већи део свог излагања односно сећања на брата Ивана имао кроз стихове.
19:45 сати... Драгана Николић, цура са Косова и Метохије изађе за говорницу и изрецитује стихове Љубе Т. Бошковића "Христос Кошаре Воскресе". Та песма је иначе била у самом врху када је породица бирала песму за Ивана, али ето нијансе су пресудиле. Драгана је то зналачки извела и све похвале и њој.
19:50 сати... Милица Досковић изводи са "Биничким" две песме: 'Нек пада снег' и 'Свети краљу Милутине', које су баш продрмале осећања присутних, поготово ова друга.
20:00 сати... Након обраћања пуковника Горана Иконића, директора ВФЦ "Застава филм", приказан је и спот "Васкетов јуриш". У очима многих засијале су сузе, а разумљиво је и зашто. Емоције су прорадиле и то је била логична реакција.
20:05 сати... Водитељка Јелена одјављује догађај, а момци на мој миг излазе из задњих редова и доносе велики транспарент ЛЕГЕНДА ЖИВИ са Ивановим ликом и Радиним стиховима из последње строфе. Мало су још присутни били у шоку од спота, али чим су дошли себи, почело је сликање нас и транспарента. После позвах и одстале да нам се придруже. Оно што је мени било више него занимљиво што су нам пришли и стали иза транспарента и питомци Војне гимназије и академије.
20:15 сати... Уследиле су честитке и похвале не само за то вече већ и целокупну координацију овог пројекта. То свакако није био баш мали подухват. Видех људе да међусобно размењују утиске, сликају се за успомену.
20:30 сати... Купим све оно што је остало иза нас, нашег послужења и поздрављам се са онима који су остали до самог краја. Братац Мане нам учини велику услугу и довезе до куће.
Овакве ствари знам да морамо више радити. Не само Србски Светионик, већ и остали родољуби. Наша насушна потреба је грађење културе памћења, да би потомцима оставили у аманет да пренесу и својим потомцима. Само тако остајемо Срби, достојни славних предака.
У Призрену сутра и довијека!
Написа: Чуле
Ако бих описао у две речи, а то је, обично, најтачније, рекао бих да је било достојанствено и емотивно.
Мислим да је догађај организован добро. На репрезентативном месту. Са становишта онога што су урадили моји сарадници, ја сам задовољан.
п-пуковник Александар Петровић
По први пут ми je Нeописив утисaк.
Од првог момeнтa, кaдa сaм прeд промоциjу видeлa спот први пут, знaлa сaм дa ћу промоциjу тeшко издржaти. Нe знaм зaшто, aли знaм дa сe осeтилa толикa силa, дa сaм синоћ моглa нe плaкaти нeго ридaти, од тугe, рaдости, поносa... Толико jaких рeчи, jaких личности зa говорницом.
Хвaлa ти нa овaквоj борби, eмоциjи, снaзи зa свe подухвaт, нaшим поколeњимa нa дaр!
Милица Досковић
Хвaлa вaм зa спот. Потрeсно и тужно, a вaмa свaкa чaст!
Нисам дуго у Дому Војске, али мислим да ово је био најемотивнији догађај.
Ана Бојовић
Синоћ смо присуствовали новом рађању културе сећања на страдале током НАТО агресије, нарочито обративши пажњу на лик и дело, сад већ бесмртног водника Ивана Васојевића из Сјенице, његове младе саборце, који су беспоговорно и неустрашиво жртвујући себе на бранику отаџбине, за Крст Часни и Слободу Златну.
Поставили најчвршћи камен темељац обнове Србства, који ће се временом, ако Бог да, још само надограђивати!
Вечан им спомен!
Љубомир Бошковић
Вeликa чaст и понос што сaм мaли дeо овог проjeктa.
Вeлико хвaлa нaшeм брaту Вaскeту - Jaгуaру и остaлим соколовимa сa Кошaрa.
Хвaлa и брaту Милaну Чучковићу оргaнизaтору проjeктa. Слaвa Богу.
Догодинe у Призрeну! Живeлa Србиja!
