Помаже Бог Србадијо широм меридијана!

Овим путем вас позивамо да дођете на промоцију спота

"Васкетов јуриш"

који ће бити одржан у уторак 29. октобра 2024. године у 19 сати у београдском Дому Војске (ул. Браће Југовића бр. 19).

Иван Васојевић - Васке је био активни припадник Војске Југославије, тачније подофицир у ужичком 398. пуку везе, који је послат на испомоћ у легендарни 53. гранични батаљон Приштинског корпуса. Ту је дошао крајем 1998. године из касарне Крчагово код Ужица, јер су се и тада водиле жестоке борбе са албанским терористима који су желели да отму јужну србску покрајину од Србије.

Када је почела НАТО агресија на Србију и Црну Гору у пролеће 1999. године, покренута је и копнена инвазија кодног имена "Стрела" у зони Јуничких планина. Циљ агресора је био да продру својим снагама у Метохију и помогну ОВК, који су били десетковани и имали велике губитке.

Код карауле Кошаре, силна непријатељска војска је кренула на Србију. У широј зони се развила антологијска битка која ће ући у уџбенике.

На Велики петак, 9. априла 1999. Иван Васојевић је са својих 12 бораца извео херојски подвиг и тактиком која је равна искусним и прекаљеним ратницима натерали су шиптарске терористе у панични бег, а они су се разбежали по врлетима Проклетија остављајући своје погинуле.

Код чете водника Васојевића није било губитака,  није чак ни рањених. Оваква вест је одјекнула широм Косова и Метохије, поготово међу граничарима као охрабрење и подршка борби против терориста.

Само два дана касније, на Васкрс, Иван Васојевић се преселио у Царство небеско, јер је мучки убијен у заседи, са своја три неискусна војника која су му додељена тога дана. Желео је и тада да заштити своје војнике. Са њим је био и пас вучјак мајор Листер и заједно су отишли у легенду!

У спомен на епски бој овим догађајем сећамо се на јунака, славом овенчаног витеза, Јагуара са крвавих међа Проклетија, јер херој није мртав ако погине на фронту, већ ако га забораве.

Ми на заборав немамо право!

Зато дођите у Медија центар "Одбрана", односно Дом Војске 29.10.2024. како би заједно стварали културу памћења. И због предака и због потомака.

НЕМА ПРЕДАЈЕ!

У Призрену сутра и довијека!