Марјан Томић
Спот је одличан. Лидија ми је много учинила, не могу јој ово заборавити. Милица је по обичају вансеријска.
Све је протекло како треба. Теби хвала на идеји и упорности да издржиш до краја све.
Рада Јањушић
Све је било врхунски, баш јако доживљај.
Владимир Ђукановић
Вече за незаборав. Име Ивана Васојевића ће остати урезано у сећање, као у гранични камен наше отаџбине.
Горан Митровић
Не, нисам снимала... више сам слушала и гледала. Врло потресно и достојанствено.
Јасмина Ранђеловић
Величанствено и јако емотивно вече. Отишао сам препун утисака и размишљајући о томе колику цену има слобода,колику жртву су поднели наши бесмртни хероји са Кошара за слободу отаџбине!
Најмање што им се можемо одужити је да сачувамо сећање на њих кроз песму и приче о њиховој храбрости које требамо пренети и на будућа поколења!
Васкетов јуриш је најбољи доказ томе, заувек ћемо га памтити кроз песму коју отпева Милица Досковић, а написа Рада Јанушић!
Вечна слава Јагуару у царству небеском ☦️🇷🇸
Радомир Ракић
Моја мила мати Србија је земља јунака, земља битака..
Кроз векове су нас нападали и ми смо се морали бранити, а 20. век је по мени био најкрвавији. Велики рат, други светски рат, рат деведесетих и на крају НАТО агресија и отимање Косова и Mетохије - срца Србије, дало је много јунака а међу њима и Ивана Васојевића Јагуара. Сви они су положили свој живот за нашу добробит.
Не да морамо већ не смемо заборавити њихова дела која су бесмртна. На разне начине их морамо стално помињати и ово је један од начина да кроз песму и спот се не забораве. Мени је била част и задовољство да будем део промоције спота "Васкетов јуриш". 9
Милане, теби хвала што си ме позвао да присуствујем овом великом догађају и што си препознао да сам један од оних који се боре срцем и душом да се наша прошлост не заборави.
Владимир Мијић
Брате СРБИНЕ, добих од бога дар да опевам јунаке који су осујетили план онима којима је Србија требала да буде плен.
Устанак је за опстанак.
Ко не види мене и не чуди. Број људи који у томе учествује је довољан колики год да је.
Нема царства да не погину од Српства. Сада радим на томе да Кошаре загрле гусле јер без гусала нема епа, а довпљне су гусле да Српство васкрсне.
Понос је бити брат Ивана Васојевића - Јагуара и Биље, беле вучице.
Хвала за незаборав!
Данило Васојевић
Имала сам част и привилегију да присуствујем оваквом догађају и да истог будем део. Осећање поноса, части и чојства уткани су у мом срцу и дан касније, јер је овакакав догађај истовремено био дубоко емотиван и достојанствен.
Била сам почаствована што сам део оваквог тренутка, који нас све подсећа на вредности које никада не смемо изгубити – храброст, слободу и љубав према отаџбини.
Захвална сам на могућности да будем међу људима који деле исти понос и поштивање према нашим јунацима. Свака нота и свака реч песме носе у себи тежину части и храбрости наших јунака.
Овај спот није само уметничко дело, већ споменик њиховој жртви – доказ да њихови подвизи никада неће бити заборављени. Док сам гледала, осетила сам понос и захвалност, али и обавезу да сећање на њихову борбу чувамо и преносимо будућим генерацијама.
Ово је више од музике – то је опомена и сећање на све оне који су нас задужили.
Као неко коме је срце и душа на Космету, сви корени и породица желим да кажем велико ХВАЛА и слава свим витезовима Проклетијских међа!
Драгана Николић
Посебна ми је част и задовољство пристуствовати промоцији спота о воднику Васојевићу, јер треба настојати да се приче о нашим херојима преносе и будућим поколењима.
Нарочито дирљиво било је обраћање његове сестре, госпође Биљане, која је једва суздржавајући сузе изразила понос што је баш њен брат тај који је бранио своје саборце, част и слободу отаџбине, па чак и по цену свог живота.
Вама хвала што чувате сећање на њих и што њиховим делима удахнусте нови живот
Ивана Ракић